|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (10.12.-14.12.2018.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Legalizacija surogat majčinstva - da ili ne?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 20.1.2017
Nekim parovima je to jedini način da dobiju dete, ali je u Srbiji zabranjeno. Napravljen je Prednacrt građanskog zakonika da se to promeni, da li ste za?

image
/11


Više od 300.000 parova u Srbiji ne može na prirodan način da dobije dete, a surogat majčinstvo zbog strogih zakona ne samo da je zabranjeno, već je zabranjeno i doniranje biološkog materijala, odnosno jajnih ćelija i spermatozoida, što parovima ne ostavlja nikakvu mogućnost da se ostvare kao roditelji.

Profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Olga Cvejić-Jančić jedan je od zagovornika legalizacije surogat materinstva i objašnjava da je prvi i najvažniji razlog za to ostvarivanje prava na zasnivanje porodice i roditeljstva, što je garantovano Ustavom.

Kako kaže, demografska situacija u Srbiji je veoma nepovoljna, prirodni priraštaj decenijama opada, a napredak biomedicine traži naprednija pravna rešenja koja će pratiti nova naučna dostignuća i metode lečenja neplodnosti.


Predloženo rešenje za to pitanje nalazi se u Prednacrtu Građanskog zakonika, čija je izrada u toku.

Surogat majčinstvo je kontroverzna tema, posebno u tradicionalnim zemljama poput Srbije, pa samim tim i predlog zakona o legalizaciji izaziva brojne polemike, ali, prema rečima profesorke Cvejić-Jančić, predloženo pravno rešenje napisano je tako da se sve kontroverze i zloupotrebe svedu na najmanju moguću meru.

Kako objašnjava, ako se surogat majčinstvo legalizuje, ono bi bilo dozvoljeno samo sklapanjem ugovora između državljana Srbije ili osoba koje borave u Srbiji najmanje tri godine, u cilju sprečavanja "reproduktivnog turizma", odnosno zloupotrebe da strani državljani dolaze u Srbiju u potrazi za surogat majkom.

Naplaćivanje usluga surogat majčinstva, istakla je Cvejić-Jančić, takođe bi bilo zabranjeno, a mogli bi da se ugovaraju samo troškovi koji su neophodni za tu medicinsku proceduru.

"Mogla bi biti ugovorena samo naknada opravdanih troškova u vezi sa trudnoćom i porođajem, poput troškova za izgubljenu zaradu, zdravstvenu zaštitu, pojačanu ishranu... Visinu naknade bi kontrolisao i odobravao sud prilikom overe ugovora o surogat materinstvu", objasnila je Cvejić-Jančić.

Da bi se sprečila pojava da i žene kojima surogat majčinstvo nije neophadan način dolaska do roditeljstva, već imaju i druge, manje radikalne mogućnosti, načelnik odeljenja steriliteta GAK "Narodni front", Mladenko Vasiljević kaže da bi ono trebalo da se koristi samo iz medicinski preciziranih razloga.

"Ono treba da se koristi samo u slučaju da žena nema matericu, ili da je materica jako nerazvijena ili je odstranjena u slučaju neke hirurške intervencije. Žena je kandidat za surogat majku ako boluje od nekih teških bolesti, koje se nasleđuju, odnosno prenose na dete, pa da bi se sprečilo prenošenje takve bolesti na dete, ili u slučaju da boluje od nekih teških hroničnih bolesti gde je kontraindikovano da ostane u drugom stanju, da nosi takvu trudnoću i da se porađa", navodi Vasiljević.

Treba biti oprezan, naglašava on, i kod uredbe o tome ko bi smeo da bude donatorka jajne ćelije, te predlaže da žena koja "pozajmljuje matericu" nikako ne bi smela da bude i donatorka jajne ćelije.

"Ja sam za parcijalni, to jest gestacijski surogat, gde ona samo 'pozajmljuje' matericu, ali ne daje svoju jajnu ćeliju, a najbolje bi bilo da bar jedan roditelj bude biološki, odnosno genetski. U slučaju da se radi o tome da žena ne može da da jajnu ćeliju, a nema ni matericu, najbolje da se uradi donacija jajne ćelije od neke druge žene, a da se surogat majka koristi samo za nošenje i rađanje", istakao je on.

Psiholog Eleonora Vlahović podržava inicijativu za legalizovanje surogat majčinstva, ali kaže da je za takav korak potrebna velika priprema kako budućih roditelja, tako i za surogat majke.

Objašnjava da je uvek lakše prihvatiti i voleti dete, pa čak i ako pri njegovom začeću nije korisćen vaš genetski mateirjal, nego izdržati odvajanje.

"Tu postoji jedna jaka, prirodna veza, koja se hteli-ne hteli stvara, i veliko je pitanje da li osoba koja je dobrovoljno ušla u to da bude surogat majka ima svest šta će se desiti za devet meseci, kako će reagovati, koji će se hormone u njoj lučiti", objašnjava Vlahović.

Teško da neko može znati kako će reagovati i kako će to doživeti. Veliki je rizik u smislu da neka osoba jednostavno nije spremna da se odrekne tog deteta iako je racionalno i dobrovoljno to sve prihvatila od starta, napominje.

Profesorka Cvejić-Jančić navodi da situacija da surogat majka ne želi da preda dete nije uobičajena u zemljama u kojima je ova praksa odavno legalizovana.

Ipak, kako kaže, uzeta je u obzir prilikom kreiranja predloga zakona, i šanse za takvu situaciju svedene su na najmanju meru.

"Prednacrt predviđa da je sudija prilikom overe ugovora o surogat materinstvu dužan da upozori surogat majku da se ona pravno neće smatrati majkom deteta i da će posle porođaja morati da preda dete nameravanim roditeljima. Ukoliko se pak, posle porođaja surogat majka predomisli i zadrži dete, nameravani roditelji mogu putem suda tražiti predaju deteta", objašnjava Cvejić-Jančić.

 

 

Izvor: Tanjug

6. nedelja trudnoće (video)
Do 6. nedelje krvne ćelije se već razvijaju u jetri, gde se već nalaze limfociti. Ova vrsta belih krvnih zrnaca igra klj...
6
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.
5
Trudnoća se razlikuje u dvadesetima i trid...
NE POSTOJI pravo ili krivo vreme za imati decu. Bilo da ste u dvadesetima, tridesetima ili četrdesetima, svaki period im...
5
Tumačenje ultrazvučnih nalaza u trudnoći
EDD, BPD, TCD, GS... pomažemo vam da razumete šta znače sve te skraćenice koje ginekolozi koriste za tumačenje razvoja v...
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Maraj
Onda sam čula za Fitolat. Stvarno mi je pomogao!
Ja sam krenula da ga koristim oko mesec dana nakon porođaja. Do tad sam bila uporna u nameri da dojim, ali grudi kao kamen tvrde, mleko jedva da nadolazi. Onda sam čula za Fitolat. Stvarno mi je pomogao, mleka jesam imala više. Uspostavila se prirodna laktacija, tako da sam ukupno dojila 20 meseci. Što se moje bebe tiče, ona je mogla i dalje. I dalje sam imala mleka.  Više >>
image

Jaffa kuglof
Kuvar: lelaigor
Ako volite jaffa keks, volećete i ovaj divan kuglof!

Anketa

Najlepše muško ime
Boka8

Koje vam je najleđše muško ime?

Oznake

Click Here

WOW PRAZNIČNA AVANTURA!
Pretražujte Ringeraju, buditi aktivni jer se aktivnosti na portalu boduju, sakupljajte ikone sponzora i osvojite neku od 25 sjajnih nagrada

Da bi ste učestvovali morate da budete prijavljeni!
Više o takmičenju >> Prijavi se >> SAKRIJ IKONE >>