|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.12.-15.12.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Mama ne treba da bude drugarica već autoritet

Blic žena, 23.9.2013
Sve češće čujemo kako roditelji kažu da s decom imaju drugarski odnos i pri tom misle da je takav odnos idealan. Međutim, kako objašnjava Jelena Radosavljević, psiholog, drugarski odnos roditelja i dece može se prihvatiti kao nešto dobro samo ako on znači da mame i tate provode dosta vremena s decom, otvoreno razgovaraju s njima i bliski su.

image
/11


Roditelji treba da budu figure od autoriteta, dok je deci potrebno vođstvo i usmeravanje. A to se ne može u drugarskom odnosu, kaže Jelena Radosavljević, psiholog

 

– Ali roditelji i deca ne treba da budu drugari jer drugarski odnos podrazumeva jednakost i reciprocitet, što nije karakteristika odnosa roditelj–dete. Taj odnos nije simetričan – kaže naša sagovornica i ocenjuje da roditelji treba da zadrže poziciju autoriteta.
Oni bi trebalo da detetu postavljaju zabrane i zahteve primerene njegovom uzrastu.
– Jednom rečju, roditelji su mudriji, imaju više iskustva i treba da budu figure od autoriteta. A deci je potrebno vođstvo i usmeravanje.


ZABRANE NE MOGU DA IM NAŠKODE


Autoritet ne znači da deca treba bespogovorno da slušaju i izvršavaju naređenja roditelja. Zapravo, najbolje je roditeljstvo gde osim čvrste kontrole postoje i emocionalna toplina, ljubav i podrška. Iz takvog odnosa deca postaju radoznala, kreativna, sigurna u sebe, samopouzdana i odgovorna.
Za razliku od toga, strog i krut nadzor roditelja bez emocionalne podrške stvara nesigurno dete, često i agresivno, koje previše udovoljava autoritetu.
Suprotnost takvom načinu vaspitanja je suviše popustljivo ili, kako ga psiholozi zovu, permisivno vaspitanje. Roditelji popuštaju jer strahuju da će postavljanjem zabrana da naškode detetu. Zato mu sve dozvoljavaju. Rezultat takvog ponašanja jeste da se zarad mira u kući ne suprotstavljaju deci, a dešava se upravo suprotno.
– To je posebno izraženo kod tinejdžera, koji preuzimaju vođstvo, a roditelji pristaju na sve. Zaboravljaju da su oni glavni u kući. To ne znači da deca treba da budu apsolutno poslušna već da im se mora postaviti granica, a roditelji ponekad zbog sopstvene nemoći nisu u stanju da je postave – kaže Jelena Radosavljević.

 

RODITELJI TREBA DA ODLUČUJU


A granice su, ističe, veoma bitne za razvoj deteta. Roditelj treba da bude odlučan u postavljanju i poštovanju pravila.
Ima još razloga zašto odnos roditelja i dece nikako ne treba da se zove ni ispoljava kao drugarski.
Prijatelji, za razliku od dece i roditelja, imaju zajednička shvatanja i iste ili vrlo slične ideje o životu. Za razliku od drugova, roditelji i deca nisu ravnopravni ni u donošenju odluka. Roditelj može da pita dete za mišljenje, ono može da kaže šta mu se dopada, a šta ne, ali roditelj je taj koji odlučuje, pogotovu o važnim stvarima.


Poveravajte se prijateljici, a ne ćerki


Pogrešno je, ističe Jelena Radosavljević, kada roditelj u detetu vidi prijatelja, sagovornika i saveznika i priča mu o sopstvenim problemima.
– Dete nema kapacitet da te probleme shvati i zato je bolje o tome razgovarati s nekim starijim i iskusnijim, s prijateljicom, koleginicom. Poveravanje detetu je naročito često kada su roditelji razvedeni, pa mu se jedan ili oba roditelja poveravaju, često i optužujući onog drugog.



Izvor: zena.blic.rs

 

 

 

Razvojna disfazija
Razvojna disfazija je jezički poremećaj koji se lako uočava na ranom uzrastu. Blagovremenim uključivanjem deteta u logop...
4
Dečiji imunitet i kako ga ojačati
Bez besprekornog funkcionisanja imunog sistema organizam bi praktično bio pregažen spoljašnjim izazivačima raznih bolest...
4
Velika pomoć za male stomake - Gastrokind
Gastrokind je kompleksni homeopatski lek namenjen za olakšanje stomačnih tegoba koje se dešavaju prilikom promene režima...
4
PROMENJENA LEKTIRA ZA GIMNAZIJALCE
Dela Agate Kristi i Borisa Akunjina mogla bi da budu deo izborne lektire za prvi razred gimnazije, dok se uveliko kao ta...
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Sanidej
Želela bih da podelim svoje pozitivno skustvo sa Cortinat kremom.
Cortinat sam počela da koristim kada je beba imala problem sa pelenskim ojedom. Delovao je brzo i posle nekoliko mazanja ublažio crvenilo i regenerisao oštećenu dečiju kožu. Nije prošlo mnogo i ponovo sam se vratila ovoj sjajnoj kremi. Stres i hronični umor bili su uvod za muku koja me je zadesila-seboreični dermatitis na licu. Koža je bila ispucala i ljuspasta, svrbela je i crvenela se. Izgledala sam uzasno, tako sam se i osećala. Cortinat mi je posle svega 3 dana terapije doneo olakšanje- svrab je prošao, crvenilo se smanjilo, kao i perutanje kože. Problem sa ovom bolešću je što se često vraća, ali znam da ću uz pomoć Cortinat kreme uspeti da ublažim simptome. Ova sjajna krema mi je pomogla i nakon ujeda komaraca smanjivši otok i crvenilo. Zbog toga je moj izbor uvek Cortinat krema, boljeg prijatelja koža nema.  Više >>
image

Anketa

Najlepše ime za bebu
sonjapops

Koje je ime najlepše od navedenih?

Oznake

Click Here