Mališani su dobili svoju pravu privatnu predstavu!

/11 /11

Ono što znam je da sam umorna. Verovatno umornija nego u bilo kom drugom periodu mog života. Ono što takođe znam je, da moj umor ima sve veze sa mojim statusom majke dvoje male dece. I ne, ovo nije kukanje, već prosto činjenica. A činjenica je i da uživam u svakom trenutku sa svojih dvoje mališana.

E sad, da se vratim na onaj umor - odvedi/dovedi (vrtić, škola, klavir, sport, bude tu i prehlada, doktor, zubar...), skuvaj, počisti, zaradi novce, plati račune, poigraj se, čitaj pred spavanje. Odspavaj malo, i opet sve ponovo... Vikend? Šta je to vikend kada si mama? Evolucija je vikend mamama predodredila da skuvaju, čiste, opeglaju, pomognu oko domaćeg, operu kosu za ponedeljak, itd., itd..

Ja pomalo prkosim evoluciji, pa bar subotu ostavim za uživanje sa klincima. I tako, prošle subote, isplanirala ova mama da uveče odemo na jednu potpuno fantastičnu predstavu Strahinje Mađioničara. Teško se dolazi do karata jer čovek je toliko popularan, ali šta je to za jednu mamu :) Karte (u prvom redu!) obezbeđene, neizdrž vladao cele prethodne nedelje, deca jedva dočekala subotu, broje se sati minuti, sekunde... Došli u Akademiju 28, nema gužve, hmmm, čuuudno, ali ajd sešćemo na toplu čokoladu, taman ima mesta, pa do predstave. Poveli i drugara, mame se raspričale, deca se raspričala...prođe vreme i dođe trenutak da krenemo na predstavu, deca skaču od sreće, jedva čekaju...

"Jel' možemo mi da uđemo, izvin'te?" - pitamo čiku ispred i pokazujemo karte.
"Pa mooože, ali još malo pa je kraj?!" - čika zbunjeno odgovara.
"K R A J?! Ček, kako mislite kraj? Pa predstava počinje u 20h!"
"Ne, ne, počela je u 19h."

Ova mama (ja) osećala se u tim trenucima kao potpuno, sigurno, 100% najgora mama na svetu. Možete li zamisliti? Probajte molim vas... sigurna sam da će me razumeti svaki roditelj. Upropastila sam klincima dan, nedelju, ma ceo mesec. Ne mogu vam opisati kako su me gledali, bila sam u tom trenutku najomraženija osoba na celoj planeti.

Elem, da vas ne smaram više time koliko mi je pritisak skočio, suze nagrnule, glava htela da eksplodira. I tako, ne znam ni sama zašto, zaputih se ja posle predstave pravo kod zvezde večeri - Strahinje Mađioničara. Trebalo je iščekati sve one mališane koji su imali sreću (za razliku od moje dece i drugara), da te večeri odgledaju vrhunske trikove najgledanijeg mađioničara u regionu, a koji su nakon predstave čekali u ogromnom redu da se slikaju sa Strahinjom, neki držeći u ruci knjigu "Kako postati mađioničar" da bi je autor potpisao (ko drugi nego Strahinja Mađioničar naravno!).

Konačno kada se svi raziđoše, ostadoh na bini ja, najgora mama na svetu, i u par reči ispričah Strahinji kakav sam peh napravila. Bez pitanja, osude i suvišnih reči upitao me samo - "Da li su deca tu?"

Ja rekoh "Pa da naravno, čekaju me ispred. I mrze me baš, baš".
"Dovedite ih brzo" - reče ovaj divan mladi talentovani čovek.
Bez reči otrčah po moju malu ekipu.

I tako, Strahinja nam čarolijom popravi dan, veče, nedelju, ma ceo mecec i više! Mališani su dobili svoju pravu privatnu predstavu, učestvovali u trikovima, čarobnim štapićem stvarali čuda, smejali se i bili oduševljeni magijom koja im se neplanirano ukazala, tik pred očima.

Samo sam htela da vam ispričam da među nama ima još dobrih ljudi. A Strahinja Mađioničar je jedan od njih. Veliko HVALA Strahinja, od jedne umorne, ali ipak najbolje mame na svetu.

Promo objava