DETALJI

 

Ringerajin korisnik: Markovicka

Ocena porodilišta: 3+

 

Komentar ocene: Nedostaje zrno topline i ljudskosti. Velika zamerka što te ne informišu o tvom stanju.

 

Te noći je padao sneg. Mm i ja obožavamo sneg, počeli smo da se zabavljamo jedne snežne noći, počeli da živimo zajedno jednog snežnog dana, a evo sad postasmo i roditelji dok su se napolju igrale pahuljice.

Bilo je oko 11h, gledali smo TV kada sam osetila da mi nešto curi. Nisam bila sigurna da li je samo sluzavi čep ili vodenjak, ali kako nije prestajalo da curi ni posle dva sata, a uz to se pojavile i prve kontrakcije na 15 minuta, odlučili smo da krenemo. Bilo je to tačno nedelju dana posle VTP-a. Mm je nabacio tašnu na leđa, kao kamper i na moje insistiranje pošli smo peške do Betanije(10ak min udaljena) To je to-pomislila sam- najzad se dešava. Bila sam nekako usplahirena ali ne i uspaničena.

4 prsta otvorena- rekoše na pregledu. Porađaće se, sporo, ali porodiće se- rekla je Dr mom dragom na rastanku. Cmokić pa gore na klistić pa šetanjac. Visila sam na mobilnom sa mm i šetala pustim hodnicima. Zvučala si kao neki avanturista, priča mi posle, Vidi bebe preko puta, što su medene, još malo pa cemo i mi nunati našu. Kontrakcije su bile na 5 min, jake ali podnošljive, predisala sam ih školski.

A onda đavo u boci- indukcija. Kontrakcije su postajale sve jače i češće, sati su prolazili a ja se nisam otvarala. Probili su vodenjak, nešto su stavljali unutra, ko zna, niko ništa ne govori, frljaju se medicinskim terminima, niko mi se ne obraća, osim kad pitam nešto. Plodova voda je pozelenela, satima je curila takva, znam- nije dobro, brinem. Ko god naiđe kažem zelena je. Niko se ne uzbuđuje. -Da, zelena je. -Nema to veze, -Pregledaće pedijatar bebu posle porođaja. Bol je toliko jaka da pomišljam- Ja drugo rađati neću! Bar ne ovako, ili epi, ili carski, ne ovako. Nova garnitura porodilja u boksu, svi odlaze a ja još sanjam tvrdi sto.

Prošlo je sedam sati na indukciji, otvorena sam skroz ali još nema napona. Sve sam glasnija, gubim kontrolu nad sobom. Jedna fina dr kod koje sam bila na ctg-u vodi me kroz napone, treba spustiti bebu, napinjem, hajde curo siđi, vreme je. Podne je , na Bogojavljanje. Osećam je dole, tu je, vode me na tvrdi, jedva hodam. Okupila se ekipa, što učesnika što posmatrača, gledaju u me kao u TV. Hoće li se više završiti, ulažem poslednji atom snage i cura izlazi posle pet, šest napona. Ali što ne plače? Sledila mi se krv u venama, bojim se da pitam, vidim neku cev joj guraju u usta, isisavaju nešto, dvadesetak sekundi kao večnost i onda čujem slabušno meee. -Jel joj sad dobro? pitam, -Dobro joj je bilo i pre, kažu. Super ste vi meni. Mislim, verovatno se nagutala ukvarene vodice, sirotica moja. Obrisali je i stavili mi je na grudi, mlatara modrim ispucalim nogicama i rukicama, mrvica, 3140g. Pokušavam da je poljubim ali suviše nisko su mi je stavili. Jedna sestra primećuje,-Mama ljubi, pa idemo- prinosi je mojoj glavi. To je bilo lepo. I sve je posle bilo lepo, samo kad je moja curica dobro. Šili su me pola sata, pukao je grlić plus naravno epiziotomija. -Jeste li dobro? Ćutite. -Dobro sam, samo vi radite. Mogli su da mi rade šta hoće, gledala sam rozi zamotuljak koji se meškoljio na par metara od mene, moja srećica, moje sunašce, moja Elena."

Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču? Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče!