Nutricionisti upozoravaju da se hrana iz pekare ne može nazvati zdravom ishranom. Foto: Freepik.com

/11 /11

Svega 13 odsto učenika interesuje se za zdravu ishranu i važno im je da znaju šta jedu. Ukoliko mogu da biraju 54 odsto đaka odabraće meso, a 46 odsto testenine, pokazalo je „Nestlino“ svetsko istraživenje. Nakon užine u školskoj kuhinji, svaki treći đak na nastavu ulazi sit, sa teškoćama i bezvoljno. Sudeći prema rečima nastavnika, roditelja i dece, beogradski đaci se uklapaju u ovu sliku.

- Imamo kuhinju sa kantinom, koju uglavnom koriste deca do četvrtog razreda. Dnevno roditelje ručak košta 160 dinara i većina to prihvata, budući da su im deca u celodnevnom boravku i jako je važno da pojedu kuvano jelo. Mi smo ovu mogućnost nudili i starijim đacima, ali oni to ne žele. Uglavnom kupuju brzu hranu ili razne grickalice u okolnim kioscima. Nedavno smo otvorili pekaru u školi, kako ne bi izlazili napolje - objašnjava Vesna Nedeljković, direktor OŠ „Mihailo Petrović Alas“.

Na školskom odmoru teško je videti dete koje za užinu jede voće, uglavnom su to pljeskavice, pice, slatkiši, smoki ili palačinke, kao i razne vrste peciva.

- Učenici koji su u produženom boravku, se hrane dobro. Problem su stariji đaci. Oni uglavnom neće da nose hranu ni od kuće već kupuju po trafikama. Mislim da je to više njihova želja da izađu iz škole nego nešto drugo, a roditelje upravo to najviše brine. Zato smo u školi otvorili pekaru i pecivo se peče tu, tako da je uvek taze. Možda ne spada u kategoriju zdrave hrane, ali je barem sigurno i sveže - pričaju u OŠ “Stefan Sinđelić”.

Nutricionisti upozoravaju da se hrana iz pekare ne može nazvati zdravom ishranom. Ipak, ove loše navike đaka ne bi bile toliko strašne, kada bi se oni barem kući hranili zdravo.

- Život u Beogradu je veoma brz. Roditelji rade po ceo dan, a neretko imaju i po dva posla. Mame nemaju vremena za pripremanje hrane, pa se često dešava da kupuju gotova jela ili da uveče na brzinu isprže neko meso i krompiriće. Generalni problem je što deca ne doručkuju, što smanjuje snagu, ali i koncentraciju. Deci su potrebni izbalansirani obroci koji podrazumevaju redovan unos ugljenih hidrata, vitamina, belančevina, minerala i masti. Nažalost, zbog u brzoj hrani ima najviše masti, tako da ne treba da čudi što je svako peto dete gojazno - ističe Katarina Paterići, dečji nutricionista.

Prema njenim rečima celodnevna nastava je odlična podloga za razvijanje i promociju zdravih načina ishrane. Nažalost, malo je nastavnika koji su edukovani i koji umeju da na decu prenesu koliko je važno jesti pravilno. Treba im ukazati da osim što je loše za izgled, brza hrana u kasnijim godinama dovodi do problema sa povišenim pritiskom ili dijabetesom.

- Mama mi je lekar i stalno mi priča da moram da vodim računa o onome što jedem da bih bila lepa i zdrava. Uvek moram da doručkujem, što me smara i tera me da nosim voće za užinu. Nekad to pojedem, a nekad ne, ali volim da užinam picu, čips ili smoki. Kad sam žedna pijem „sprajt“ ili vodu. Šta da radim kad je super ukusno – iskrena je Mia, učenica osmog razreda Osnovne škole „Starina Novak“.

Izvor: Blic.rs (tekst objavljen 1. februara 2010.)