/11 /11

Tajna koju je lisica otkrila Malome princu bila je vrlo jednostavna: “Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo…”

Te se mudrosti valja prisetiti na početku svake nove školske godine. Srce je metafora za toplinu u nama, našu empatičnost. Kad želimo da nas učenici čuju, ne obraćamo se njihovim ušima, obraćamo se  njihovim srcima.

Nije važno da li je reč o ponovnom susretu sa učenicima koje znamo ili nam u razred ulaze neki nepoznati, novi klinci. Princip je uvek isti: naš prvi susret na početku školske godine mora im biti nezaboravan. Moram ih dotaknuti. Većina je učitelja već osmislila način na koji će u ponedeljak, na prvome času, dotaknuti srca svojih učenika...  Ideja da se učenicima obratite pismom nije nova, ali može se izvesti na novi način.

Ima, naime, učitelja koji učenike prvi dan dočekuju ispred učionice, pozdrave se i rukuju sa svakim od njih te mu uruče pismo u koverti sa njegovim imenom. U pismu je najčešće u nekoliko rečenica sažeta naša osnovna filozofija poučavanja, obećanje o načinu komuniciranja i saradnje... Moglo bi biti i svojevrsan ugovor koji nudimo učeniku i overavamo ga svojim potpisom... Pismo započinje učenikovim imenom, završava dobrim željama i našim potpisom. A središnji deo pisma može zvučati, na primer, ovako:

Korisna je praksa nekih učitelja da za svakoga učenika imaju fasciklu u kojoj cele godine prikupljaju njegove radove, ali i reakcije. Jedna od reakcija može biti kratki odgovor na pitanje ŠTA ŽELIM DA MOJA UČITELJICA ZNA O MENI? Učitelji koji su otvorili to pitanje na dobar način već su na prvome času upozoreni na probleme u porodici, zdravstvene probleme, strahove, nade, talente... Ali nije stvar samo u informacijama koje su pritom prikupili o svojim učenicima. Stvar je u poverenju kojim su započeli komunikaciju i mogu dalje graditi kvalitetne odnose. Stvar je i u poruci koju su učitelji time poslali o sebi. U otvorenosti poziva da na to pitanje odgovaraju cele godine, kad god za tim osete potrebu.

Opet se vraćam na Maloga princa i mudru lisicu. Setite se onog njenog saveta o pripitomljavanju: Pripitomiti nekoga znači da ti njemu postaješ važan i da on postaje važan tebi. I onda sve ostalo lakše ide.

Učenici nam uvek uzvraćaju istom vrstom emocije kojima smo mi njih dotaknuli. Zato je posebno mudro da te emocije od prvoga trenutka budu – pozitivne.

Izvor: Školski portal

Piše: Dinka Juričić