Stručnjaci kažu da su se vremena promenila i da je pritisak na roditeljima, pa tako i na bakama i dekama. Foto: Freepik.com

/11 /11

O ovoj temi pisao je New York post koji je kroz razgovor sa nekoliko baka i deka pokušao da da odgovor na ta, ali i na druga pitanja kada je reč o važnosti bake i deke u životu dece.

Svakog radnog dana Maureen Fried i njen suprug u poslepodnevnim satima skupljaju troje unučadi iz tri različite škole, voze ih u kuću svoje ćerke, pišu sa njima domaći i daju im užinu.

“Sa kime će ih ostaviti”, pita se 75-godišnjakinja koja radi tri dana u nedelji u lokalnoj drogeriji i žonglira poslom, vlastitim obvezama i brigom o troje unučadi.

“Brinemo o njima svaki dan. Ne žalim se jer su naši unuci. Osim toga, brinuti o deci je skupo i slušamo užasne priče. Većini je najbolje kada se mogu osloniti na porodicu”, ističe ova baka za New York Post.

Bake i deke tako poslednjih godina imaju puno obaveza. Ali, dok jedni vode brigu o svemu, drugi to odbijaju da čine, iako istraživanja pokazuju da oni koji to čine žive duže.

“Od prvog dana sam rekla da ne čuvam decu. Kad su deca došla ka meni, dala sam im 20 dolara i rekla da nađu dadilju”, kaže baka Betty koja je ipak pokleknula kada je par morao na svadbu prijatelja.

Ova 65-godišnjakinja tvrdi da to ne znači da ne voli svoju decu ili unuke.

“Mislim da bakama i i dekama to ne bi trebala biti obaveza. U redu je da pričuvaju unuke kada to žele i mogu”, upozorava.

Stručnjaci kažu da su se vremena promenila i da je pritisak na roditeljima, pa tako i na bakama i dekama.

“Do pre nekoliko generacija bilo je verovatnije da će žena biti kod kuće s detetom. Danas gotovo svaka majka radi i svi su zauzeti. Bake i deke takođe rade sve duže i prilično su zauzeti”, pojašnjava stručnjakinja za roditeljstvo Sally Tannen.

Njen savet je da obe strane budu iskrene. S druge strane, neke novopečene majke smatraju da ovo ne bi trebalo biti predmet rasprave.

“Moj svekar i svekrva žive na deset minuta udaljenosti automobilom od našeg doma i nikad mi nisu pomogli ni na pet minuta”, ispričala je Jessica, zaposlena majka dece stare 18 i četiri meseca.

Pojašnjava da joj je svekrva rekla da nije trebala rađati decu sa tako malom razlikom u godinama.

“Šta bih trebala da učinim? Rešiti se jednog?” pita se.

Njeni roditelji žive na drugom kraju Amerike, ali srećom pomaže joj 25-godišnji brat.

“Čudno je da on čini više od baka i deka. Bila bih oduševljena da me barem jednom nedeljno pitaju postoji li nešto što mogu učiniti da pomognu. Nikad to nisu učinili”, požalila se.

Ima i baka i deka koji su srećni kada mogu pomoći.

“Blagoslov je imati unuke, ali nisam se otišla u penziju da bih bila dadilja. Odlučila sam pomoći svojoj deci, ali ne odgajati unuke. Već sam odgojila dvoje predivne dece”, pojašnjava 69-godišnja Sharon Kotchek koja ima petoro unučadi, te se prisetila jedne situacije koju je doživela prošlo leto.

“U parku sam gledala starijeg muškarca koji nije znao kako izaći na kraj sa unukom. Pitao me šta da radi kad mu ćerka mora raditi. Odgovorila sam mu kontra pitanjem: ‘Gde piše da morate zaustaviti svoj život i podizati unuku?'“ prepričala je.

Shira Dicker sa druge strane ne može da dočeka da sa petomoesečnim unukom provede vreme. Ipak, kaže da je u redu odbiti čuvanje unučadi.

“Mi smo svoj odgoj obavili. Normalno je da se roditelji nadaju, ali ne i da očekuju da bake i deke budu deo detetovog života”, zaključila je.

Izvor: Index.hr