|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (10.07.-14.07.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

OD SAMOG POČETKA TRUDNOĆE PRATIO ME OSJEĆAJ „NEŠTO NIJE KAKO TREBA DA BUDE“.

Lolamagazin.com, 8.3.2017
Taj Đurđevdan osvanuo je kao i bilo koji prethodni dan. Sa sumnjom. Sa osjećajem “praznog“ stomaka. Sa senzacijama. Sedma nedelja trudnoće. Imali smo otkucaje na ekranu na zadnjem pregledu.

image
/11




Možda je bilo suviše rano. Možda nijesam još bila spremna.

I sad tražim krivca u sebi.

Poznati su mi mehanizmi po kome funkcioniše osjećaj krivice.

Ipak. Predajem se krivici.

Od samog početka trudnoće pratio me osjećaj „nešto nije kako treba da bude“.

U početku je bilo to potpuno neosnovano. Na kraju… je ipak postalo osnovano.

I stvarno.

Taj Đurđevdan osvanuo je kao i bilo koji prethodni dan. Sa sumnjom. Sa osjećajem “praznog“ stomaka. Sa senzacijama. Sedma nedelja trudnoće. Imali smo otkucaje na ekranu na zadnjem pregledu.

Ali kako kaže moja baba „kad ti djavo neda mira…“

Odlučim da odem kod doktora. Nemam zakazano. Ali ne odustajem. Molim je da samo kratko pogledamo. Žalim se da me prati osjećaj da nešto nije u redu. Da nemam smiraja.

I nije bilo. Pripremala me je neko vrijeme svojim pogledom, i ćutnjom na loše vijesti.

Ne postoji takva vrsta pripreme. I pored nemira koji imate. Doktorka je htjela tom dugom ćutnjom da nagovijesti. Ono što će mi tek reći.

Više nije bilo srčane akcije. Missed abort piše u izvještaju. Zadržani pobačaj.

Ja sam ga ubila, rekla sam joj. Sa svojim mislima. Sa crnim mislima. I suze nijesu mogle da stanu.

„Pa onda ne bi bilo abortusa“ kaže pažljiva doktorka…

Te suze nijesu puno pomogle.

Nijesu pomogle ni utjehe. Posebno ne ona „biće još djece važno je da si ti dobro“, od nje mi je bilo samo  gore.

Dugo vremena posle imala sam osjećaj kao da se nekom drugom dešava sve to. A ne meni. Pomislila sam dobro sam. Nije tako strašno. Ne boli.

Uslijedila je kiretaža. Anestezija. Krvarenje.

Najbliži oko mene su iskreno patili. I više sam se brinula za njih. I tu me pratio osjećaj krivice.

Mjeseci su prolazili.

Ciklusi su izostajali. Nije ih bilo. Zamrznuta u tom trenutku. Skamenjena. Zadržana.

Tijelo. Naš nepogrešivi sat. Znalao je bolje od mene kako sam.

Hemija je morala da učini svoje. Pilula me je nasilno vraćala u ciklus života. U krug. U nastavak. Nijesam bila spremna. Ni tjelesno. Ni umom. Nijesam puštala. Nijesam odbolovala.

Krajem oka zapažala sam trudnice. Bebe. Dojilje. Male zamotuljke.

Hvatala sebe da mi se neočekivano i iznenada pune oči suzama. Krila sam ih.

Nijesam davala sebi pravo na patnju. Trebalo je već da sam „zdrava“.

Al jednom stvorena energija novog života ne može da nestane. Nikada.  I ako nije tu. Kod mene.

Prisutna je negdje drugo. Boravi.

Osjecala sam je ja. I moja ćerkica.

„Zašto je morala da ode kad si joj ti mama i kad joj je kod tebe najljepše, nije smjela da ode ljuta sam“. Ćutala sam. Sad shvatam ljuta sam i ja.

Kad bi sjela pored mene, stavila bi svoj mali dlan na prazan prostor izmedju nas i rekla „evo ovdje ima mejsta za našu bebu ovdje može da stane“.

Prazan prostor. Da tu je i trebala da stane.

Ćutala sam. Gutala suze.

Sad nije tu. Ali je bila. U mom stomaku. Postojala je. To je bilo stvarno.

Postoji i dalje. Samo nedje drugo.  Tek kada sam to shvatila mogla sam da je  pustim i da ode. Od mene.

Moglo je da me boli. To prihvatanje me oslobodilo.

To je jedino bilo od pomoći.

Žene koje ne prožive svoju bol zbog pobačaja, često ne mogu ponovo da zanesu.

Ostaju zamrznute. Skamenjene. U tom trenutku gubitka.Baš kao i ja što sam bila.

A novi život se ne može roditi iz duga. Dok još nešto dugujemo „starom“.

Otplati svoje dugove, onda možeš naprijed, mislila sam. Daj sebi to pravo.

Zato ja i ne žurim sa narednom trudnoćom. Puštam i dajem prostor. Da se sve posloži.

Kaže mi doktorka „ovo se dešava veoma često, ali žene ćute ne pričaju o tome kao da ih je sramota“.

Ja sam svoju ispričala vama. Da znate da me nije sram. I da niste same.

I  tako olakšam sebi…



BOBA USKOKOVIĆ

Izvor: lolamagazin.com


Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.
16
Vaginalni porođaj
Prirodni porođaj (engleski video)
9
Tumačenje ultrazvučnih nalaza u trudnoći
EDD, BPD, TCD, GS... pomažemo vam da razumete šta znače sve te skraćenice koje ginekolozi koriste za tumačenje razvoja v...
8
Dobijanje na težini po nedeljama trudnoće
Koliko je preporučljivo ugojiti se u trudnoći i zbog čega kilogrami tako naglo rastu?
7


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
krin 40
Prezadovoljna sam Fitolatom
Ja sam Fitolat počela da koristim pre sedam dana. Prezadovoljna sam, ovo je treća beba koju dojim. Zaista deluju kao što i piše. Imam konstantan osećaj "punoće grudi".  Više >>
image
Kuvar: zokilicaaa
Odlična

Anketa

ime Andreina? ne Andriana!!!
pisuljica



da (22%)

ne (78%)


Ukupan broj glasova: 101

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here