Bez obzira što nije obavezujući, načelnici i direktori bolnica moraju da se pobrinu da vodič zaživi. Foto: Freepik

/11 /11

Ljiljana Mirković, gostujući u Beogradskoj hronici, rekla je da akušersko nasilje nije nov problem, već je poznato još od osamdesetih godina. Istakla je da je važno iskoreniti ovu pojavu, posebno u zemljama kao što je Srbija, gde je natalitet nizak.

"Mislim da će vodiči pomoći jer su to jedini mogući odgovor struke da se promeni loša praksa. Akcenat je na odnosu prema pacijentkinjama i komunikaciji između lekara i trudnica, što se ne uči na fakultetu, a u svetu se stalno unapređuje", navela je Mirkovićeva.

Prema njenim rečima, vodič za porođaj moraju da pročitaju svi zdravstveni radnici uključeni u porođaj.

Iako nije pravno obavezujući akt, iza njega stoje Medicinska akademija, Ministarstvo zdravlja, Republička stručna komisija i 12 izabranih profesora sa bogatim pedagoškim i kliničkim iskustvom.

"Bez obzira što nije obavezujući, načelnici i direktori bolnica moraju da se pobrinu da vodič zaživi", naglasila je doktorka Mirković.

Pozitivno iskustvo mame sa sedam dece

O nacionalnim vodičima, koji bi trebalo da olakšaju porođaj i trudnoću ženama u Srbiji, do sada nije stigao nijedan komentar ili predlog. S druge strane, mnogi poznaju nekoga ko je imao loše iskustvo u porodilištu, koje želi što pre da zaboravi.

Jedna je priča majke koja je rodila sedmoro dece, a druga priča novinarke koja je sabrala loša iskustva iz jednog porodilišta u Srbiji.

U porodici Ivanišević iz Surduka žive tata Đorđe, mama Emilija i sedam sinova. Emilija kaže da je prvi porođaj trajao osamnaest i po sati, uz indukciju, a svaki sledeći je bio nešto kraći.

Za vreme korone porodila se u privatnoj bolnici, a ostalih šest puta u porodilištu Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović".

"Svi doktori bili su ljubazni i profesionalni. Učinili su da se osećam bezbedno i sigurno“, priča Emilija.

Porođaji su bili naporni i iscrpljujući, ali fizičke aktivnosti, razgovori sa lekarima i podrška supruga pomogli su joj da prevaziđe strahove i nesigurnosti.

O tome da ima samo dobra iskustva najbolje svedoči to što planira još dece.

Nasilje u najranjivijem trenutku

S druge strane, Dejana Cvetković, novinarka iz Vranja, koja je radila istraživanje o iskustvima žena prilikom porođaja, razgovarala je sa oko sedamdeset porodilja. Negativna iskustva uglavnom su vezana za verbalno nasilje, ali bilo je i fizičkog.

"Najveći utisak ostavilo mi je svedočenje o šamaranju porodilja, a kada sam razgovarala sa tadašnjom načelnicom ginekologije, ona mi je rekla da je to rutinska praksa. To nehumano postupanje, kada je nekom u najranjivijem trenutku života potrebna emotivna podrška, je neprihvatljivo", navodi Cvetkovićeva.

Ona ističe i problem sa epiduralnom anestezijom, kao i nemogućnost prisustva muža ili bliskih rođaka porođaju.

"Bilo je najavljeno 2019. godine da će epiduralna anestezija biti dostupna svim porodiljama, ali praksa pokazuje da je samo nekoliko žena dobilo ovu vrstu anestezije, a porođaji se i dalje često obavljaju bez anestezije. U Vranju takođe ne postoji mogućnost prisustva bliske osobe na porođaju", kaže novinarka.

Dejana je saznala i da se žene iz Vranja koje mogu sebi da priušte, porođaju u Severnoj Makedoniji.

Od 2021. godine, nakon što je ova priča objavljena, pokrenuta su četiri sudska postupka, ali nijedan još nije dobio epilog. Prošle godine u javnost su dospela dva slučaja zbog kojih je smenjen načalnik ginekologije Opšte bolnice u Vranju.

Izvor: RTS