|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.12.-15.12.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

DECI JE ŠKOLA PREDOSADNA Šta bi se sve promenilo kada bi školski čas trajao 35 MINUTA

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 20.3.2019
Deci je škola postala predosadna, slažu se i profesori i učenici, a da li jedno od rešenja leži u tome da se školski čas skrati na 35 minuta? Evo šta o tome kaže i učenici i nastavnici.
Ključne reči:

image
/11


 

U protekle dve i po decenije došlo je do značajnih promena koje je pre svega doneo internet, pa je pažnja učenika svedena na minimum. Đaci će danas uz samo nekoliko klikova, doći do zanimljivih sadržaja i predavanja, a školski sistem i pored referomi koje se sprovode, ipak zaostaje za ubrzanim tempom života, i mladih i uopšte.
Jasmin Nikolovski, direktor Petnaeste beogradske gimanzije, dao je interesantan predlog. On smatra da bi školski čas trebalo skratiti na 35 minuta uz obavezno modernizovanje nastave.
- Učenicima je dosadno i časove bi trebalo skratiti na 35 minuta. To nikako ne znači da bi se izgubio deo gradiva, već bi način nastave bio interaktivniji između učenika i nastavnika, odnosno profesora. U takvom slučaju bi se otvorila mogućnost konsultacije kao na fakultetima, i učenici bi u tom petnaestom minutnom delu imali priliku da pitaju profesora sve ono što im nije jasno - smatra on.
Nikolovski smatra da ti samim tim komunikacija između profesora i učenika bila bolja.
"Moramo da shvatimo da su se deca promenila"
- Mi moramo da shvatimo i uvažimo, da su se deca promenila i da je današnje digitalno doba umnogome promenilo način njihovog rada i učenja. Mladi danas mnogo brže znaju, misle i umeju, stoga definitivno mladosti treba dati prostor - objašnjava za "Blic" Jasmin Nikolovski.
S druge strane, ministar prosvete Mladen Šarčević, komentarišući skraćenje časova na 35 minuta, navodi za "Blic" da je to neozbiljno.
Šarčević: Potrebna je ozbiljna studija
- Da bi se o tome ozbiljno govorilo, zagovornici te ideje trebalo bi prvo da polože licence, a onda da se uradi jedna sveobuhvatna studija o tome kako bi izgledalo obrazovanje kada bi časovi trajali 35 minuta - naveo je on.
"Blic" je anketirao profesore, učenike, učitelje, nastavnike, direktore, kako osnovnih, tako i srednjih škola.
ZA ČASOVE OD 35 MINUTA
Profesor sociologije u Ekonomskoj-trgovinskoj školi u Novom Pazaru Armin Šajić:
Moć pažnje učenika je precenjena stvar, bez obzira na sam kvalitet nastave. Časovi od 45 minuta su previše za učenike u pubertetu, a možete zamisliti kakva je njihova koncentracija tokom šest časova u kontinuitetu. Trideset ili 35 minuta je dovoljno da se iskoristi maksimum učenika, kada je u pitanju pažnja i volja da se prati predviđeno gradivo.
Nastavnica Danijela Santrač Roško "Ivan Goran Kovačić":
Deca bi se složila sa time da časovi budu 35 minuta. To je sasvim dovoljno vreme da se obradi jedna tema. Međutim, nama bi se onda smanjile plate još više. Zato treba uvesti zanimljiv praktičan rad. Čim je čas takvog tipa deca vole da učestvuju u radu. Ubitačno je za njih kada je čas forntalnog tipa i kada se samo predaje. Deca su danas drugačija nego što smo mi bili u njihovom uzrastu.
Dušica Tričković, direktorica OŠ "Radoje Domanović" u Nišu:
Zalažem se za čas po meri deteta i procenu nastavnika koliko će određena aktivnost trajati. Različiti predmeti  i oblasti zahtevaju i različit pristup i vreme. Za praktični i stvaralački rad nam je potrebno sigurno više vremena, za neke druge aktivnosti daleko manje. Znači, razredno-časovni sistem nas ipak nekako ograničava, možda bi trebalo prepustiti nastavnicima da odrede vremenski nedeljni plan aktivnosti, ne isključujući školski čas ako odgovara nekim aktivnostima.
Učenik šestog razreda M. M. OŠ "Duško Radović" u Nišu:
Previše je kada imamo sedam časova, jer smo već posle četvrtog- petog umorni, a tek kada se oduži do sedmog, jednostavno je previše. Matematika i fizika su teški predmeti, a ako me pitate da li treba skratiti časove, odgovor je "da".
PROTIV SKRAĆENJA ČASOVA NA 35 MINUTA
Učenica trećeg razreda Medecinske škole iz Užica:
Nisam za to da se čas skrati na 35 minuta, jer to vreme nije dovoljno da profesor ispredaje lekciju. Ako su lekcije duge kao sada, a čas bude kraći, imaćemo i manje vremena da na kontrolnim i pismenim zadacima pokažemo svoje znanje.
Profesorka anatomije Aleksandra Radovanović, u Medicinskoj školi "Dr Milenko Hadžić" u Nišu:
Kada govorimo o srkraćivanju časova, mogu samo da se izjasnim konkretno za moj predmet.  Anatomija se ne može objasniti na skraćenom času, smatram da je 45 minuta korektno. S druge strane razumem učenike, jer kada imate po sedam časova, koncentracija pada, ali kada je struka u pitanju i stručni predmeti, moje mišljenje da to ne treba dirati i kratiti časove na 35 minuta. Jednostavno, nemoguće je obraditi nastavnu jedinicu na brzinu. Koliko ćete nekog učenika zainteresovati za gradivo zavisi od profesora.
Aleksandar Milivojević, profesor u Poljoprivrednoj školi "Ljubo Mićić" u Požegi:
Treba imati u vidu da nastavnik prilikom upisivanja časa u dnevnik i evidentiranja učenika koji izostaju izgubi pet minuta. To znači da bi se čas sveo na 30 minuta nastave što je malo da bi se ispredavale lekcije.
Nikola Bacetić, direktor Prve osnovne škole "Kralja Petra drugog" iz Užica:
Složene nastavne jedinice koje iziskuju najmanje 45 minuta za kvalitetnu obradu. Takođe, smatram da valjana provera znanja učenika iziskuje vremenski period duži od 35 minuta.
Milan Dinić, direktor OŠ "Vuk Karadžić" u Žitkovcu:
Lično smatram da ne treba skraćivati časove, jer zaista je malo 35 minuta. Ali sa druge strane, slažem se sa decom da su umorni posle petog časa, kada opada koncetracija. A to da li im je dosadno na času zavisi isključivo od predavača, kada nastavnik, profesor zainteresuje učenika, onda je i 45 minuta malo.
Pedagog OŠ "Bratstvo" u Novom Pazaru Elmir Habibović:
Skratiti čas zbog toga što đaci ne mogu da zadrže koncentraciju, a ne promeniti ništa drugo, samo bi napravilo ogromne probleme nastavnicima koji bi za znatno manje vreme morali da ispredaju sve lekcije iz, ionako, pretrpanih nastavnih planova, a da ne pričamo o ocenjivanju, koje je takođe veoma važno.
Profesorke u Gimnaziji "Svetozar Marković" u Subotici:
Razgovarali smo na tu temu i nismo za to da časovi budu 35 minuta. Ne radi se o tome da će decu deset minuta kraći časovi usrećiti, već smatramo da treba menjati nastavni sadržaj i deci ponuditi više izbornih predmeta, biti u koraku sa novim dostignućima u nauci i tehnici.
Učenik prvog razreda A. S, Gimnazija „Bora Stanković“ u Nišu:
Smatram da ne bi trebalo kratiti časove, jer se po skraćenom sitemu ne može obraditi lekcija, ma koliko to nama prijalo. Ali broj časova treba smanjiti, jer zaista je teško funkcionisati posle petog časa, bilo da je potrebno slušati novo gradivo ili kada je potrebno odgovarati. Šest časova maksimalno!

U protekle dve i po decenije došlo je do značajnih promena koje je pre svega doneo internet, pa je pažnja učenika svedena na minimum. Đaci će danas uz samo nekoliko klikova, doći do zanimljivih sadržaja i predavanja, a školski sistem i pored referomi koje se sprovode, ipak zaostaje za ubrzanim tempom života, i mladih i uopšte.

Jasmin Nikolovski, direktor Petnaeste beogradske gimanzije, dao je interesantan predlog. On smatra da bi školski čas trebalo skratiti na 35 minuta uz obavezno modernizovanje nastave.

- Učenicima je dosadno i časove bi trebalo skratiti na 35 minuta. To nikako ne znači da bi se izgubio deo gradiva, već bi način nastave bio interaktivniji između učenika i nastavnika, odnosno profesora.

U takvom slučaju bi se otvorila mogućnost konsultacije kao na fakultetima, i učenici bi u tom petnaestom minutnom delu imali priliku da pitaju profesora sve ono što im nije jasno - smatra on.
Nikolovski smatra da ti samim tim komunikacija između profesora i učenika bila bolja.

 

"Moramo da shvatimo da su se deca promenila"

- Mi moramo da shvatimo i uvažimo, da su se deca promenila i da je današnje digitalno doba umnogome promenilo način njihovog rada i učenja. Mladi danas mnogo brže znaju, misle i umeju, stoga definitivno mladosti treba dati prostor - objašnjava za "Blic" Jasmin Nikolovski.

S druge strane, ministar prosvete Mladen Šarčević, komentarišući skraćenje časova na 35 minuta, navodi za "Blic" da je to neozbiljno.

Šarčević: Potrebna je ozbiljna studija
- Da bi se o tome ozbiljno govorilo, zagovornici te ideje trebalo bi prvo da polože licence, a onda da se uradi jedna sveobuhvatna studija o tome kako bi izgledalo obrazovanje kada bi časovi trajali 35 minuta - naveo je on.

 

"Blic" je anketirao profesore, učenike, učitelje, nastavnike, direktore, kako osnovnih, tako i srednjih škola.

ZA ČASOVE OD 35 MINUTA

Profesor sociologije u Ekonomskoj-trgovinskoj školi u Novom Pazaru Armin Šajić:
Moć pažnje učenika je precenjena stvar, bez obzira na sam kvalitet nastave. Časovi od 45 minuta su previše za učenike u pubertetu, a možete zamisliti kakva je njihova koncentracija tokom šest časova u kontinuitetu. Trideset ili 35 minuta je dovoljno da se iskoristi maksimum učenika, kada je u pitanju pažnja i volja da se prati predviđeno gradivo.

Nastavnica Danijela Santrač Roško "Ivan Goran Kovačić":

Deca bi se složila sa time da časovi budu 35 minuta. To je sasvim dovoljno vreme da se obradi jedna tema. Međutim, nama bi se onda smanjile plate još više. Zato treba uvesti zanimljiv praktičan rad. Čim je čas takvog tipa deca vole da učestvuju u radu. Ubitačno je za njih kada je čas forntalnog tipa i kada se samo predaje. Deca su danas drugačija nego što smo mi bili u njihovom uzrastu.

Dušica Tričković, direktorica OŠ "Radoje Domanović" u Nišu:

Zalažem se za čas po meri deteta i procenu nastavnika koliko će određena aktivnost trajati. Različiti predmeti  i oblasti zahtevaju i različit pristup i vreme. Za praktični i stvaralački rad nam je potrebno sigurno više vremena, za neke druge aktivnosti daleko manje. Znači, razredno-časovni sistem nas ipak nekako ograničava, možda bi trebalo prepustiti nastavnicima da odrede vremenski nedeljni plan aktivnosti, ne isključujući školski čas ako odgovara nekim aktivnostima.

Učenik šestog razreda M. M. OŠ "Duško Radović" u Nišu:

Previše je kada imamo sedam časova, jer smo već posle četvrtog- petog umorni, a tek kada se oduži do sedmog, jednostavno je previše. Matematika i fizika su teški predmeti, a ako me pitate da li treba skratiti časove, odgovor je "da".

 

PROTIV SKRAĆENJA ČASOVA NA 35 MINUTA

Učenica trećeg razreda Medecinske škole iz Užica:

Nisam za to da se čas skrati na 35 minuta, jer to vreme nije dovoljno da profesor ispredaje lekciju. Ako su lekcije duge kao sada, a čas bude kraći, imaćemo i manje vremena da na kontrolnim i pismenim zadacima pokažemo svoje znanje.
Profesorka anatomije Aleksandra Radovanović, u Medicinskoj školi "Dr Milenko Hadžić" u Nišu:

Kada govorimo o srkraćivanju časova, mogu samo da se izjasnim konkretno za moj predmet.  Anatomija se ne može objasniti na skraćenom času, smatram da je 45 minuta korektno. S druge strane razumem učenike, jer kada imate po sedam časova, koncentracija pada, ali kada je struka u pitanju i stručni predmeti, moje mišljenje da to ne treba dirati i kratiti časove na 35 minuta. Jednostavno, nemoguće je obraditi nastavnu jedinicu na brzinu. Koliko ćete nekog učenika zainteresovati za gradivo zavisi od profesora.

Aleksandar Milivojević, profesor u Poljoprivrednoj školi "Ljubo Mićić" u Požegi:
Treba imati u vidu da nastavnik prilikom upisivanja časa u dnevnik i evidentiranja učenika koji izostaju izgubi pet minuta. To znači da bi se čas sveo na 30 minuta nastave što je malo da bi se ispredavale lekcije.

Nikola Bacetić, direktor Prve osnovne škole "Kralja Petra drugog" iz Užica:
Složene nastavne jedinice koje iziskuju najmanje 45 minuta za kvalitetnu obradu. Takođe, smatram da valjana provera znanja učenika iziskuje vremenski period duži od 35 minuta.

Milan Dinić, direktor OŠ "Vuk Karadžić" u Žitkovcu:
Lično smatram da ne treba skraćivati časove, jer zaista je malo 35 minuta. Ali sa druge strane, slažem se sa decom da su umorni posle petog časa, kada opada koncetracija. A to da li im je dosadno na času zavisi isključivo od predavača, kada nastavnik, profesor zainteresuje učenika, onda je i 45 minuta malo.

Pedagog OŠ "Bratstvo" u Novom Pazaru Elmir Habibović:
Skratiti čas zbog toga što đaci ne mogu da zadrže koncentraciju, a ne promeniti ništa drugo, samo bi napravilo ogromne probleme nastavnicima koji bi za znatno manje vreme morali da ispredaju sve lekcije iz, ionako, pretrpanih nastavnih planova, a da ne pričamo o ocenjivanju, koje je takođe veoma važno.

Profesorke u Gimnaziji "Svetozar Marković" u Subotici:
Razgovarali smo na tu temu i nismo za to da časovi budu 35 minuta. Ne radi se o tome da će decu deset minuta kraći časovi usrećiti, već smatramo da treba menjati nastavni sadržaj i deci ponuditi više izbornih predmeta, biti u koraku sa novim dostignućima u nauci i tehnici.

Učenik prvog razreda A. S, Gimnazija „Bora Stanković“ u Nišu:
Smatram da ne bi trebalo kratiti časove, jer se po skraćenom sitemu ne može obraditi lekcija, ma koliko to nama prijalo. Ali broj časova treba smanjiti, jer zaista je teško funkcionisati posle petog časa, bilo da je potrebno slušati novo gradivo ili kada je potrebno odgovarati. Šest časova maksimalno!

 

Izvor: blic

Poruka o ljubavi za sinove!
Drage mame, sve vi koje imate dečake ma kojeg doba, ovo je poruka koju bi trebalo sačuvati i pročitati im je kad za to d...
4
Kako je Bog stvorio vaspitačicu
“Jesi video ovu specijalnu narudžbinu – treba se lako održavati, ali ne sme biti od plastike; treba imati 160 pokretnih ...
4
Uz ova pravila ponašanja svi će uživati
Kad su u pitanju dečji rođendani pojavljuju se neke dileme poput koga pozvati, raditi pozivnice ili kupiti?
4
Podvarak i salata od cvekle
“Moja mama je uvek uz podvarak spremala salatu od cvekle” kroz smeh priča Nada.”Jednostavno se znalo: ako je za ručak po...
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
flamingos
CortinaT krema će baš, da reši svaki problem naš.
Ekcem je prošlost kad se nanese,jer krema sa sobom sve odnese. Vetar kada duva, koža zna da se suši i puca, tad CortinaT krema na vrata pokuca,lepo se namaže, upije baš i rešen je problem naš. Nije fora, a nije ni laž,u CortinaT kremi leži prava draž. Ona svima prija i zato nam je najmilija. Možda mi pisanje stihova i nije jača strana, ali jedno sigurno znam-CortinaT krema je bez mana.  Više >>
image

Muffin maker projice sa posnim sirom
Kuvar: Torbica
Mekane i vazdušaste, odlične!

Anketa

Najlepše ime za bebu
sonjapops

Koje je ime najlepše od navedenih?

Oznake

Click Here