|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

DECI JE ŠKOLA PREDOSADNA Šta bi se sve promenilo kada bi školski čas trajao 35 MINUTA

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 20.3.2019
Deci je škola postala predosadna, slažu se i profesori i učenici, a da li jedno od rešenja leži u tome da se školski čas skrati na 35 minuta? Evo šta o tome kaže i učenici i nastavnici.
Ključne reči:

image
/11


 

U protekle dve i po decenije došlo je do značajnih promena koje je pre svega doneo internet, pa je pažnja učenika svedena na minimum. Đaci će danas uz samo nekoliko klikova, doći do zanimljivih sadržaja i predavanja, a školski sistem i pored referomi koje se sprovode, ipak zaostaje za ubrzanim tempom života, i mladih i uopšte.
Jasmin Nikolovski, direktor Petnaeste beogradske gimanzije, dao je interesantan predlog. On smatra da bi školski čas trebalo skratiti na 35 minuta uz obavezno modernizovanje nastave.
- Učenicima je dosadno i časove bi trebalo skratiti na 35 minuta. To nikako ne znači da bi se izgubio deo gradiva, već bi način nastave bio interaktivniji između učenika i nastavnika, odnosno profesora. U takvom slučaju bi se otvorila mogućnost konsultacije kao na fakultetima, i učenici bi u tom petnaestom minutnom delu imali priliku da pitaju profesora sve ono što im nije jasno - smatra on.
Nikolovski smatra da ti samim tim komunikacija između profesora i učenika bila bolja.
"Moramo da shvatimo da su se deca promenila"
- Mi moramo da shvatimo i uvažimo, da su se deca promenila i da je današnje digitalno doba umnogome promenilo način njihovog rada i učenja. Mladi danas mnogo brže znaju, misle i umeju, stoga definitivno mladosti treba dati prostor - objašnjava za "Blic" Jasmin Nikolovski.
S druge strane, ministar prosvete Mladen Šarčević, komentarišući skraćenje časova na 35 minuta, navodi za "Blic" da je to neozbiljno.
Šarčević: Potrebna je ozbiljna studija
- Da bi se o tome ozbiljno govorilo, zagovornici te ideje trebalo bi prvo da polože licence, a onda da se uradi jedna sveobuhvatna studija o tome kako bi izgledalo obrazovanje kada bi časovi trajali 35 minuta - naveo je on.
"Blic" je anketirao profesore, učenike, učitelje, nastavnike, direktore, kako osnovnih, tako i srednjih škola.
ZA ČASOVE OD 35 MINUTA
Profesor sociologije u Ekonomskoj-trgovinskoj školi u Novom Pazaru Armin Šajić:
Moć pažnje učenika je precenjena stvar, bez obzira na sam kvalitet nastave. Časovi od 45 minuta su previše za učenike u pubertetu, a možete zamisliti kakva je njihova koncentracija tokom šest časova u kontinuitetu. Trideset ili 35 minuta je dovoljno da se iskoristi maksimum učenika, kada je u pitanju pažnja i volja da se prati predviđeno gradivo.
Nastavnica Danijela Santrač Roško "Ivan Goran Kovačić":
Deca bi se složila sa time da časovi budu 35 minuta. To je sasvim dovoljno vreme da se obradi jedna tema. Međutim, nama bi se onda smanjile plate još više. Zato treba uvesti zanimljiv praktičan rad. Čim je čas takvog tipa deca vole da učestvuju u radu. Ubitačno je za njih kada je čas forntalnog tipa i kada se samo predaje. Deca su danas drugačija nego što smo mi bili u njihovom uzrastu.
Dušica Tričković, direktorica OŠ "Radoje Domanović" u Nišu:
Zalažem se za čas po meri deteta i procenu nastavnika koliko će određena aktivnost trajati. Različiti predmeti  i oblasti zahtevaju i različit pristup i vreme. Za praktični i stvaralački rad nam je potrebno sigurno više vremena, za neke druge aktivnosti daleko manje. Znači, razredno-časovni sistem nas ipak nekako ograničava, možda bi trebalo prepustiti nastavnicima da odrede vremenski nedeljni plan aktivnosti, ne isključujući školski čas ako odgovara nekim aktivnostima.
Učenik šestog razreda M. M. OŠ "Duško Radović" u Nišu:
Previše je kada imamo sedam časova, jer smo već posle četvrtog- petog umorni, a tek kada se oduži do sedmog, jednostavno je previše. Matematika i fizika su teški predmeti, a ako me pitate da li treba skratiti časove, odgovor je "da".
PROTIV SKRAĆENJA ČASOVA NA 35 MINUTA
Učenica trećeg razreda Medecinske škole iz Užica:
Nisam za to da se čas skrati na 35 minuta, jer to vreme nije dovoljno da profesor ispredaje lekciju. Ako su lekcije duge kao sada, a čas bude kraći, imaćemo i manje vremena da na kontrolnim i pismenim zadacima pokažemo svoje znanje.
Profesorka anatomije Aleksandra Radovanović, u Medicinskoj školi "Dr Milenko Hadžić" u Nišu:
Kada govorimo o srkraćivanju časova, mogu samo da se izjasnim konkretno za moj predmet.  Anatomija se ne može objasniti na skraćenom času, smatram da je 45 minuta korektno. S druge strane razumem učenike, jer kada imate po sedam časova, koncentracija pada, ali kada je struka u pitanju i stručni predmeti, moje mišljenje da to ne treba dirati i kratiti časove na 35 minuta. Jednostavno, nemoguće je obraditi nastavnu jedinicu na brzinu. Koliko ćete nekog učenika zainteresovati za gradivo zavisi od profesora.
Aleksandar Milivojević, profesor u Poljoprivrednoj školi "Ljubo Mićić" u Požegi:
Treba imati u vidu da nastavnik prilikom upisivanja časa u dnevnik i evidentiranja učenika koji izostaju izgubi pet minuta. To znači da bi se čas sveo na 30 minuta nastave što je malo da bi se ispredavale lekcije.
Nikola Bacetić, direktor Prve osnovne škole "Kralja Petra drugog" iz Užica:
Složene nastavne jedinice koje iziskuju najmanje 45 minuta za kvalitetnu obradu. Takođe, smatram da valjana provera znanja učenika iziskuje vremenski period duži od 35 minuta.
Milan Dinić, direktor OŠ "Vuk Karadžić" u Žitkovcu:
Lično smatram da ne treba skraćivati časove, jer zaista je malo 35 minuta. Ali sa druge strane, slažem se sa decom da su umorni posle petog časa, kada opada koncetracija. A to da li im je dosadno na času zavisi isključivo od predavača, kada nastavnik, profesor zainteresuje učenika, onda je i 45 minuta malo.
Pedagog OŠ "Bratstvo" u Novom Pazaru Elmir Habibović:
Skratiti čas zbog toga što đaci ne mogu da zadrže koncentraciju, a ne promeniti ništa drugo, samo bi napravilo ogromne probleme nastavnicima koji bi za znatno manje vreme morali da ispredaju sve lekcije iz, ionako, pretrpanih nastavnih planova, a da ne pričamo o ocenjivanju, koje je takođe veoma važno.
Profesorke u Gimnaziji "Svetozar Marković" u Subotici:
Razgovarali smo na tu temu i nismo za to da časovi budu 35 minuta. Ne radi se o tome da će decu deset minuta kraći časovi usrećiti, već smatramo da treba menjati nastavni sadržaj i deci ponuditi više izbornih predmeta, biti u koraku sa novim dostignućima u nauci i tehnici.
Učenik prvog razreda A. S, Gimnazija „Bora Stanković“ u Nišu:
Smatram da ne bi trebalo kratiti časove, jer se po skraćenom sitemu ne može obraditi lekcija, ma koliko to nama prijalo. Ali broj časova treba smanjiti, jer zaista je teško funkcionisati posle petog časa, bilo da je potrebno slušati novo gradivo ili kada je potrebno odgovarati. Šest časova maksimalno!

U protekle dve i po decenije došlo je do značajnih promena koje je pre svega doneo internet, pa je pažnja učenika svedena na minimum. Đaci će danas uz samo nekoliko klikova, doći do zanimljivih sadržaja i predavanja, a školski sistem i pored referomi koje se sprovode, ipak zaostaje za ubrzanim tempom života, i mladih i uopšte.

Jasmin Nikolovski, direktor Petnaeste beogradske gimanzije, dao je interesantan predlog. On smatra da bi školski čas trebalo skratiti na 35 minuta uz obavezno modernizovanje nastave.

- Učenicima je dosadno i časove bi trebalo skratiti na 35 minuta. To nikako ne znači da bi se izgubio deo gradiva, već bi način nastave bio interaktivniji između učenika i nastavnika, odnosno profesora.

U takvom slučaju bi se otvorila mogućnost konsultacije kao na fakultetima, i učenici bi u tom petnaestom minutnom delu imali priliku da pitaju profesora sve ono što im nije jasno - smatra on.
Nikolovski smatra da ti samim tim komunikacija između profesora i učenika bila bolja.

 

"Moramo da shvatimo da su se deca promenila"

- Mi moramo da shvatimo i uvažimo, da su se deca promenila i da je današnje digitalno doba umnogome promenilo način njihovog rada i učenja. Mladi danas mnogo brže znaju, misle i umeju, stoga definitivno mladosti treba dati prostor - objašnjava za "Blic" Jasmin Nikolovski.

S druge strane, ministar prosvete Mladen Šarčević, komentarišući skraćenje časova na 35 minuta, navodi za "Blic" da je to neozbiljno.

Šarčević: Potrebna je ozbiljna studija
- Da bi se o tome ozbiljno govorilo, zagovornici te ideje trebalo bi prvo da polože licence, a onda da se uradi jedna sveobuhvatna studija o tome kako bi izgledalo obrazovanje kada bi časovi trajali 35 minuta - naveo je on.

 

"Blic" je anketirao profesore, učenike, učitelje, nastavnike, direktore, kako osnovnih, tako i srednjih škola.

ZA ČASOVE OD 35 MINUTA

Profesor sociologije u Ekonomskoj-trgovinskoj školi u Novom Pazaru Armin Šajić:
Moć pažnje učenika je precenjena stvar, bez obzira na sam kvalitet nastave. Časovi od 45 minuta su previše za učenike u pubertetu, a možete zamisliti kakva je njihova koncentracija tokom šest časova u kontinuitetu. Trideset ili 35 minuta je dovoljno da se iskoristi maksimum učenika, kada je u pitanju pažnja i volja da se prati predviđeno gradivo.

Nastavnica Danijela Santrač Roško "Ivan Goran Kovačić":

Deca bi se složila sa time da časovi budu 35 minuta. To je sasvim dovoljno vreme da se obradi jedna tema. Međutim, nama bi se onda smanjile plate još više. Zato treba uvesti zanimljiv praktičan rad. Čim je čas takvog tipa deca vole da učestvuju u radu. Ubitačno je za njih kada je čas forntalnog tipa i kada se samo predaje. Deca su danas drugačija nego što smo mi bili u njihovom uzrastu.

Dušica Tričković, direktorica OŠ "Radoje Domanović" u Nišu:

Zalažem se za čas po meri deteta i procenu nastavnika koliko će određena aktivnost trajati. Različiti predmeti  i oblasti zahtevaju i različit pristup i vreme. Za praktični i stvaralački rad nam je potrebno sigurno više vremena, za neke druge aktivnosti daleko manje. Znači, razredno-časovni sistem nas ipak nekako ograničava, možda bi trebalo prepustiti nastavnicima da odrede vremenski nedeljni plan aktivnosti, ne isključujući školski čas ako odgovara nekim aktivnostima.

Učenik šestog razreda M. M. OŠ "Duško Radović" u Nišu:

Previše je kada imamo sedam časova, jer smo već posle četvrtog- petog umorni, a tek kada se oduži do sedmog, jednostavno je previše. Matematika i fizika su teški predmeti, a ako me pitate da li treba skratiti časove, odgovor je "da".

 

PROTIV SKRAĆENJA ČASOVA NA 35 MINUTA

Učenica trećeg razreda Medecinske škole iz Užica:

Nisam za to da se čas skrati na 35 minuta, jer to vreme nije dovoljno da profesor ispredaje lekciju. Ako su lekcije duge kao sada, a čas bude kraći, imaćemo i manje vremena da na kontrolnim i pismenim zadacima pokažemo svoje znanje.
Profesorka anatomije Aleksandra Radovanović, u Medicinskoj školi "Dr Milenko Hadžić" u Nišu:

Kada govorimo o srkraćivanju časova, mogu samo da se izjasnim konkretno za moj predmet.  Anatomija se ne može objasniti na skraćenom času, smatram da je 45 minuta korektno. S druge strane razumem učenike, jer kada imate po sedam časova, koncentracija pada, ali kada je struka u pitanju i stručni predmeti, moje mišljenje da to ne treba dirati i kratiti časove na 35 minuta. Jednostavno, nemoguće je obraditi nastavnu jedinicu na brzinu. Koliko ćete nekog učenika zainteresovati za gradivo zavisi od profesora.

Aleksandar Milivojević, profesor u Poljoprivrednoj školi "Ljubo Mićić" u Požegi:
Treba imati u vidu da nastavnik prilikom upisivanja časa u dnevnik i evidentiranja učenika koji izostaju izgubi pet minuta. To znači da bi se čas sveo na 30 minuta nastave što je malo da bi se ispredavale lekcije.

Nikola Bacetić, direktor Prve osnovne škole "Kralja Petra drugog" iz Užica:
Složene nastavne jedinice koje iziskuju najmanje 45 minuta za kvalitetnu obradu. Takođe, smatram da valjana provera znanja učenika iziskuje vremenski period duži od 35 minuta.

Milan Dinić, direktor OŠ "Vuk Karadžić" u Žitkovcu:
Lično smatram da ne treba skraćivati časove, jer zaista je malo 35 minuta. Ali sa druge strane, slažem se sa decom da su umorni posle petog časa, kada opada koncetracija. A to da li im je dosadno na času zavisi isključivo od predavača, kada nastavnik, profesor zainteresuje učenika, onda je i 45 minuta malo.

Pedagog OŠ "Bratstvo" u Novom Pazaru Elmir Habibović:
Skratiti čas zbog toga što đaci ne mogu da zadrže koncentraciju, a ne promeniti ništa drugo, samo bi napravilo ogromne probleme nastavnicima koji bi za znatno manje vreme morali da ispredaju sve lekcije iz, ionako, pretrpanih nastavnih planova, a da ne pričamo o ocenjivanju, koje je takođe veoma važno.

Profesorke u Gimnaziji "Svetozar Marković" u Subotici:
Razgovarali smo na tu temu i nismo za to da časovi budu 35 minuta. Ne radi se o tome da će decu deset minuta kraći časovi usrećiti, već smatramo da treba menjati nastavni sadržaj i deci ponuditi više izbornih predmeta, biti u koraku sa novim dostignućima u nauci i tehnici.

Učenik prvog razreda A. S, Gimnazija „Bora Stanković“ u Nišu:
Smatram da ne bi trebalo kratiti časove, jer se po skraćenom sitemu ne može obraditi lekcija, ma koliko to nama prijalo. Ali broj časova treba smanjiti, jer zaista je teško funkcionisati posle petog časa, bilo da je potrebno slušati novo gradivo ili kada je potrebno odgovarati. Šest časova maksimalno!

 

Izvor: blic

Šta je zajedničko deci koja maltretiraju d...
Evo šta se krije iza nasilničkog ponašaja kod dece. Psiholozi otkrivaju šta je u korenu vršnjačkog nasilja.
5
Bezbedni klinci - Portal za digitalne mame...
Platforma Bezbedni klinci predstavlja izvor kvalitetnog sadržaja na temu bezbedne upotrebe interneta za decu i neophodno...
4
Spavaju u vašem krevetu ponekad? Pa šta!
Da li vaše dete ponekad spava u krevetu sa vama? Sigurno ste već čuli da to "nije dobro"
4
Dete i naočare
Detetu su potrebne naočare? Nije smak sveta, izaberite najlepše i nek ih dete nosi.Ima ih u raznim dezenima i mnogi odra...
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
mama Jo
Živeo PHARMALIFE!
Nemam dilemu koje proizvode ću koristiti sa drugim detetom, sa prvim stalno u nekom strahu, mislim da sam svakog proizvođača toliko detaljno prostudirala i znam sve sastojke napamet, naravno da sam se odlučila za PHARMALIFE... Još kada sam dobila više nego pozitivnu preporuku od pedijatra, a zatim i od apotekara (u nekoliko apoteka) svaka dilema je otklonjena. MAPEZ SPREJ nas je spasio... često smo kod bake i deke na selu pored Dunava, gde komaraca i insekata ima na izvoz... od sada više nemamo problem sa njima, beže od nas, a naša koža više nije istačkana ujedima, konačno. ŽIVEO MAPEZ. Ja trenutno pijem OMEGA JUNIOR jer sad trudna, pa kao dopunu ishrani. Od septembra planiramo preventivno da uzmemo IMMUNO sirup... Takođe, APIS GOLA i FITOBALM su nam osnovna stavka kad krećemo na duža i kraća putovanja, malo je reći da smo prezadovoljni!!  Više >>
image
Kuvar: medamisko
Kremasta

Anketa

ocenite ime Adrijana :)
pisuljica



5 (24%)

4 (18%)

3 (21%)

2 (19%)

1 (17%)


Ukupan broj glasova: 115

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here