DETALJI

 

Ringerajin korisnik: SUPER MAMA

Ocena porodilišta: 4

 

Komentar ocene: Ocena je 4 što su bile neke bezobrazne sestre.

 

Moj porođaj je počeo 5. oktobra 2008. u 12:30. Pukao mi je vodenjak kući a nisam imala nikakve bolove. Fino lepo probudim muža i odveo me je u KBC Zemun i odmah su me hospitalizovali. Inače, porodilište u Zemunu je renovirano 2 nedelje nego što sam se porodila.

I tako su me smestili u sobu ali bolove i dalje nisam imala, tako da lepo sam legla u krevet a doktor i glavna sestra redovno su me obilazili da vide stanje.

Tako ja sam se lepo naspavala do 5:00 ujutru kada su počeli bolovi. Prvo na 20 minuta pa na 10 min. A kada su krenuli na 5 min, došla je i doktorka i sestra koju već treba da se smeni pre toga da vide da li sam se otvorila ili da bar da li su počeli bolovi… kad doktorka kaže da pravo treba na boks jer sam se otvorila 7 prstiju i još malo pa porođaj.

U međuvremenu bila je i smena i doktor koji je došao dr. Igor Plevnaš je bio car. Jer bio je tako fin prema meni i sve ono sa ajde mila ovako ajde mila onako.

Inače boksovi su bili novi novcati još me i doktor pitao da li hoću da ležim i da se porađam ili u polusedeći položaj, i najbitnije, nije mi vezao noge ali zato sam bila mirna. Sve što mi je pričao u tim momentima sve sam poslušala, nisam se drala nisam ni izgubila snagu i u tri zamaha porodila se u 10:55. A doktor i babica su rekli mašala kolika devojčica-debeljuca :) jer se rodila sa 4000 g i 54 cm.

Doktor odmah zatim je izvadio posteljicu dok su kupali moju bebu, zatim doneli su mi Moniku da je vidim i posle su je odneli. Posle toga doktor me je šio pošto sam se pocepala malo, nisu me sekli, čak je rekao bilo bi lepo da svako ovako lepo se otvori i da tako lepo i lako se porodi. Stavio mi je nekoliko lokalnih anestezija i verujte mi ništa nisam osetila.

Zatim su me ostavili da odmaram malo na boks ali su namestili boks da ležim lepo i pokrili s ćebencem. Posle dva sata pitao me doktor da li mogu sama da ustanem, samo da dignem gornji deo tela a posle toga su me stavili u kolica na jedno mekano jastuče i prebacili u sobu. Naravno prvo što sam uradila javila mužu da sam se porodila i da smo dobili devojčicu. A beba je imala kosu crnu još i videlo se tada da će biti kovrdžava :)

E nakon 1.5 došla je sestra i podigla me je da idem do toalet i tuš kabini da se umijem jer sam toliko krvarila da sam pomislila da ću izgubiti celu krv koju imam. A u međuvremenu promenili su mi čaršav jer je bio baš krvav. Taj dan nisu mi doneli Moniku jer upoznavanje je ujutru u 9h, malo sam bila tužna zbog toga. Ali zato sledećeg dana sam videla svoju lepoticu, i kao i svaka mama rasplakala sam se od sreće, srce mi je bilo puno puno.

Odmah sam počela da je dojim i prihvatila je. Sestre su bile ljubazne sem jedna smena koje su bili strašne i besne. U utorak rekli su nam da mogu da nas puste jer smo i ja i beba bile u odličnom stanju. Jedino što smo trebali sledećeg dana da se vratimo da bebi izvade krv iz pete. I tako smo uradili. Bili smo svi presrećni. Ja bih poželela da svi imaju i trudnoću kao moja, koja je nisam ni osetila a takođe i porođaj kao moj koji mogu reći da je bio lagan s obzirom kako se neke žene muče.

Ja imam odlično iskustvo s KBC Zemun a pogotovo dr. Igor Plevnaš koji je po meni najbolji ginekolog akušer.