/11 /11

Pričah mnogo, pisah još više, a da te ni ne pitah da li ti to odgovara.

Prosto si me pustila da tvoju i moju tugu nosim kako ja želim, umem i hoću. Bez pogovora, prigovora, zamerki. Ponekad pomislim da sam nesrećnija ja, nego ti, jer ti si prosto isuviše divna, da bi umela da kudiš, kukaš, jadikuješ. Sva dragost ovog sveta, sakrivena je u tvom pogledu. Komentarišu te, analiziraju, pričaju o tebi kao da nisi tu, neprimećuju, sažaljevaju, kude, ogovaraju, pregledaju...i opet si milosna, neiskvarena i čistog srca. Razlika je samo u iskri u ivicama tvojih lepih okica, kada vidiš nekoga ko zaslužuje tvoju ljubav...druge razlike nema, ko te ne poznaje i ne vidi je! I uvek, baš uvek ustaneš sa osmehom, oprastaš ljudsku zlobu i glupost i trpiš mene ovako zahtevnu i večitu "aktivistkinju" tvojih nekih samo meni znanih prava! Dočekaš me i ispratiš istom ljubavlju i kada te ljubim i kada kudim. Milosnice moja podarena...I sramota me je, jer ista sam kao i svi, koje kad tuga ujede, teško prebole, sramota me je jer toliko si posebna da ne znam da li te zaslužujem, da li ću ikada naučiti ono sa čim si se ti već očigledno rodila...
Valjda ću jednom shvatiti, pomiriti se...ali odustati od tebe, sebe, nas...neću nikada!

I ispričaću još hiljadu jadikovki, napisati sto i jednu priču, završiti tako dugo pisanu knjigu i posetiti svaku svetinju kojoj pripadaš svakim delom srca svoga, dok se molim da mi oprostiš ako sam nešto, nekad ili možda sve pogrešno radila. Možda...ali vođena majčinskom ljubavlju koja brka sve moguće logike i zanemaruje sve pravilnosti, nepravilnih životnih puteva!

Tvoja sam to je sigurno, i nagrada i kazna i ne umem drugačije, iako sam toliko puta pokušavala, da bi poštedela nama drage ljude, ali ne ide- verovatno sam "nakrivo nasađena". Ali ti to već znaš i ipak mi daješ najveća krila sa najlepšim ukrasima, ne sputavajući me čak i onda kada bi htela samo malo mira...

Ne znam da li se pravdam tebi ili sebi...ali, moja potreba si ti, tvoja toplina bez koje ne mogu ni trenutka i milost koju nemilosrdno čuvam, jer ne postoji nešto čega se bojim više nego da ti to oduzmu...

Zato tebi mila moja...jer, samo s tobom ja postojim...

Dubravka Bakoč Vujinović