/111 /11

Brojnost različitih biljnih i životinjskih vrsta bi do kraja ove decenije mogla da se smanji za čitavih 67% u odnosu na njihovu brojnost od pre pola veka, ističe se u danas objavljenom WWF-ovom „Izveštaju o živoj planeti 2016“. Smanjenje brojnosti vrsta je prvenstveno posledica ljudskih aktivnosti na Zemlji. WWF poziva na neophodne promene globalnih sistema za proizvodnju hrane i energije u svrhu opstanka vrsta i ekosistema širom sveta.

Prema izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca manje su za 58% u odnosu na 1970. godinu. Ovakav globalni trend sugeriše da degradiramo prirodne ekosisteme na nivou koji do sada nije zabeležen u ljudskoj istoriji.

 „Tokom naših života divlje vrste nestaju do sada neviđenom brzinom”, izjavio je Marco Lambertini, generalni direktor WWF -a. „Nije reč samo o divnim vrstama koje svi volimo. Biološka raznovrsnost je temelj zdravih šuma, reka i okeana. Nestanu li vrste, ekosistemi neće moći da nam obezbede čistu vodu, vazduh, hranu i klimatske uslove koje nam sada pružaju. Imamo sve mogućnosti da rešimo to pitanje, i moramo početi odmah da ga rešavamo ako želimo da sačuvamo planetu radi našeg ličnog opstanka i boljitka.”

Trenutno poljoprivredne površine zauzimaju oko trećine ukupne površine Zemlje i njihovo navodnjavanje čini skoro 70% potrošnje vode. U „Izveštaju o živoj planeti“ predlažu se i rešenja za promenu načina na koji proizvodimo i konzumiramo hranu kako bismo osigurali da se ceo svet hrani na održiv način. Izveštaj je usmeren i na temeljne promene globalnih energetskih i finansijskih sistema koje su neophodne kako bi se ispunile potrebe u pogledu održivosti budućih generacija.

„Podaci o neprekidnom nestajanju biljnih i životinjskih vrsta i narušavanju ekosistema, posebno slatkovodnih, alarmantno upozoravaju da se mora smanjiti opadanje stope biološke raznovrsnosti na kojoj počiva život na Zemlji. Ljudi su deo bogatstva prirode i jedini imaju moć da je zaštite ili uništite. Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li ili nećemo zaštiti prirodu, moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od nje”, rekla je Duška Dimović direktorka WWF programa u Srbiji.  

Izveštaj WWF-a pokazuje da moramo razmisliti o načinu na koji proizvodimo, konzumiramo, merimo uspeh i cenimo životnu sredinu. Kako bismo očuvali životnu sredinu uz privredni i društveni razvoj potrebna je hitna promena sistema koju će sprovesti pojedinci, privatni sektor i vlade, radi prelaska sa kratkoročnog i neperspektivnog na vizionarski pristup kojim se poštuju buduće generacije.

Dodatne informacije:

Izvještaj o živoj planeti,  koji WWF priprema svake dve godine, je sveobuhvatna studija o stanju svetske biološke raznovrsnosti i zdravlju planete. Dajući pregled stanja o zdravlju naše planete i uticaju ljudskih aktivnosti na planetu, te nudeći moguća rešenja, namena izvještaja je takođe i da pruži podršku vladama, zajednicama, preduzećima, kompanijama i organizacijama za donošenje odluka o korišćenju i zaštiti resursa planete. Izveštaj o živoj planeti 2016.: „Rizik i otpornost u novom dobu“ jedanaesto je izdanje WWF-ove vodeće publikacije koju Svetska organizacija za zaštitu prirode objavljuje svake dve godine. U okviru izveštaja od 1970. do 2012. praćeno je više od 14.000 populacija kičmenjaka više od 3.700 vrsta.

                                                                      ###

„Izveštaj o živoj planeti 2016.“, njegov sažetak kao i dodatne materijale možete preuzeti na: http://www.wwf.rs/lpr_2016/  

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro 5 miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog  korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: wwf.rs

O Globalnoj mreži za ekološki otisak:

Global Footprint Network je istraživačka organizacija koja želi da promeni način upravljanja prirodnim resursima i reakcijama na klimatske promene. Od 2003. godine delovali su u više od 50 zemalja, 30 gradova i sarađivali sa 70 globalnih partnera za pripremu naučnih uvida koji su doveli do efikasnih politika i investicionih odluka. Zajedno, mi stvaramo budućnost u kojoj svi možemo napredovati uz poštovanje naše planete. www.footprintnetwork.org