Razgovarali smo o tome sa Aleksejem i pitali ga da li je kićenje jelke katolički običaj, s obzirom da se kod nas za Božić kiti i u kuću unosi badnjak.

Aleksej je po ocu Rus i kao mali odlazio je u Rusku crkvu u Beogradu, gde je upoznao divnog sveštenika o. Vasilija Tarasjeva, koji je bio starešina crkve. To je bio čovek kao iz ruskih bajki, blagog lika, duge brade, pun ljubavi, razumevanja, siroke slovenske duse i veliki duhovnik.

Pitao ga je zašto se u Ruskoj crkvi za Božić kiti jelka, a u srpskoj badnjak. Vasilije mu je tada rekao: “Badnjak je stari srpski običaj, jedinstven kao i srpska slava, i zato ga treba poštovati i nikako ne dozvoliti da se izvitoperi i promeni nekim “novokomponovanim” običajima. Međutim, nije jelka katolički običaj, jer evo, i mi je kitimo.

U ruskom narodu postoji ovakva priča: Kad se rodio Hristos Bogomladenac, zvezda sa neba je vodila mudrace sa istoka pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom. Oni su se poklonili tek rođenom Caru Slave i prineli Mu darove; zatim su došli pastiri i oni su se poklonili prinoseći svoje darove. Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen rasla su tri drveta, bor, kedar i jela, koje je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone. Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale njegove iglice prepune divnog mirisa.

Bor je spustio najlepše šišarke, a sirota jela je gorko plakala jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, a ni šišarki. Jelkine suze je videla zvezda pa se sažalila, i zbog njene velike želje da daruje Bogomladenca nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jelke. Tada je jelka zasjala zvezdanom svetlošću i duboko se klanjajući spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slamici ležao Bogomladenac Hristos.

Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu. Eto, to je stara ruska bajka, a kićenje jelke je opštehrišćanski običaj. Niko neće pogrešiti ako kiti jelku, ali treba znati zašto se to radi. Ne zbog kalendarske Nove godine, nego zbog Božića, a darovi ispod jelke su podsećanje na Hristovo rođenje, na najveći dar koji je ikada ljudima dat, i ta radost treba da obraduje dečicu, zašto ne i badnjak i jelka, no treba ispričati malenima sve o badnjaku i o jelki.”

Razgovarali smo o tome sa Aleksejem i pitali ga da li je kićenje jelke katolički običaj, s obzirom da se kod nas za Božić kiti i u kuću unosi badnjak.

Aleksej je po ocu Rus i kao mali odlazio je u Rusku crkvu u Beogradu, gde je upoznao divnog sveštenika o. Vasilija Tarasjeva, koji je bio starešina crkve. To je bio čovek kao iz ruskih bajki, blagog lika, duge brade, pun ljubavi, razumevanja, siroke slovenske duse i veliki duhovnik.

Pitao ga je zašto se u Ruskoj crkvi za Božić kiti jelka, a u srpskoj badnjak. Vasilije mu je tada rekao: “Badnjak je stari srpski običaj, jedinstven kao i srpska slava, i zato ga treba poštovati i nikako ne dozvoliti da se izvitoperi i promeni nekim “novokomponovanim” običajima. Međutim, nije jelka katolički običaj, jer evo, i mi je kitimo.

U ruskom narodu postoji ovakva priča: Kad se rodio Hristos Bogomladenac, zvezda sa neba je vodila mudrace sa istoka pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom. Oni su se poklonili tek rođenom Caru Slave i prineli Mu darove; zatim su došli pastiri i oni su se poklonili prinoseći svoje darove. Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen rasla su tri drveta, bor, kedar i jela, koje je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone. Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale njegove iglice prepune divnog mirisa.

Bor je spustio najlepše šišarke, a sirota jela je gorko plakala jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, a ni šišarki. Jelkine suze je videla zvezda pa se sažalila, i zbog njene velike želje da daruje Bogomladenca nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jelke. Tada je jelka zasjala zvezdanom svetlošću i duboko se klanjajući spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slamici ležao Bogomladenac Hristos.

Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu. Eto, to je stara ruska bajka, a kićenje jelke je opštehrišćanski običaj. Niko neće pogrešiti ako kiti jelku, ali treba znati zašto se to radi. Ne zbog kalendarske Nove godine, nego zbog Božića, a darovi ispod jelke su podsećanje na Hristovo rođenje, na najveći dar koji je ikada ljudima dat, i ta radost treba da obraduje dečicu, zašto ne i badnjak i jelka, no treba ispričati malenima sve o badnjaku i o jelki.”