/11 /11

Na kraju svake godine, sumiranje učinjenog i neučinjenog je neizbežno. Od svih čudnih listi na koje možete naići na internetu, verovatno je nekolicina vas naišla i na onu Najsrećniji ljudi na svetu. Već petu godinu zaredom, Danska je proglašena najsrećnijom zemljom na svetu. U svojoj knjizi Srećan kao Danac, autorka Malena Ridal razmatra koji su to principi po kojima se stvara visok nivo blagostanja u toj zemlji. U pitanju nije samo jedna tajna, koju Danci čuvaju ljubomorno za sebe, već se radi o čitavom nizu procesa koji se primenjuju na sve članove društva. Od najranije dobi pa sve do duboke starosti. Mi vam predstavljamo koji principi su zastupljeni u obrazovnom sistemu Danske, ne bismo li bolje shvatili kako to su to baš njihova deca najsrećnija na svetu.

Biti najbolji nije glavna stvar u životu

Najveća pažnja u danskom sistemu obrazovanja nije posvećena polaganju testova, već razvijanju radoznalosti i sposobnosti za sopstveni razvoj. Škole podstiču formiranje razumevanja svakog studenta da bude vrednovan po ličnim kvalitetima, a ne prema sposobnosti da reprodukuje znanje. To znači da svako dete, bez obzira na ocene u školi, može da pronađe mesto u društvu gde će biti korisno, bez obzira na obrazovanje. Nastavni plan i program je zasnovan na ideji da će većina dece moći da ga savlada, tj. prilagođen je deci. U tome leži činjenica da manje od 1 % danske dece napusti školovanje. Sistem nije usmeren ka visokim dostignućima već ka razvoju pojedinca. A svima je dobro znano da je lanac jak onoliko koliko i njegova najslabija karika.

Znanje kako da budeš svoj je jednako važno kao i čitanje i pisanje

Školski program u Danskoj ima za cilj da, u prvoj instanci, podstakne razvoj ličnosti pojedinca, a ne da ga ukalupi u sistem. Kod njih je mnogo važniji pojedinac od sistema i uvek se sistem prilagođava pojedincu, a ne obrnuto. Ovo nije samo prazna fraza. Zakon o obrazovanju u Danskoj kaže da osnovna škola ne treba deci samo da obezbedi znanja i veštine kako da obavljaju neki posao. Škola treba da im omogući da razviju sopstvene potencijale. Čak i pre nego što krenu u školu, deca već imaju neke zadatke koje moraju da ispune. Da nauče da govore, da nauče da se ponašaju u zajednici i još mnogo toga. Tako da deca koja iz vrtića dođu u školske klupe već imaju određena znanja koja im omogućavaju da se lakše kreću kroz sistem. Obrazovni sistem ih onda priprema za aktivno učešće u društvu razvijajući njihove individualne talente.

Učenje napamet ne treba podsticati

U danskim školama ne postoji učenje napamet. Učenici se podstiču da sami potraže informacije (a ne da ih slepo prate i zapisuju profesorske), da sprovode eksperimente i da samostalno analizaraju izvore tih informacija. Naime, profesor u Danskoj je samo skretničar, osoba koja pomaže detetu, ukoliko se nađe na raskrsnici znanja, a ne zna gde bi pošlo. I to ne da mu kaže Idi levo, već da podstakne dete da samo donese odluku. Da mu ulije hrabrost da greška u izboru nije smak sveta. Smatra se da u cilju boljeg savladavanja gradiva učenici treba da učestvuju u raspravi, a ne samo da slušaju profesora. Oni uče svoju decu da budu skeptična prema tvrdnjama drugih i da formulišu svoje lično mišljenje. Kreativnost, kritičko mišljenje i sposobnost iniciranja se smatraju vrhunskim kvalitetima koji su poželjni u društvu. Sposobnost da izrecitujete pesmicu napamet je kod Danaca potpuno beznačajna veština.

Emotivno stanje svakog pojedinca je važno

Ako se pravi poređenje različitih nacionalnih sistema obrazovanja isključivo na osnovu rezultata, Danski sistem ne bi bio na prvom mestu. Ipak, na svetskom nivou Danska je među prvih deset zemalja po odnosu fakultetski obrazovanih i onih sa srednjom školom. Takođe, njihov sistem visokog obrazovanja je treći na svetu. U Danskoj, ljudi misle da je uživanje u učenju mnogo važnije od same količine gradiva koju dete usvoji i koje se ocenjuje. Oni ne vide nikakvo dobro u beskrajnom procesu patnje tokom cele nedelje da bi se vikendom odmaralo.

Za one mlade Dance koji ne znaju čime žele da se bave u životu, obrazovni sistem pruža priliku da posete posebnu vrstu škole (Efterskole). Tinejdžeri uzrasta od 14 do 18 godina mogu da provedu godinu dana u ovim specijalnim školama pre nego što odluče šta žele da rade. Pažnja je ovde usmerena na one aktivnosti koje nisu obuhvaćene redovnim školskim programom. Omogućavaju deci posete fabrikama, umetničkim kolonijama, sportskim aktivnostima na kojima oni praktično vide kako izgleda posao za koji se, potencijalno, odluče.

Svako treba da ima podjednaku šansu

Samo 11% Danaca vidi visoku platu kao važan faktor u odlučivanju čime žele da se bave u životu. U zemlji u kojoj ljudi plaćaju jedan od najviših poreza na svetu, težnja za bogaćenjem nije razvijena. Profesija izabrana iz pragmatičnih razloga, koja pri tom možda ne usrećuje pojedinca, na kraju uvek donosi mnogo više štete. Tome se danska deca uče još u osnovnoj školi. Izbor zanimanja koje će vas učiniti srećnim olakšava karijerno vođenje sistema u zemlji. Prema istraživanjima, 50 % mladih Danaca je uvereno da su u potpunosti slobodni da izaberu svoju budućnost. Štaviše, uvereni su da oni imaju kontrolu nad svojom budućnošću.

Malena Ridal je Dansku nazvala zemljom sa pravom socijalnom pokretljivošću. To znači da im principi obrazovanja omogućavaju da se ostvare, bez obzira na polaznu tačku. U velikoj meri je to omogućeno subvencijama države, jer je obrazovanje u Danskoj besplatno. Svi učenici, bez obzira na materijalnu situaciju, dobijaju stipendiju koja je dovoljna da se pokriju troškovi školovanja.

Izvor: Pasarella.rs