ww.blic.rs

/21 /11

Ne gasi svetlo!

„Strah od mraka je urođen i u skladu je sa evolucijskim i biološkim razvojem“, kaže Džon Vilks dečji psiholog.
S obzirom na to da se sve više kreće, dete shvata da je svoj čovek i da nije deo mame, pa se boji onog nepoznatog što vreba u tami.

Šta pomaže?
Pridržavajte se uvek istog rituala uspavljivanja, jer se pomoću njega detetu može dati do znanja da je sve onako kako treba da bude. Dobro bi bilo i da noću ima čuvara (na primer plišanu igračku) koji će ga čuvati kada zatvori oči.

U kupatilu je krokodil

Ovde je često reč o banalnijim strahovima. Naime, kupatilo detetu izgleda preveliko. A sama ideja da bi moglo da upadne u WC šolju, nije baš primamljiva.

Šta pomaže?
Daska za WC šolju (čvrsto prijanjajuća) i mala stolica na koju su „prizemljena“ dečja stopala. Važno je ne prisiljavati dete na to ako ne želi. Radije zajedno kupite nošu.

 

U cipeli živi zli patuljak

Kad deca daju takve argumente, nalaze se u fazi magije. Ona počinje između druge i treće godine i povlači se tek pred polazak u školu. Tada se deca preobražavaju u gusare i princeze, imaju nevidljive prijatelje i svoju dečju sobu moraju da dele sa vojskama i monstrumima.

Šta pomaže?
Ne podsmevajte se strahovima, nego spakujte cipelu, stanite na ulazna vrata stana i uz glasno vikanje istresite ga napolje. Svom detetu pokažite praznu cipelu i zajedno s olakšanjem odahnite.