Anoniman
|
Ovako, ja sam razmišljala dosta na tu temu i malo njuškala po netu. Sve u svemu - od svuda stiže preporuka da bebama i maloj deci treba puštati muziku a sve da bi se podstakli mali mozgovi da analiziraju, rasuđuju, uočavaju razlike između uobičajenih zvukova i nečeg melodičnog, drugačijeg. Naravno, vremenom beba - dete spoznaje taktilne i ritmične promene, razlike, pa tako muzika na prvom mestu utiče na intelektualne sposobnosti. Zatim, podstiče verbalno izražavanje, kao i sopstvenu kreativnost. Evo još nešto što sam pronašla, kao doprinos ovoj divnoj temi : *Period od druge do sedme godine se u psihologiji smatra stadijumom kada se mnogo bolji rezultati učenja postižu imitacijom (podražavanjem) i aktivnim učešćem, nego prenošenjem sirovih podataka. U ovom stadijumu, dete nailazi na poteškoće pri usvajanju komplikovane muzičke terminologije i razumevanju pojmova kao što su visina i trajanje tona, dinamika i tempo. Za ozbiljno učenje, dete bi trebalo da zna slova, poželjno je i latinična, kao i da broji. Takođe, moralo bi da bude u stanju da sedi mirno bar dvadesetak minuta do pola sata, koliko traju početni časovi. Imajte u vidu i to da, što je dete mlađe - to ćete vi morati više da učestvujete u učenju. Od eventualnog prisustva na časovima, do pomoći pri vežbanju kod kuće. Kako se počinje sa učenjem muzike? *Muziku će, naravno, vaše dete da upozna i zavoli i u okviru mnogih uobičajenih dečjih aktivnosti - kroz pevanje pesmica i đuskanje u vrtiću, uz televizijski program, na dečjim rođendanima... Međutim, pravi ozbiljan i planski ulazak u svet muzike, i zaista aktivno bavljenje muzikom - moguće je tek uz organizovano, kontinuirano učenje sviranja na nekom muzičkom instrumentu. Od tog trenutka, dodir vašeg deteta sa muzikom više nije prepušten slučajnim okolnostima. Dete se muzici posvećuje svesno, voljno, redovno, sa određenim ciljem i očekivanim rezultatom.
|