|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj kompjuter ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.08. – 31.08.2014.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikonica Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo na osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  1 2 [3] 4   Sledeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
17.3.2012 23:43:26   
pandina
23.01.2012.
IZVORNA PORUKA: Ivanka 75

Već sam gledala neke emisije o tome kako deca razvijaju te sinapse od samog rođenja, mislim da Gospodin Rajović zna o čemu ovde govori.

Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj dece, a da toga nismo svesni (Ranko Rajovic)


Ovo je fenomenalno!!!!!!!!!!!!!!!!!

(odgovor članu Ivanka 75)
Direktna veza do poruke: 51
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
17.3.2012 23:58:07   
mama kukunka
Nina, to vristanje ce da prodje , bar je kod moje Jane proslo sa oko 4 godine (znam da ti to sada izgleda kao vecnost).. ostalo je samo u po nekim situacijama -negde do predskolskog, a sada je nema, ali se vrlo lako rasplace ..
Da pitate moje dete, isto bi reklo da je njena mama stroga-ali vec je po malo ukapirala da se u stvari samo drzim nekih principa-da se domaci radi cim se dodje iz skole, da ne sme da se slaze ( ni kad je decija masta u pitanju, dok je bila manja-to mozda nije po novim preporukama, ali zaista mislim da dete ne sme ni da pomisli da nesto slaze nas, jer zacas moze da se prosiri, kao epidemija, pa da se igramo price o pastiru i vuku)... ali da su joj neke stvari dozvoljene- o kojima njeni vrsnjaci ne mogu ni da sanjaju- naucila je da vozi rolere sa 2,5 godine, tko sto mi se popela na glavu-jojeji,jojeji...kupim joj one neke najmanje, nabijem stitnike i kacigu ( to pravilo vazti i dan danas-bez stitnika-nema voznje), odvedem na Kalis i pustim je da se bori-da pada i ustaje sama po 100 puta, bez da joj dam ruku ( prezhodno joj kazem da se sve sto se uci da se vozi uci tako sto prvo mora da nauci da ustane kada padne)..Ona je inace sitna, pa je sa stitnicima koji su joj pokrivali komplet ruke i noge licila na ninja kornjace..Batrga sw jadno dete, spajfuje rolerima, ali okrutna majka sedi na klupi i ne prilazi..gospodje u set_nji me prekorevaju-ccc, kakva majka, gospodjo, pa pomozite joj...ali za 2 odlaska plus njena upornost, jer je i u stanu vozila izmedju dvoseda i troseda ( sto je, isto kod mnogih nedozvoljeno)..dete od 2,5 godine je prelazilo na rolerima celu Knez Mihailovu.. isto tako i voznja bicikla-naucila je ( sama), krenuli ona i mm na biciklima, a ona posle 2 m od dvorista uletela u koprive do struka ( filmska scena)..( tad je imala 4,5 god)..Izvristala se, jadna ,nije znala sta je snaslo, ali smo joj objasnili opet-da je padanje sastavni deo ucenja..i sve ok..sad je pustam sa decacima 2 godine starijim da se voza biciklima po nasim ulicama ( nema saobracaja, ali je dosta brdovito), dok recimo komsijska devojcica pola godine starija od nje jos ne vozi bez pomocnih tockova, pa je onda iz ljubomore muci -nece da se igra jer j isla sa decacima itd..
kada je napadao sneg, ona je bila organizator sve dece napolju, jer jedina nije imala mamu nad glavom da joj svako malo menja rukavice jer su mokre i da pipka i zove u kucu.. Pliva od 2,5godine, a sa 3.5 je skakala sa mula..i tek sad uvidja da u stvari ima mnogo vece slobode od mnoge dece, kliza od 3 godine.. kao mala, pentrala se gde god je bilo mogucnosti, ali sam je od kad je prpuzala naucila da se uz stepenice ide na 4 noge, a niz stepenice silazi na dupetu ..tako da sam bila bezbedna da nece da se skotrlja niz njih..isto tako, od kako je pocela da se oslanja na noge, svlacila sam je sa kreveta tako da se prvo nogama osloni na pod-taj uslovni refleks sam joj napravila posle prvog pada sa kreveta, dok jos nisam ni ukapirala da moze da se vrti, i vise nikad nije tresnula..e, toga je ostala posledica da i danas, kad spava, akojoj je vruce ona necujno sidje na patos ( ne padne, nego se u snu spusti)..Na moru, nikada ne vicem-izadji iz vode..dete oset_i i izadje samo kad je dosta ( a nekad je to posle par sati)....po dnevnoj sobi naredja 5-6 jastuka i dan danas, i pravi kolutove u nizu, zvezda na sred kuce je takodje normalna pojava..i tako, mogu ja do sutra, mnoge mame ce reci da nisam bas normalna, to sam i objasnjavala onima koji se ''''brinu''''..ne vole one njihovo dete vise od mene, jer zaboga- one brinu, za svoje dete (pa ga drze dok npr vozi rolere ili trce za biciklom)-a ja ne..Poenta je u nekoj crnogorskoj izreci ( a mozda i citatu) koji je umeo moj pok deda da kaze'''' boj se ovna, boj se g.vna, a kad ces zivjeti? ?!''''.. Sve radim potpuno instiktivno, nisam se mnogo konsultovala ni sa kim..mm je to shvatio kao -normalno ..ali za sve te normalno-nenormalne aktivnosti je potrebno poverenje,i mojai njena hrabrost. a da bi se imalo poverenja, nikakva, ni bela laz ne sme da postoji A hrabrost -sam naucila da glumim :) ( jednom, dok je ucila da vozi bicikl u sred dnevne sobeuser posted image -me pitala,,mama, jel''se plasis?, doslo mi je da zaplacem, ali sam joj i tada objasnila da se mama uvek plasi za svoje dete, ali da zbog toga ona ne treba da odustane od onoga sto zeli da uradi.. i cvrstinu glumim-ma mozes ti to, nema odustajanja isl..ovo je malo off jer ne pricam o rankovoj metodi, ali mozda ce nekom biti zanimljivo iskustvo

< Poruku je uredio mama kukunka -- 18.3.2012 0:00:51 >

(odgovor članu Anoniman)
Direktna veza do poruke: 52
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
18.3.2012 14:42:58   
vukosava
Odgledala sam sve. Covek totalno prica logicne stvari. I mene cudi koliko ima dece sa problemima u razvoju sve vise i vise. I nisam znala da se lastis vise ne igra i da su deca sve vise u kuci. Pola ovih klinaca u emisiji jedva formirava recenice vidi se da jako malo citaju osim sto fejsbuce.

A ova voditeljka u ovoj emisiji Preokret kresti najstrasnije. I upada u rec i ne pusta goste da zavrse recenice. Ima li vise uopste normalnih voditeljki?

(odgovor članu mama kukunka)
Direktna veza do poruke: 53
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
18.3.2012 23:28:23   
pandina
IZVORNA PORUKA: vukosava

A ova voditeljka u ovoj emisiji Preokret kresti najstrasnije. I upada u rec i ne pusta goste da zavrse recenice. Ima li vise uopste normalnih voditeljki?


Slazem se potpuno!

(odgovor članu vukosava)
Direktna veza do poruke: 54
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
24.3.2012 22:05:12   
prase
Ja se bas danas pitam, zasto se Andja non-stop vrti u krug, zasto ne odustane kada padne... Uki to nikada nije radio, bar se ja ne secam, u tom uzrastu (pa ni kasnije)? Pomislila sam kako to nije dobro. Sada treba da pomislim obrnuto? Sa druge strane, oboje su opsednuti ivicnjacima. Ja sam mislila, zato sto su oni beli, a ulica siva user posted image

U svakom slucaju, sa vremena na vreme se bas-bas brinem da li ce moja deca moci lepo da se razvijaju iako ja radim vise nego moja majka (vidjamo se 2 sata dnevno radnim danom), iako su okruzeni raznim stvarima koje mi nismo imali... Sa vremena na vreme bas puknem kada me neko pita zasto dozvoljavam da mi dete sedne pred racunar. To su obicno ili ljudi koji ne koriste racunar uopste ili nemaju dete. Onda krenu argumenti, kako mi to nismo imali, pa eto nista nam ne fali, kako je to zlo... Videla bih moju majku, koja je uzgred budi receno za mene etalon majke, kako bi meni i bratu objasnila da ona moze da se igra na racunaru a mi ne. Videla bih da smo imali crtane filmove na 10 kanala po ceo dan (umesto 2-3 pre podne i jedan uvece) kako bi nam objasnila da to nije za nas nego za drugu decu. Ja ne preterujem sa crtanim filmovima i racunarom kad su moji klinci u pitanju. Ali da ima dana kada im je to dostupno bez ogranicenja, ima. I dalje vise vole da idu u park, setnju, da slazemo slagalice nego to. Verujem da ih nisam upropastila time sto vikendom pijem dve kafe dok oni gledaju crtace pa tek onda ide presvlacenje, oblacenje, dorucak i drugo. Sve ce to da nadoknadi hodanje po ivicnjacima, baricama i vrtenje u krug... user posted image

Morala sam na kraju malo da se nasalim, zato sto ne da verujem nego sam prilicno sigurna da Andjelija nece igrati lastis kada poraste dovoljno za to. Druga su vremena. Sta ce raditi u kuci, to mogu da kontrolisem. Kako ce se igrati sa drugarima, to ne mogu. Mislim da joj najmanje od svega treba da bude "ona devojcica sto igra lastis sa mamom u parku" user posted image

Na kraju da dodam, smatram da je ovaj covek sasvim u pravu, ali da treba uneti dozu konstruktivnosti. Treba roditelji da se obazru oko sebe i da vide kako da svom detetu omoguce maksimum u smislu potencijala bez forsiranja. Mislim da su primeri koji su navedeni samo izdvojeni detalji, sta je sve malte ne iskorenjeno zato sto se velike pare vrte u svetu oko dece. Bez tog ugla, ispada ako dete nece da zgazi baru, da treba da ga nateram?

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

(odgovor članu pandina)
Direktna veza do poruke: 55
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
25.3.2012 10:26:39   
Ana RR
Prase, kako ti meni nedostaješ sa svojim moždikanjem user posted image user posted image

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

(odgovor članu prase)
Direktna veza do poruke: 56
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
25.3.2012 21:54:01   
prase

IZVORNA PORUKA: Ana RR

Prase, kako ti meni nedostaješ sa svojim moždikanjem user posted image user posted image


Anci... user posted image user posted image
Obecavam da ce me biti vise ubuduce user posted image

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

(odgovor članu Ana RR)
Direktna veza do poruke: 57
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
26.3.2012 9:25:17   
Lu
Meni je ovaj čiko malo naporan, po njemu svi bi roditelji trebali ići na seminare i predavanja o roditeljstvuuser posted image
Mislim, slažem se ja sa nekim stvarima, činjenica je da dijete ne treba da sjedi veći dio dana ispred tv, računara ili igrica.
Moje dijete ima u svojoj sobi tv, dvd za crtiće i wi ali nije istina da ne izlazi iz sobe, njegovo vrijeme za igrice je dnevno 1 sat i tu nema daljnje rasprave.
E sad ako je lijepo vrijeme kao ovih dana on je vani ne igra ni po nekoliko dana a ako je ružno vrijeme onda može više da gleda crtiće.
Mislim da je bitno stvar kao i u svemu ostalome, umjerenost, ograničenja koja su djeci potrebna za njihov zdrav razvoj a ne možemo mi izolirati svoje dijete od svijeta i vratiti ga 50 godina unazad!

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

(odgovor članu prase)
Direktna veza do poruke: 58
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
26.3.2012 9:31:19   
Anoniman
IZVORNA PORUKA: prase

Ja sam mislila, zato sto su oni beli, a ulica siva user posted image

...

Verujem da ih nisam upropastila time sto vikendom pijem dve kafe dok oni gledaju crtace pa tek onda ide presvlacenje, oblacenje, dorucak i drugo. Sve ce to da nadoknadi hodanje po ivicnjacima, baricama i vrtenje u krug... user posted image

...

Mislim da joj najmanje od svega treba da bude "ona devojcica sto igra lastis sa mamom u parku" user posted image

...

Bez tog ugla, ispada ako dete nece da zgazi baru, da treba da ga nateram?


user posted image user posted image

(odgovor članu prase)
  Direktna veza do poruke: 59
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
26.3.2012 9:48:49   
Lu
Lokvice, barice...ma vere se po drveću ko majmun, puže po travi imitirajući psa, valja se snjim, vozi romobil, biciklo, kopa po bašti samnom i sve to pored tv i igricauser posted image

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

(odgovor članu Anoniman)
Direktna veza do poruke: 60
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
27.3.2012 7:59:42   
Anoniman
Ma da , mislim da ljudi preteruju u tom posmatranju svoje dece kao da su naucni radovi.

< Poruku je uredio ribizla -- 27.3.2012 8:01:18 >

(odgovor članu Lu)
  Direktna veza do poruke: 61
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
27.3.2012 13:28:51   
vukosava
Ali tema je jako zanimljiva, zasto ima sve vise dece sa smetnjama u razvoju? Bilo bi dobro da ih se vise bavi tom temom...

Ovde u SAD te roditelej sto obigravaju non stop oko deteta i ne daju nista lose da mu se ikad desi i non stop mu govore da je ono najbolje i najpametnije zovu "helicopter parents". Helikopter roditelji.

Ja imam studenta koji je bio na 3 predavanja od 35 sto su do sad bila, predao jedan projekat od 9 do sada na vreme. Pada sto posto nevezano koliko zna na ispitu, takav je ovde sistem da moras da dolazis. Dodje kod mene u kancelariju i ja u prici skontam da mali misli da sve vec zna. Bio je neki natprosecan u skoli, vidim ja i naucio je on to ali ne moze da sedi u skoli. Radi neke projekte nocu (odkud znam kakve) pa ne moze da dodje na faks od precih poslova. Takav bi u Srbiji bio 10.00 ali ovde moras da si prisutan i da radis konstantno. A pre pocetka semestra njegova helikopter majka mi je bila citavo popodne u kancelariji i ne moze da shvati kako je popadao silne predmete. A niti dolazi na casove niti radi projekte. A zavrsni ispit je samo deo ocene, nedovoljan za prolaz sam po sebi. A mama salje e-mailove profesorima i raspituje se zena non stop. A sa sinom izgleda da nema neko razumevanje sta je u pitanju. Jer njeno dete je savrseno i sigurno nije do njega. Ovde u skoli cene i radne navike i emocionalnu inteligenciju a ne samo suvu inteligenciju za uspeh na samom ispitu. Jer na posao treba ici svaki dan od 8 do 17 h. A i u skolu koliko vec treba.

A imala sam takvih helikopter roditelja i u Srbiji kad sam radila.Nesto na ovaj fazon:

user posted image








(odgovor članu Anoniman)
Direktna veza do poruke: 62
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
27.3.2012 16:26:50   
pandina
IZVORNA PORUKA: vukosava


user posted image








user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu vukosava)
Direktna veza do poruke: 63
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
30.3.2012 19:27:09   
Figaro88
Ja sam o ovome citala u nekim novinama,mislim da je bila mamauser posted image Andrei je sve to dopusteno,a znam mnogo dece koja su po ceo dan u kucama a i kada izadju napolje to je obavezno u kolicima,i onda odu u park,mama sedi na klupici a dete pored nje u kolicima umesto da trci,igra se....Po meni to nije setnja.A secam se kada smo ja i brat bili mali,nasli bi neku motku,zakacimo na nju kanap,zavezemo udicu,iskopamo gliste i idemo sami na pecanje na reku.Mom malom bratu to nikad ne bi palo na pamet,on ce radije da igra pecanje na kompu....

_____________________________

Vows are spoken to be broken
Feelings are intense, words are trivial
Pleasures remain, so does the pain
Words are meaningless and forgettable

(odgovor članu pandina)
Direktna veza do poruke: 64
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
7.8.2014 7:09:06   
Misha i Ljisha
jao ja bolje da ne pricam sta je sve mojoj D dozvoljeno neko ce mi zvati socijalnu sluzbuuser posted image . Nista ja nju ne prekidam, ako hoce da se seta u njenom tunelu sat vremena (imamo tuje i simsir do ograde, tuje su vece od mene a simsir je Dunjine visine i izmedju je taman dovoljno mesta da se prodje kosacicom tako da njoj to dodje kao tunel gde pronalazimo puzeve i svasta nesto) ja za njom idem sat vremena, ako hoce da kopa zemlju, kopa, ako hoce da skace po baricama, skace, baca kamencice i td. Najvise volim kad smo napolju iako u kuci imam dosta toga da sredim neretko se desi da posle rucka ostavim nekad i sve na stolu i da se zurimo da izadjemo napolje pa uvece kad udjem zavrsavam sve. A moram da priznam da sam je juce pustila smu u dvoriste posto su nam prosle nedelje stavili kapijicu da ne moze da se izadje iz prednjeg dvorista pa sam ja kuvala u letnjoj kuhinji i samo izvirivala napolje da vidim gde je ona. Dala sam joj lupu i ona je sve zivo pogledala kroz lupu, travu, cvece, drvece, lubenicu ma sve sve. Eto moje dete od godinu i po samo na dvoristu. eto kakva sam ja tek nemajkauser posted image . napredna je bas je napredna i mislim da je to vecim delom jer joj tako sve dozvolim da istrazuje. Ja je nista ne ogranicavam, samo je uvek upozoravam pazi rupa pazi ovo ili ono, u stopu sam iza nje vec mesecima i eto juce sam se odlucila da je pustim samu da malo svrlja. Jesam li pogresila????

O vrtenju u krug bolje da ne pricam heheheh....Moj tata joj se uvek smeje. Mama naravno vice "jao jao zavrtece joj se u glavi, pasce....." Iskreno i pala je tako par puta hahahaha samo vidis kako je krenula u spiralu i buuuuum naravno kod nas u dvoristu na travi. Savladala je izlazak iz kuce i ulazak. Ne moze jos vrata da otvori nije dovoljno visoka ali ta dva stepenika lepo sama savlada iako nije puzala, drzi se ona za okvir vrata lepo izadje i udje. Drzim vrata otvorena zbog nje, jeste da mi nekad udje roj muva ali pobijem ja tu gamaduser posted image

Covek ispravno zbori. Ja mrzim kad je los dan pa ne mozemo napolje ali cak i tad izadjemo bar na kratko. Mrzim kad je tv ukljucen ali ona ga cesto ni ne ferma 5 posto gleda u principu Pepu i mozda jos koji crtac i to je to. Ako ovako nastavi moj mali istrazivac ja cu biti prezadovoljna

(odgovor članu Figaro88)
Direktna veza do poruke: 65
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 12:58:19   
Ivanka 75
Izuzetan tekst
kako-nauciti-decu-da-misle-zakotrljajte-im-klikere-u-glavi

_____________________________

Iva - moja revolucionarka, 05.10.2010.

(odgovor članu Misha i Ljisha)
Direktna veza do poruke: 66
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:03:26   
Misha i Ljisha
user posted image user posted image ja se drzim svega ovoga u tekstu hehehhe...bas sam losa majka dete ce mi se povrediti user posted image

(odgovor članu Ivanka 75)
Direktna veza do poruke: 67
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:05:16   
Ivanka 75

IZVORNA PORUKA: Misha i Ljisha

user posted image user posted image ja se drzim svega ovoga u tekstu hehehhe...bas sam losa majka dete ce mi se povrediti user posted image


I ja nemajka, puštam dete da skače user posted image
Još i postavih sliku na portal kao dokaz user posted image

_____________________________

Iva - moja revolucionarka, 05.10.2010.

(odgovor članu Misha i Ljisha)
Direktna veza do poruke: 68
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:07:03   
Ivanka 75
Ne skači, ne pentraj se, ne jurcaj, zavrteće ti se u glavi…” – odrasli kao da ovakvim opomenama nabrajaju upravo one aktivnosti koje najviše stimulišu mentalni razvoj dece.

Ranko Rajović inteligencija

Piše: Jovana Papan

Naše staro uverenje da imamo decu kojoj po pameti i znanju ne mogu ni da primirišu razni belosvetski mediokriteti – polako bledi. Rezultati PISA testiranja u kojima poslednjih godina učestvuje i Srbija svrstavaju nas baš tame negde među osrednje, gde, ukoliko želimo napredak i svojoj deci i svojoj zemlji, nikako ne bi trebalo da ostanemo. Ni pokazatelji razvoja osnovnih bioloških sposobnosti današnjih klinaca nisu ohrabrujući, što znači da njihove potencijale puštamo niz vodu. Šta mogu roditelj, vaspitač, učitelj, nastavnik, institucije i država da učine da se to promeni na bolje? Kako razmrdati vijuge novih generacija koje mogu daleko više nego što mislimo da mogu?

“Rezultati su iz generacije u generaciju sve slabiji, tako da moramo pod hitno nešto na menjamo.” upozorava dr. Ranko Rajević, izvršni direktor Mense Srbije, predsednik Komiteta za darovitu decu svetske Mense, i autor „NTC sistema učenja“ koji se zasniva na povećavanju intelektualne sposobnosti dece predskolskog uzrasta i povecanju funkcionalnog znanja.

„Poremećaji koncentracije, disleksija, disgrafija, govorni poremećaji, slaba akomodacija oka, ravni tabani – nekada su ovi razvojni problemi bili sporadični, dok je danas teško pronaći dete koje nema bar jedan od navedenih.“
“Prema istraživanjima koja smo radili sa predškolskim ustanovama u Srbiji i Evropi, a sve uz saradnju sa visokoškolskim ustanovama (Filozofski fakultet Novi Sad, Odsek za pedagogiju i Pedagoški fakultet iz Ljubljane) naša deca pokazuju da je nivo razvoja važnih bioloških sposobnosti smanjen, što može da rezultuje kasnijim poteškoćama u učenju, a u pojedinim slučajevima učenje je potpuno nemoguće .” upozorava on.

Poremećaji koncentracije, disleksija, disgrafija, govorni poremećaji, slaba akomodacija oka, ravni tabani – nekada su ovi razvojni problemi bili sporadični, dok je danas teško pronaći dete koje nema bar jedan od navedenih. Oko 70% dece u većim gradovima Srbije ima ravna stopala. Prema istraživanjima Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda, čak 63% dece predškolskog uzrasta ima problem u verbalnoj komunikaciji. “Samo prisustvo logopeda u predškolskoj ustanovi govori da sve veći broj dece predškolskog uzrasta ima poteškoća sa govorom”, kaže Bosiljka Jovanović, vaspitač u predškolskoj ustanovi “Princeza Olivera” u Beogradu. “Deca sve više pričaju čudnim naglascima, koriste čudne reči, a roditelji zaposleni u trci za karijerom im posvećuju sve manje pažnje. Samim tim, deca provode sve više vremena ispred TV i računara.”

Neka stvaraju sinapse!
Hroničan nedostatak fizičke aktivnosti i to one uz kakvu su odrastale prethodne generacije, jedan je od glavnih krivaca za ovako uznemirujuće stanje biološkog razvoja dece, smatra dr. Rajović: “Mozak se razvija intenzivno i posle rodjenja i formira sve glavne puteve do pete i još malo do sedme godine. U tom periodu je važno pružiti detetu prirodno okruženje, u kakvom se mozak kroz evoluciju razvijao. Ukoliko detetu uskratimo neke od tih aktivnosti, smanjujemo broj sinapsi u mozgu svog deteta. A sinapse su važne, jer je dokazano da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Upravo jedna od takvih aktivnosti jeste vrtenje dece, koje mi iz neznanja sprečavamo (a rotacijom se podstiče stvaranje velikog broja sinapsi u mozgu i dete često instiktivno rade neke aktivnosti i pokrete, da bi stimulisalo svoj mozak)” objašnjava dr. Rajević.

„Ukoliko detetu uskratimo neke od tih aktivnosti, smanjujemo broj sinapsi u mozgu svog deteta. A sinapse su važne, jer je dokazano da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi.“
Decije igrePrva karika u “lancu inteligencije” jesu roditelji – na njima je da “puste” decu da stvaraju neuronske veze instinktivno, tako što ih neće sprečavati da se vrte, skaču, ljuljaju, penju na drveće, i igraju tradicionalne dečje igre koje su pravi motor razvoja mozga i inteligencije.

Paradoksalno, to je baš ono što današnji roditelji pokušavaju da izbace iz detinjstva svojih mališana, usled trenda preteranog zaštićivanja i straha od povreda. “Ne skači, ne pentraj se, ne jurcaj, zavrteće ti se u glavi…” – odrasli kao da ovakvim opomenama nabrajaju upravo one aktivnosti koje najviše stimulišu mentalni razvoj dece. A panika zbog svake modrice i ogrebotine pretvara se i u zahteve vaspitačima i nastavnicima da bolje “čuvaju” decu, što se na kraju svodi na ograničavanje ili čak ukidanje fizičkih aktivnosti.

“Nisu problem samo roditelji. U sličnoj dilemi su i učitelji i vaspitači zbog nedovoljne definisanosti povrede kod deteta. Često se u praksi i najmanja modrica, razderotina ili ogrebotina smatraju za povredu, što podrazumeva pisanje izjava i razne neprijatnosti…” objašnjava Bosiljka Jovanović. “Tako da smo i sami u situaciji da zbog istih pomeramo granice željenog ponašanja kada je u pitanju motorika, naročito u slobodnoj igri.”

“Ne skači, ne pentraj se, ne jurcaj, zavrteće ti se u glavi…” – odrasli kao da ovakvim opomenama nabrajaju upravo one aktivnosti koje najviše stimulišu mentalni razvoj dece.
Naučimo ih da uče
Bubanje umesto pravog učenja, kako dobro zna svako ko se kampanjski pripremao za kontrolnu vežbu ili ispit, na kraju rezultira lošim razumevanjem naučenog i naravno – rupama u znanju. A čini se da su zahtevi obrazovnog sistema upravo okrenuti ovakvom vidu savladavanja gradiva, gde se insistira na reprodukovanju ogoromnih količina podataka, koji zatim “iscure” iz glave istom brzinom kojom su i u nju “sipani”. Drugim rečima, deca ih slabo pamte, ali zato brzo zaboravljaju, a i dok su im znanja još koliko-toliko u glavi, ničemu im ne služe jer ne umeju da ih upotrebljavaju.

“Mozak radi po principu asocijacija, ali taj fiziološki mehanizam ne koristimo u redovnom učenju. I dalje se oslanjamo na reprodukciju i time koristimo ograničene kapacitete mozga. Moramo drugačije da radimo i učimo ako želimo da naša deca bolje uče, lakše pamte, bolje povezuju… a to ne može kada se uči reproduktivno. Znači, tu smo na početku i rezultati naše dece na PISA testu govore, da moramo pod hitno da menjamo pristup učenju i da naučimo decu šta je prirodno učenje.”

“Mozak radi po principu asocijacija, ali taj fiziološki mehanizam ne koristimo u redovnom učenju. I dalje se oslanjamo na reprodukciju i time koristimo ograničene kapacitete mozga.“
Ono što našoj deci nedostaje jeste funkcionalno znanje. “Funkcionalno znanje je zapravo baratanje sposobnostima koje razvijamo kao deca, a to su apstraktne klasifikacije, subklasifikacije, asocijacije. Sve to je nedovoljno zastupljeno u predškolskim programima u Evropi i čitavom zapadnom sistemu. Posledica ovoga su slabiji rezultati Evrope na testovima znanja i sposobnosti u odnosu na zemlje Istočne Azije, što se iz godine u godinu sve više vidi. Zbog toga je Evropa proglasila za prioritetprograme za povećanje funkcionalnog znanja. Pojedine države smanjuju gradivo u udžbenicima, ali rezultati su i dalje loši…” navodi on.

NTC – učiti, a igrati se

iq deteta briga roditeljaNTC program učenja (NTC je skracenica Nikola Tesla centar, Odsek Mense za darovite), čiji je autor dr. Rajović, od strane Mense International proglašen je za jedan od najboljih, za rad sa darovitom decom. “Program je kombinacija neurofiziologije, medicine, pedagogije i psihologije, a njegova načela podeljena su u 3 celine: razvoj sinapsi i aktivnosti koje to stimulišu, rano podsticanje sposobnosti učenja na fioziološki način i podsticanje razvoja funkcionalnog znanja.“ objašnjava dr. Rajević.

“Čitav program deluje na decu kao igra, jer smo osmislili da većinu aktivnosti dete provode u igri, tako da ni ne znaju da su učili, a upamte skoro sve.” objašnjava on. “Tu naročito pomaže II faza programa (asocijativno učenje) i III faza programa (Zagonetne priče) u okviru koje se u seminare uključuje i dečji pisac Uroš Petrović, koji je koautor programa. Evo primera kako mi izbegavamo reproduktivno učenje i sistem reproduktivnog ispitivanja: klasično pitanje bi bilo “koja životinja liči na konja i crno bele je boje?” a pitanje koje stimuliše asocijativno razmišljanje je “preko koje životinje predje najveći broj pešaka?” U našem programu razvoj asocijativnog učenja počinje već od četvrte godine i većina dece u šestoj godini već barata asocijacijama. To sve usvajaju kroz igru i na taj način mozak, koji se intenzivno razvija upravo u tom periodu, to prihvata kao prirodno. Samim tim, detetu će biti olakšano kasnije učenje u školi.”

„Evo primera kako mi izbegavamo reproduktivno učenje i sistem reproduktivnog ispitivanja: klasično pitanje bi bilo “koja životinja liči na konja i crno bele je boje?” a pitanje koje stimuliše asocijativno razmišljanje je “preko koje životinje predje najveći broj pešaka?”“
NTC program danas se sprovodi u dosta gradova Srbije. “Ministarstvo obrazovanja je dosta pomoglo i program NTC učenja je sastavni deo stručnog usavršavanja i za vrtiće i za škole, tako da naša znanja prenosimo na vaspitače i učitelje.” kaže dr. Rajović. “Napisali smo i knjigu “IQ deteta, briga roditelja”, kako bi i sami roditelji mogli da sprovode deo programa.” Oko 20 država sa svih kontinetata želi da radi ovaj program, ali fizički ne možemo to da postignemo, tako da radimo u 14 država – u nekim državama sprovodimo program uz akreditaciju Ministastva obrazovanja, u nekim imamo saradnju sa fakultetima, a u nekoliko država NTC program je tek u fazi pilot projekta.“ navodi on.

Kako priča dr. Rajović, u početku su protiv dela programa bili stariji psiholozi, koji su smatrali da NTC program decu uči nekim stvarima koje su njima nepotrebne u tim godinama života. “Ali upravo sa tim “nepotrebnim stvarima” pokrećemo asocijativno razmišljanje, koja je osnov prirodnog tj. fiziološkog učenja.”

„Deca se u stvari zabljavljaju. Kao i uvek, spremna su na saradnju ako je način na koji ponudite sadržaj njima primiren, a lakše uče jer pamte uz pomoć simbola.“
Urps Petrovic NTC sistem ucenjaNi roditeljima nije uvek baš najjasnije zašto deca u vrtićima uče da razlikuju marke automobila ili zastave država. “U praksi, primena NTC sistema, gledano iz ugla roditelja, deluje pomalo čudno – naročito učenje apstraknih simbola (zastave, grbovi, marke automobila, sobraćajni znakovi, oznake država..) “ kaže vaspitačica Bosiljka Jovanović, koja u radu sa decom sprovodi elemente NTC programa. “Sa manje čuđenja a više simapatija prihvataju povećanje broja motoričkih aktivnosti, naročito ako su tu lopta, vijača, lastiš, razni markeri, obručevi, igre rotacije, preskakanja, provlačenja, radionice fine motrike… Na vežbe za razvoja grafomotorike roditelji su već ranije nailazili, naročito u predškolskoj grupi, ali posebnu blagonaklonost pokazuju ka zagonetnim pričama i pitanjima kojima se i njihov deca oduševljavaju. Deca se u stvari zabljavljaju. Kao i uvek, spremna su na saradnju ako je način na koji ponudite sadržaj njima primiren, a lakše uče jer pamte uz pomoć simbola. Takvo pamćenje duže traje i olakšava im se da reprodukuju (ispričaju, prepričaju) usvojeno. Deci moje vaspitne grupe najviše se dopadaju Zagonetne priče i pitanja, gde se posebna pažnja posvećuje formulaciji pitanja. Kao rezultat ovakvih aktivnosti nastala je igra pod nazivom Pogodi zagonetni pojam. Pravila ove igre su deca sama formirala.” dodaje ona.

Daroviti su dar

“Darovita deca su najveci prirodni resurs i kada budemo shvatili da od njih umnogome zavisi bogatstvo države, možda ćemo im posvetiti malo više pažnje.” naglašava dr. Rajović. “ Jedan od velikih problema je nemogućnost rane detekcije darovite dece (u predškolskom uzrastu). Čak i u školskom uzrastu oko 30% darovite dece ostane neprepoznato od stane učitelja. Mi imamo malo darovite dece i ne želimo da ta deca odu u beli svet. Najbolje bi bilo da ostanu ovde, a ako neki i odu, onda bar da ostanemo na vezi da znamo gde su, šta rade, da učestvuju u zajedničkim projektima. Zapravo, da budu svojevrstan most.

“Darovita deca su najveci prirodni resurs i kada budemo shvatili da od njih umnogome zavisi bogatstvo države, možda ćemo im posvetiti malo više pažnje.”
Najveći problem je što od potencijalno genijalne dece, tek svako sedmo postane i darovito (prema podacima američke Mense), pa je upravo zbog ovog podatka važno da shvatimo da mi u procesu odrastanja u sistemu vrtić-škola-srednja škola, gubimo 17 od 20 genijalne dece, koliko ih ima na 1000 rođenih. A ako uzmemo u obzir podatak iz Termanove studije (prva i najveća studija praćenja darovite dece u periodu odrastanja i školovanja) da su daroviti najveći prirodni resurs svake države, jasno je da ovom delu populacije moramo mnogo više da se posvetimo, ako hoćemo da svima nama bude bolje. Upravo zato, rad sa darovitima predstavlja strateški važan segment razvoja, posebno u bogatim državama. Naš program se bavi upravo ovom ranom stimulacijom, jer želimo da pomognemo da potencijalno darovito dete to i postane.

Gde smo tu mi?

Šta treba da znaju roditelji kada je u pitanju razvoj sposobnosti njihove dece. Što je još važnije, šta oni mogu da preduzmu po tom pitanju?

“Poslednjih nekoliko godina, kako sam uobličio ta nova otkrića i to povezao sa pedagogijom, postalo mi je jasno koliko smo mi roditelji odgovorni i koliko smo (često u najboljoj nameri) puta oštetili i usporili razvoj svoje dece.” objašnjava dr. Rajović. “Zbog toga bi roditelji trebalo bi više da nauče o dobrim i korisnim aktivnostima, zašto su one važne i kako pomažu, pa će ih onda i primenjivati u svakodnevnim igrama sa svojim detetom. Isto tako, moraju da nauče i šta je štetno, kako bi sveli greške na najmanju moguću meru i time pomogli i stimulisali razvoj deteta. Jedan od prvih primera jesu dečije sobe u jednoj boji, jer roditelji kupuju za devojčicu roze sobu, a za dečake plavu. Oni time dete uskraćuju za prvu i veoma važnu stimulaciju, a to je prijem kontrasnih slika.” kaže dr. Rajović.

“Sledeća greška je kada detetu koje je u fazi intenzivnog razvoja, dozvoljavamo da radi potpuno beskorisne i sa evolutivnog stanoviša štetne aktivnosti, kao što je gledanje u ekran koje traje i po nekoliko sati dnevno.“
Uroš Petrović Zagonetne priče“Sledeća greška je kada detetu koje je u fazi intenzivnog razvoja, dozvoljavamo da radi potpuno beskorisne i sa evolutivnog stanoviša štetne aktivnosti, kao što je gledanje u ekran koje traje i po nekoliko sati dnevno. Posledice su brojne, a ovaj put ćemo se osvrnuti na jedan od mnogih problema, a to je remećenje normalnog spavanja. Mozak se razvijao milionima godina i uspostavljen je dnevno-noćni ritam funkcionisanja. Gledanjem televizije, posebno uveče, pomera se odlazak na spavanje tako da deca umesto u 20 ili najkasnije u 21h, idu na spavanje čak i u 22h, a u pojedinim slučajevima deca idu na spavanje i posle 23h. Time se remeti osetljivi mehanizam koji zavisi od pinealne žlezde, organa koji zauzima centralno mesto u mozgu. Najkraće rečeno, ne poštujemo našu evoluciju i prirodan razvoj i mislim da plaćamo danak tehnološkoj revoluciji. Pojava neobičnih razvojnih smetnji (kojih nije bilo u toj meri pre 20-30 godina), govore da smo negde pogrešili i skrenuli decu sa biološki optimalnog razvoja. Brojni poremećaji i smetnje kod dece, koji su sve prisutniji (disleksija, disgrafija, poremećaj govora, ravni tabani, usporena akomodacija…) mogu se delimično objasniti smanjenim razvojem sinapsi u pojedinim delovima mozga, jer nedostaje prirodna stimulacija. Zato je najvažnije da roditelji shvate, da je dečja igra ( i to one zaboravljene dečje igre od pre 15-20 i više godina) najvažnija za razvoj dece. Većina takve dece će imati poteškoće u učenju… a mogli smo to sprečiti da smo na vreme znali, tj. dok su deca mala – šta je dobro, šta je korisno, šta je štetno…” zaključuje dr. Rajović.

„Brojni poremećaji i smetnje mogu se delimično objasniti smanjenim razvojem sinapsi u pojedinim delovima mozga, jer nedostaje prirodna stimulacija. Zato je najvažnije da roditelji shvate, da je dečja igra ( i to one zaboravljene dečje igre od pre 15-20 i više godina) najvažnija za razvoj dece.“
I Bosiljka Jovanović slaže se da roditelji moraju da povuku crtu i decu usmere na aktivnosti koje ne odmažu dečjem razvoju, već ga stimulišu: “Ravna stopla, deformiteti kičmenog stuba, gojaznost, nezainteresovanost deteta za bavljenjem sportom – sve su to rezultati preterano dugog sedenja deteta u zatvorenom prostoru, igre za kompjuterom i preteranog gledanja tv-a. Roditelji deci ne treba da zabrane računar i tv, već da ih svedu na što manju moguću meru uz kontrolu sadržaja koji su deci dostupni putem ovih medija. Najjednostavnije i najočiglednije rešenje su roditelj i dete sa loptom ili nekim drugim sredstvom u šetnji u parku ili na nekoj drugoj otvorenoj površini tj. neposredan kontakt roditelj-dete verbalno i motorički. Rezultat je zdravo, skladno razvijeno, spretno i odvažno dete. Takođe, treba ga podsticati na govor pružajući mu dobre uzore, obavezno odgovarati na sva pitanja koje ono postavlja, ma koliko nam to ponekad bilo zamorno.” savetuje ona.

Dakle, ukoliko ste spremni da se detetu posvetite i učinite sve što je u vašoj moći da podstaknete njegov razvoj, da mu pomognete da izvuče maksimum iz sebe – ohrabrujuće je znati da to i nije toliko teško. Priroda mnogo toga radi i sama, i često je potrebno samo da joj se sklonite s puta. Osluškujte svoje dete, ne potcenjujte njegove sposobnosti, negujte ljubav prema mozganju i učite i dete da voli “moždanu gimnastiku”. I naravno, ne zaboravite da inteligencija i znanje nisu sami sebi cilj niti takmičarski sport, već sredstvo da se život proživi što smislenije i ispunjenije.

_____________________________

Iva - moja revolucionarka, 05.10.2010.

(odgovor članu Ivanka 75)
Direktna veza do poruke: 69
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:08:12   
Ivanka 75
I ovo

ZABORAVLJENE IGRE PODSTIČU RAZVOJ DEČJEG UMA
мај 30, 2014 | RODITELJSTVOSPORT I REKREACIJA | 0 komentara
Zaboravljene igre podstiču razvoj dečjeg uma
Neiskorišćeni potencijali ljudskog uma i snaga detinjstva, udruženi sa posvećenim i edukovanim roditeljima i vaspitačima – otvaraju vrata ka kreativnijem učenju, bržem saznavanju i lakšem otkrivanju i razvijanju sposobnosti.




Dr Ranko Rajović, otac četvoro dece, jedan od tvoraca novog programa NTC (Nikola Tesla centar), član MENSE i Komiteta za darovitu decu, govori u časopisu “Roditelj i dete” o činjenici da se deca ne rađaju sa definisanim intelektualnim sposobnostima. Nikola Tesla centar je novi program i sistem učenja koji ukazuje na neophodnost povećanja udela neurofizioloških saznanja u formalnoj edukaciji dece. Činjenica je da inteligencija ne zavisi samo od broja nervnih ćelija (genetski potencijal), već i od broja veza (sinapsi) među neuronima. Period do sedme godine je najdragoceniji za formiranje novih sinapsi.



Šta, u najkraćim crtama, sadrži program “NTC sistem učenja”?

- Mnogo je toga u programu, pa je lakše objasniti kako se on sprovodi. Sastoji se od tri faze:

Dodatna stimulacija razvoja sinapsi (vežbe za motoriku, grafomotoriku i akomodaciju oka),
Stimulacija razvoja asocijativnog razmišljanja: Nivo 1. apstrahovanje, vizuelizacija; Nivo 2. apstraktna klasifikacija i serijacija; Nivo 3. asocijacije, muzika;
Stimulacija razvoja funkcionalnog razmišljanja: 1. Zagonetne priče; 2. Zagonetna pitanja, konvergentno razmišljanje; 3. Stimulativna pitanja, divergentno razmišljanje.


Zašto su potrebne promene?

- Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju, koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju zaboravljene igre – kao što su skakanje, rotacija, a kasnije klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi, a živimo u vremenu kada su deca najvećim delom statična, ispred televizora i kompjutera. Potrebno je preneti naučna saznanja roditeljima, vaspitačima i učiteljima, jer u međuvremenu odrastaju generacije kojima je potrebna dragocena pomoć u razvoju.



Šta se dešava do uzrasta od sedam godina?

- U predškolskom periodu, brzina i broj stvaranja veza (sinapsi) između neurona je neuporedivo veći nego posle sedme godine. Unutar mozga se odigrava borba za dominaciju među neuronima, stvaraju se nove veze između aktivnih neurona i novi komandni putevi. Podstiče se razvoj važnih centara u mozgu, formira se čitava mreža novih puteva. Neaktivni neuroni odumiru, a neaktivni putevi se gube. U toj stimulaciji neurona je odgovor na pitanje hoće li dete dosegnuti svoje biološke potencijale ili ne.

Na šta roditelji treba da obrate pažnju?

- Program stavlja u centar odgovornosti roditelja, jer je njegova uloga ključna i svakodnevna. Mnogi roditelji, ne znajući, dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti onemogućavaju pravilan razvoj svoje dece. Preterano gledanje televizije, igranje video igrica, nedostatak grafomotoričkih aktivnosti, fizička neaktivnost – oštećuju i smanjuju razvoj pojedinih bioloških potencijala. Činjenica je da je ovaj period, koji predstavlja osnovu od koje će zavisiti budući razvoj intelektualnih sposobnosti svakog deteta, još uvek slabo istraženo područje. Roditelji nehotice rade pogrešne stvari, ne znajući kako da na optimalan način stimulišu dečji razvoj. Često sam imao priliku da slušam roditelje koji su, u želji da zaštite dete, branili skakanje po krevetu, okretanje u krug, kupovali patike sa «čičkom» da se dete ne opterećuje vezivanjem pertli – i tako sprečavali neke izuzetno korisne aktivnosti.

Koliko vremena bi, po vama, deca smela da budu ispred televizora i kompjutera?

- Moj savet je da do sedme godine dete gleda edukativne emisije na televiziji i crtane filmove – jedan do dva sata najviše, a da na kompjuteru provodi oko pola sata do sat vremena dnevno. Ali, i to je mnogo ako dete u ostatku dana nema kompenzatornih aktivnosti o kojima predajemo na seminarima – motoričke i grafomotoričke vežbe, razvoj asocijativnog razmišljanja.

Postoje li seminari za roditelje?

- Nažalost, vremena za takve seminare je malo, pa ih održavamo samo jednom mesečno – u Beogradu ili Novom Sadu. Dodatne informacije možete naći na sajtu: www.mensa.rs a knjige i didaktičke igre mogu da se naruče pouzećem, putem e-mail adrese: ntcucenje@gmail.com

Zato su dragoceni i ovakvi intervjui u medijima, kroz koje govorimo o štetnim aktivnostima koje remete normalan razvoj mozga. Postoji i priručnik za roditelje – «IQ deteta – briga roditelja» i didaktički materijal.

Do sada smo govorili o tome šta ne treba činiti. Ali, šta treba činiti da bi deca dostigla maksimalne biološke potencijale?

- Zavisi od uzrasta. Za mlađi predškolski uzrast treba organizovati vreme tako da su deca što više u prirodi, u igrama loptom, vijačom, lastišem. Potrebno je što više igara sa rotacijom oko svoje ose, vežbe ravnoteže, trčanje, preskakanje, provlačenje. Deca veoma rano pokazuju sposobnost prepoznavanja složenih apstraktnih simbola (marke automobila, zastave zemalja…), ali tu sposobnost treba dalje razvijati kroz igre memorije, slagalice (pazl) i slično.

Kako definišete darovitu decu?

- Visoka inteligencija je samo jedan od preduslova da bi neko spadao u grupu darovitih. Potrebno je da ima još nekoliko značajnih karakteristika, kao što su:

rano korišćenje širokog rečnika

spretnost u jeziku, korišćenje fraza i celih rečenica u vrlo ranim godinama
opšta zapažanja
interes prema knjigama, kasnije prema atlasima i enciklopedijama
rani interes za datume i časovnik
sposobnost koncentracije
rano otkrivanje uzroka i posledica (što ih čini emotivno osetljivijim)
Da li postoji poseban program za rad sa darovitom decom?

- Ozbiljna istraživanja su pokazala da učitelji u čak 30 odsto slučajeva ne prepoznaju darovito dete!? Jedan od najvažnijih razloga jeste što, ukoliko dete uči i radi u školi po zastarelom sistemu – gde se favorizuje repetitivno (ponavljajuće) učenje i reproduktivno znanje, tu se teško iskazuju sposobnosti darovite dece. Poznato je da u opštoj populaciji ima dva odsto potencijalno darovitih mališana (IQ veći od 148). Ali, nažalost, realno ih ima svega 0,3 odsto. Upravo zbog neadekvatnih programa i načina učenja, umesto da ima 20 darovitih mališana na 1.000 stanovnika, ima ih samo troje. Tako da, uprkos poraznim činjenicama da se na 1.000 stanovnika «izgubi» 17-oro darovite dece u toku školovanja (uglavnom vrtić i osnovna škola), ali i da smo na međunarodnim testovima znanja među poslednjima u Evropi (po upotrebnom, funkcionalnom znanju) – mi još ne menjamo strategiju načina učenja i ne povećavamo funkcionalno znanje pojedinca, pa i čitave nacije. Čim budemo imali širu primenu ovog, ili nekog drugog programa – koji povećava funkcionalno znanje, imaćemo više darovite dece. A onda je, naravno, na državnim institucijama da omoguće poseban rad sa njima, kako bi se razvijali njihovi potencijali.

Preko Saveza učitelja Srbije, pokrenuli smo inicijativu za formiranje Odseka za darovite – Nikola Tesla centar (NTC), što je i urađeno maja 2009. godine u Beogradu. Oni će se baviti darovitom decom tako što će organizovati edukaciju za učitelje, potom kampove i razne druge aktivnosti za darovitu decu.

Opišite nam neka iskustva u radu sa talentovanim učenicima.

- Svedoci smo da učitelji često pogrešno postupaju, jer ne znaju šta je fiziološko ponašanje darovite dece. Ona su često mislima odsutna, jer način predavanja (linearno, često dosadno davanje informacija) ne odgovara brzini njihovog razmišljanja. Ima puno primera (i to učimo na seminarima koje organizujemo u Srbiji), ali evo jednog, koji je veoma čest: na primer, Milan pažljivo sluša učiteljicu, ali u jednom momentu počinje da misli o nečem drugom. Ukoliko učiteljica to primeti, ona zna da Milan ne sluša. Zato se često dešava da ga prozove i traži da ponovi o čemu je pričala. Naravno, ona zna da Milan to neće moći da uradi. Ipak, insistira na tome, što izaziva smeh kod ostale dece. Učiteljica je ponizila Milana pred celim razredom, a na kraju ga kaznila tako što mu je dala jedinicu.

Na seminaru u Beogradu, pitala me je jedna učiteljica: «Izvinite, doktore. Kako mi da kaznimo dete koje nije pažljivo?». Jedini ispravan postupak je da učiteljica priđe Milanu, pomiluje ga po glavi i pita: «Milane, šta si se zamislio?». Kazna kao pokretački mehanizan nije dobra, može mnogo bolje i više da se postigne stimulativnom sredinom, a to zavisi od učiteljice.

O autoru programa “NTC SISTEM UČENJA”

Ranko Rajović, lekar specijalista, rođen je 1964. godine u Beogradu. Osnivač je MENSE Jugoslavije – danas Srbije i Odseka za darovite NTC – Nikola Tesla centar. Član je Borda direktora svetske MENSE i član Komiteta svetske MENSE za darovitu decu. Živi i radi u Novom Sadu, oženjen je, otac četvoro dece.

_____________________________

Iva - moja revolucionarka, 05.10.2010.

(odgovor članu Ivanka 75)
Direktna veza do poruke: 70
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:12:54   
Misha i Ljisha
user posted image a tate dobijaju frasove verovatno ahahha...Mm juce video da se D penje na neko cudo (iskreno to su neke velike grablje koje se kace na traktor) i poceo da frkise " ne, ne, ne sidji dole" a ja se mislim u sebi pa ona po tome seta vec danima ahahah...al nisam mu rekla jer bi digao frku na mene sto joj to dozvoljavam

(odgovor članu Ivanka 75)
Direktna veza do poruke: 71
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:14:38   
Ivanka 75
Mi imamo ugaonu garnituru i ona trči po njoj s kraja na kraj po celo pre podne (dok je samnom) ali kad tata dođe sve aktivnosti opasne po vijuge prestaju user posted image

_____________________________

Iva - moja revolucionarka, 05.10.2010.

(odgovor članu Misha i Ljisha)
Direktna veza do poruke: 72
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:20:38   
Misha i Ljisha

IZVORNA PORUKA: Ivanka 75

Mi imamo ugaonu garnituru i ona trči po njoj s kraja na kraj po celo pre podne (dok je samnom) ali kad tata dođe sve aktivnosti opasne po vijuge prestaju user posted image

user posted image isto i kod nas, srecom taja spava cesto popodne pa se aktivnosti produze bar jos sat i po hehehehe... Imamo dvoriste prepuno opasnosti, vreba opasnost sa svakog coska, heheheh...Al da vidis sto zna da se paziuser posted image

(odgovor članu Ivanka 75)
Direktna veza do poruke: 73
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:23:46   
Sanjica26
I kod nas je skakanje aktuelno pogotovo po krevetu. Posaljem je da donese Sofiji pelenu. Cujem skakutanje i vikanje. Prevrce se po fotelji. Glava ka podu, noge gore. Napravi kolut unaprred. Bojim se samo da se ne povredi, jer je fotelja blizu staklenog stola.

_____________________________

" Jedva cekam da se rodi bebica"
" Zvacu je buckica"

(odgovor članu Misha i Ljisha)
Direktna veza do poruke: 74
   RE: Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj ...
15.8.2014 13:40:54   
Trcosava RR
Joj Ivka mnogo ti dugačak post, ne mogu sve da čitam.

Htedoh samo reći da spravice i kompjuteri uopšte ne moraju da budu tako loša stvar.

Sa 6 godina sam i ja znala sve oko tehnike, od kompjutera (ok tad beše komodor user posted image ) pa do videa. I da nađem sebi crtaće na video kaseti i da pustim.

Ana ima isto sve od tih zezancija, tj stari telefon od mm i tablet koji je doduše uništila. Ali uz njega ona zna da zapeva kompletnu englesku abecedu. Ja sam je učila i latinicu, ćirilicu ću ostaviti za kad krene u školu. Čitamo i knjigice, ali ne mislim da je tehnika zlo i mislim da treba da nauči sve.

E sad, što neki roditelji se oslanjaju samo na to... to je drugo.

Nemam nameru da ti dodatno dižem prEtisak user posted image

_____________________________

I'm the voice inside your head you refuse to hear
I'm the face that you have to face, mirrorin' your stare
I'm what's left, I'm what's right, I'm the enemy
So who are you?

Jer smo tako u mogućnosti!!

(odgovor članu Misha i Ljisha)
Direktna veza do poruke: 75
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  1 2 [3] 4   Sledeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  1 2 [3] 4   Sledeća stranica >   >>
Idi na:







Carska pita
Kuvar: lelaigor
Neki je zovu carska pita, neki je zovu proja sa svim i svačim...ali jedno je sigurno. Prolazi dobro i kao doručak i kao ručak i kao večera!
Click Here