ČLANCI

Suze idu i dok ovo pišem, potisnula sam sve ovo, u neki zabačeni kutak moje glave. Možda je tako bolje. Možda mi je zato i trebalo ovoliko da napišem svoju priču. Možda nisam htela da se vratim u dane strepnje za mog dečaka.... ali, jednog dana ću pričati mom sinu jednu drugu priču, onu od pre porođaja. Priču o veličini moje želje. Priču koja je posebna.

• ČITAJ DALJE

Zaplakala je posle par sekundi i odmah su mi je stavili na grudi…koje emocije…neopisive…Prišao mi je i muž, poljubio, osmehnuo…taj momenat je stvarno kao nijedan drugi…plakala sam…

• ČITAJ DALJE

Osjećaj kada je sestra stala ispred mene sa riječima: ovo je vaša beba, neopisiv. Plačem, jecam, pitam sestru da li je sigurna da je to moja beba a znam da je to moja jedina. Daje mi je u naručje ljuta što sam je to pitala. I dalje plačem a moja Marija me gleda sa krupnim tamno plavim okama. Najljepši osjećaj na svijetu.

• ČITAJ DALJE

Molim nju da izađe što pre, pa da dišemo zajedno. Uskače i ovaj drugi dr, seče, uzima kašike. Forceps. Izvlači je. 20.37h. Ne znam kako, podižem se, gledam. Obmotana pupčana vrpca oko vrata. Nisam stigla da završim rečenicu-zaplači, molim te, a već sam čula svoju jaku i glasnu devojčicu po prvi put.

• ČITAJ DALJE

Stavili su mi je na grudi, ona se momentalno umirila. Tačno smo prepoznale jedna drugu. Opipala sam prstiće, nogice i to je bilo ono moje čudo iz stomaka, sve je bilo isto, poznato, moje. Pao mi je kamen sa srca. Bila sam luda što sam se ikad plašila. Ona je savršena, borac moj.

• ČITAJ DALJE

Zadnji napon i izlazi plavo, naborano stvorenje koje odmah kreće da plače. Čujem babicu kako kaže: „Muško, 4600g, 56cm“. Svi smo u šoku, i suprug, i ja, i doktori. Tako sitna žena, a tako veliko dete i lak porođaj.

• ČITAJ DALJE

Na stolu 2 napona, a zatim mi babica govori da ne guram. Ja razmišljam kako će sad sigurno da radi epiziotomiju (beba velika kao i prethodne dve), a onda u momentu skopčam da babica izvlači bebu, da je glavica već prošla, a sad i ostatak. Moja treća sreća se rodila.

• ČITAJ DALJE

A sad moj Vuk na jesen kreće u prvi razred i ne znam kad je pre proletelo svo to vreme...

• ČITAJ DALJE

Kad sam počela da napinjem bila sam se u momentu malo pogubila, ali vrlo brzo sam se dozvala pameti i počela da se napinjem iz petnih žila, da što pre ugledam moju devojčicu. Kada se rodila Petra, mojoj sreći nije bilo kraja, kezila sam se od uva do uva i brbljala sto na sat.

• ČITAJ DALJE

Osećaj neopisive sreće, ponosa, straha, uzbuđenje prosto nešto neverovatno se događa!!!Stavljaju mi je na grudi i ona me odmah pogleda! Suze same liiju...kao i sada dok moja cica mirno spava!

• ČITAJ DALJE