Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Dan pred termin, imam kontrolu. Ležem na sto da mi odrade CTG, koji je proteklih dana bio skroz miran, kad ono pokazuje kontrakcije na 80. Reko bože, ja ništa ne osećam, da li ću znati da prepoznam da je krenulo? Šta ako bude kasno da stignem u Bolnicu? Ha ha ha (ironičan osmeh).
Zamislite, moje godine, sitne sam konstitucije, pa još blizanci. Samo sam rekla onako ne razmišljajući: "Šta ću sad"!
Kako bih napravila neki uvod u sam blog i priču, prvih nekoliko tekstova biće u vidu kratkih priča. Osećam da ću tako lepše i detaljnije dočarati sva osećanja i situacije u kojima smo se našli suprug i ja, a i naše porodice. Verujem da će se bar jedna žena, majka, pronaći u ovim pričama i da će joj možda biti lakše, kao što bi i meni bilo da sam, u najtežim trenucima, bar na internetu pronašla istu, sličnu priču, koja bi mi dala nagoveštaj da ima nade i da će sve biti u redu.
Šetam hodnikom ispred porodilišta. Jedna ista ruta: gore, dole. Pokušavam sebi da vratim onaj osećaj pozitive od pre pola sata, s obzirom na to da je sestra koja je došla po mene bila potpuno smirena. „Sigurno se ovo često dešava čim je sestra tako smirena”, tešim se. Ne sećam se koliko dugo sam tako mehanički šetala, uz povremeno privijanje uza zid kad naiđe kontrakcija.
Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, ali znam da uskoro stiže, i daaaa, posle nekoliko napona, stigla je moja čupavica, vidim joj glavu, i crnu kosicu, i ponovo osećam onu neopisivu ljubav, radost i sreću kao pre četiri godine, kada je 6.11. stigla moja Una!
Ah da, da kažem da mi je ona „divna“doktorica koja je uzela 400eura za moj porođaj napravila rez od kuka do kuka kao da je tele vadila!!!!
I poslije svega jedva čekam da rodim još jedno bebče nadam se već 2017.godine, ipak to iskustvo iz bolnice i pristup bolničkog osoblja puno znači.
Jedan napon, drugi napon, nema pomaka, ništa, kaže doktor, moraćemo da te secnemo, rade epizotomiju, i iz sledećeg napona izlazi moja devojčica, sva modra, ali odnose je i ne čujem da plače, u jednom trenutku me prošla jeza i sva ukočena čekam da zaplače, i čujem, plač! Ona je dobro, živa je!
Iz drugog napona bez epizotomije sam rodila moju drugu sreću, malu čupavu devojčicu koja odmah počinje da plače, tako malena a takav glas! Odmah mi je stavljaju na grudi, a ona me pogleda, pa zaplače, pa opet pogleda pa zaplače, srce moje malo, presrećna sam!
Odmah mi ga stavljaju na grudi, a veza koja nas je spajala ovih 9 meseci – pupčanik, je i dalje tu, još uvek neprekinut, pulsira jako pri svakom mom dodiru mog mališe, koji počinje da sisa i i koji me gleda. Direktno u oči, direktno u dušu. Ne postoje reči kojim bi taj trenutak spoznaje mogao da se opiše.
Живот
Admin
Који вам је период живота до сад био најлепши?
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
