Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Doktorka je savetovala strogo mirovanje, napolju se budila priroda, ja sam se radovala i vrištala u sebi istovremeno zbog straha od porođaja, a onda je usledila noć koju ću pamtiti dok sam živa.
Dan pred termin, imam kontrolu. Ležem na sto da mi odrade CTG, koji je proteklih dana bio skroz miran, kad ono pokazuje kontrakcije na 80. Reko bože, ja ništa ne osećam, da li ću znati da prepoznam da je krenulo? Šta ako bude kasno da stignem u Bolnicu? Ha ha ha (ironičan osmeh).
Zamislite, moje godine, sitne sam konstitucije, pa još blizanci. Samo sam rekla onako ne razmišljajući: "Šta ću sad"!
Kako bih napravila neki uvod u sam blog i priču, prvih nekoliko tekstova biće u vidu kratkih priča. Osećam da ću tako lepše i detaljnije dočarati sva osećanja i situacije u kojima smo se našli suprug i ja, a i naše porodice. Verujem da će se bar jedna žena, majka, pronaći u ovim pričama i da će joj možda biti lakše, kao što bi i meni bilo da sam, u najtežim trenucima, bar na internetu pronašla istu, sličnu priču, koja bi mi dala nagoveštaj da ima nade i da će sve biti u redu.
Šetam hodnikom ispred porodilišta. Jedna ista ruta: gore, dole. Pokušavam sebi da vratim onaj osećaj pozitive od pre pola sata, s obzirom na to da je sestra koja je došla po mene bila potpuno smirena. „Sigurno se ovo često dešava čim je sestra tako smirena”, tešim se. Ne sećam se koliko dugo sam tako mehanički šetala, uz povremeno privijanje uza zid kad naiđe kontrakcija.
Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, ali znam da uskoro stiže, i daaaa, posle nekoliko napona, stigla je moja čupavica, vidim joj glavu, i crnu kosicu, i ponovo osećam onu neopisivu ljubav, radost i sreću kao pre četiri godine, kada je 6.11. stigla moja Una!
Ujutru mi donose moju Jocu, moje savršenstvo, moju zjenicu oka, tako je savršena da ne mogu vjerovati da sam ja uspjela tako nešto roditi.
I poslije svega jedva čekam da rodim još jedno bebče nadam se već 2017.godine, ipak to iskustvo iz bolnice i pristup bolničkog osoblja puno znači.
Jedan napon, drugi napon, nema pomaka, ništa, kaže doktor, moraćemo da te secnemo, rade epizotomiju, i iz sledećeg napona izlazi moja devojčica, sva modra, ali odnose je i ne čujem da plače, u jednom trenutku me prošla jeza i sva ukočena čekam da zaplače, i čujem, plač! Ona je dobro, živa je!
Iz drugog napona bez epizotomije sam rodila moju drugu sreću, malu čupavu devojčicu koja odmah počinje da plače, tako malena a takav glas! Odmah mi je stavljaju na grudi, a ona me pogleda, pa zaplače, pa opet pogleda pa zaplače, srce moje malo, presrećna sam!
Док беба спава.
пеперутка16
Сами сте код куће, а беба спава. Шта најчешће радите?
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
