Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Sledeće čega se sećam da sam u nekoj zamračenoj sobi... i vidim dežurnog lekara i sestru... doktor tada primećuje da sam budna i govori mi "sve je u redu, dobili ste dve zdrave devojčice 2400 i 1800 grama) ... štaaaaa!? Jesam li dobro čula 1800!?
Jedva dižem glavu, vidim u sestrinim rukama nesto malo skvrčeno, odnose ga, brišu i dolazi taj momenat spuštaju mi ga na grudi prelep osećaj, ne postoje reci koje mogu da ga opišu, diže glavicu i gleda me- kupio me je za ceo život!
Vidi se glavica i iz sledeća 2 napona je sve bilo gotovo. Moja srečica se rodila, krećem da plačem, da se tresem i smejem u isto vreme, sestra mi ga stavlja na prsa, on onako mali, plače, pomazi ga, poljubim i kažem nemoj plakati anđele mama je tu!
Budim se iz anestezije, povraćam, skačem sa kreveta. Bila sam pušac i to nikad sebi neću oprostiti. Dolazi doktor a ja ne znam za sebe, kao da sanjam: Čestitam dobila si prelepu čupavu devojčicu! ? ja još uvek nisam pri sebi i ne registrujem.
Još uvek mi je ta slika pred očima... Ružičasti dečačić, sav skučen kao da se još uvek nalazi u stomaku... Plakalo mi se tada ali glas koji sam ispustila nije ličio na plač... Bila sam isuviše omamljena i umorna za plakanje
Donose mi moje zlato, stavljaju na grudi umotanu, kao kiflica. Govore pol, težinu, visinu. Gledam i kažem: "Heeej. pa gde si? Pa lepa si mi! Nisi mi ružna! Kao mali grašak." Gledam je: širom otvorenih očiju gleda levo, desno, otvara usta i plazi se
Jedna sestra legla svom snagom na moj stomak, zatvorila sam oči i dajem od sebe posledni atom snage... i eto je...moj mali anđelak... kao da sve nestaje oko mene, ne osećam ni trunku bola, ništa, samo olakšanje i sreću ...i gledam mog malog anđela!
Stiže i treći napon...ajde, ajde! BRAVOOO! RODIO SE MOJ DAVID i plače! Plače on, plačem ja, plače komplet ekipa emisije. Opšti plač. Prvo pitanje je bilo da li sam sečena? Nisam! Dobro je! A da li sam pukla? Nisam! Još bolje. Ma bolje ne može biti!
U tom trenutku se okrećem i nasmejana sestra mi donosi bebu. Ja je pitam da li će ona od sada uvek biti uz mene, ona se smeje i kaze da hoće. Ja plačem od sreće. Srce mi je bilo na mestu. Moj anđeo je konačno bio uz mene!
...a onda sam iz dva-tri napona izgurala Sonjicu napolje. Taj osećaj olakšanja kad sam nju izgurala nikad neću zaboraviti, a kako sam istovremeno čula i njen plač, olakšanje je bilo dvostruko – moja beba plače, zdrava je i sve je u redu.
Длаке по грудима.
пеперутка16
Да ли имате длаке по грудима? И како се носите са њима... да ли вам сметају и да ли их уклањате?
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
