/11 /11

Poznata psihološkinja Leah Sharova postala je vrlo cenjeni strućnjak u oblasti sigurnosti dece u današnjem svetu, posebno zato što svoje iskustvo i rezultate brojnih istraživanja koristi kao osnovu za razvijanje važnih i korisnih saveta u zaštiti roditelja i dece.

"Drage mame i tate, vreme je da popričamo o ozbiljnom problemu. Tokom 2014. i 2015. održala sam stotinu treninga o sigurnosti dece. Intervjuisala sam otprilike 3000 dečaka i devojčica, pri čemu sam ih pitala šta misle….. kako izgleda kriminalac i šta bi uradili u slučaju opasnosti." - rekla je Leah Sharova.

EVO ŠTA JE MOJE ISTRAŽIVANJE OTKRILO:

– 9 od 10 dece (7 do 9 godina) ne zna telefonske brojeve svojih roditelja. Samo zamislite šta bi se moglo dogoditi vašoj deci kad su van vašeg vidokruga, a nemaju mobilni pri ruci!

– u proseku, 19 od 20 dece svih uzrasta pomoći će pristojnoj ženi da nađe najbližu prodavnicu ili će rado pomoći starijem muškarcu sa njegovim torbama ili kesama i sa njim otići do njegovog auta bez oklevanja.

– u isto vreme, 10 od 10 učenika osnovne škole gleda čak i na 40-godišnjake kao na starije ljude kojima su potrebni pomoć ili podrška.

–  približno, polovina dece u uzrastu od 10 do 14 godina je samouverena i misli da sa lakoćom može identifikovati kriminalca prema njegovom izgledu (obučen u crno, jeziv, lukavog osmeha, nudi slatkiše, neuredan).

– barem polovina dece će pobeći negde „gde se mogu sakriti“ u slučaju opasnosti.

– sva deca misle da mogu verovati odraslima koje poznaju ili su ih pre susreli, uključujući komšije i prijatelje svojih roditelja.

– 19 od 20 dece svih uzrasta poći će bilo kuda sa bilo kojom osobom koja ih oslovi imenom i oklevaće glasno da vikne: „Upomoć! Ja ne poznajem ovu osobu!“

To je samo mali deo onoga što sam otkrila u svom istraživanju.

ZAPAMTITE: pravi kriminalci nisu sumnjivi.

U većini slučajeva oni teže da ne privuku pažnju izgledom, govorom i ponašanjem. To može biti i pristojan, dobro obučen čovek, lepa žena ili čak i stariji muškarac.

Naš je zadatak da naučimo decu da ne podlegnu provokacijama, ne naprave ništa i ne idu nigde sa nepoznatim odraslim osobama. Vi svojoj deci treba da objasnite kako se ponašaju u slučaju opasnosti i, najvažnije od svega, neka vam dete kaže sve što je radilo dok nije bilo s vama.

ZLATNA PRAVILA BEZBEDNOSTI

1. Pružite svom detetu pozitivna uputstva umesto negativnih.

Podstičite zdravo samopoštovanje kod svoje dece. Recite deci šta moraju uraditi u određenom slučaju, a ne šta ne smeju. Kažite im: „Uvek mi reci ako ti neko ponudi poklone ili igračke ili te pita da pođeš negde sa njime. Možeš li mi to obećati?“ Umesto da kažete „Nikada ne uzimaj ništa od stranaca!“ recite detetu: „Ja ti verujem. Znam da ćeš se držati mojih uputstava.“ Umesto da mu kažete: „Izgubićeš se. Prevarićeš me“, pohvalite svoje dete čak i za najmanje uspehe.

2. Umesto da zastrašujete dete i dajete mu uputstva, izmislite zanimljivu igru. Smislite neki primer i pokažite detetu kako da se ponaša u jednostavnim situacijama:

Kako da se javi na telefon.
Šta da uradi ako neko pozvoni na vrata.
Kako da kaže „ne“.
Omogućite mu priliku da nađe najsigurnija mesta na putu do škole.
Pokažite svojoj deci gde mogu pobeći ako ih stranac počne pratiti na putu iz škole.
Pitajte svoje dete koji mu se ljudi čine sumnjivima, a u koje se mogu pouzdati.

Prvo, pokažite sve to detetu i zatim mu recite neka ponovi: „A sada ti“.

3. Pričajte o sigurnosti sa svojim detetom u svakoj prilici.

Razgovarajte o sigurnosti kada ulazite u lift ili prolazite pored gradilišta ili garaža.

4. Budite im primer.

Uvek pogledajte kroz ključaonicu pre nego otvorite vrata. Uvek zaključajte vrata kad ne izlazite, čak i ako je to na samo nekoliko minuta.

5. Neka vaše dete nauči svoju kućnu adresu i telefonski broj.

Naučite ga kako da koristi dugmad za brzo biranje. Takođe, trebalo bi da naučite svoju decu da obraćaju pažnju na vozila i da zapamte brojeve tablica i marke automobila. Takođe bi trebalo da nauče imena najbližih prodavnica ili trgovina. Te jednostavne vežbe neće samo pomoći vašoj deci da nauče da budu pažljivi, nego će ih naučiti i da kritički procene svet oko sebe.

6. Otkrijte i recite svom detetu koji su pouzdani odrasli u njegovom ili njenom životu.

Recite svom detetu da ih stranci ne bi trebali dodirivati. Na primer, možete im reći: „Svaka osoba ima svoj lični prostor i samo najbliži rođaci ili prijatelji smeju ući u taj prostor. Vaši najbliži su vaša porodica.“

7. Ne izbegavajte „teške“ teme.

Većina roditelja ne želi da priča sa svojom decom o otmicama, prevarama i seksualnom zlostavljanju. To je greška! Zapravo, upravo pričajući o tim stvarima sa decom možemo da steknemo njihovo poverenje.

8. Naučite decu da budu samostalnija.

Dopustite im da sama koriste javni prevoz ili sama budu u gradu. Znam da je strašno pomisliti na to da pošaljete svoje dete samo u svet zato što postoji toliko stvari koje se mogu dogoditi. Ali, ako naučite dete da bude samostalno, pomažete mu da postane odgovorno i time povećavate njegovo samopouzdanje.

9. Priznajte svoje slabosti.

Budite prijatelj svom detetu i zapamtite da pravi prijatelji mogu pričati o svemu. Nemojte da se bojite da govorite detetu o svojim slabostima, neuspesima ili greškama. Zapravo, vaše dete već zna za njih, ali razgovor o toj temi će sigurno poboljšati vaš odnos.

10. Poštujte dogovore.

Ne bi smeli da grdite svoje dete jer je zakasnilo ako vas je unapred upozorilo da će zakasniti. Postavite pravilo: ako unapred zatražiš dozvolu, najverovatnije ćeš dobiti ono što želiš. Ali, ako me prevariš, bićeš kažnjen/kažnjena. Objasnite svom detetu kako je najbolje da dođete do sporazuma.

Dragi roditelji, ne možete zaštititi svoju decu od apsolutno svega. Ali, možete ih snabdeti alatima kojima se mogu sami zaštititi.

Iz knjige “Zaustavite pretnje”, psihološkinje Leah Sharove