Briga o mentalnom zdravlju jednako je važna kao i briga o telu, za dobrobit i majke i bebe. Foto: Freepik

/11 /11

Trudnoća je važan period koji, pored radosti, može doneti i teškoće vezane za mentalno zdravlje. Anksioznost i depresija su među najčešćim problemima u trudnoći i ranom majčinstvu. Svaka šesta trudnica doživi izraženu anksioznost, dok mnoge osećaju pojačan stres. Simptomi se mogu pogoršati ili se prvi put javiti zbog novih obaveza, odgovornosti i fizioloških promena.

Zašto se javljaju zabrinutost i napetost

Prilagođavanje na novu ulogu, hormoni i svakodnevne obaveze često povećavaju zabrinutost. Blaga briga je normalna i pomaže u pripremi za roditeljstvo, ali kada traje dugo i ometa svakodnevicu, zahteva pažnju. Poseban rizik postoji ako je anksioznost bila prisutna pre trudnoće ili u ranijim trudnoćama.

Posledice anksioznosti u trudnoći

Neadekvatno tretirana anksioznost utiče i na majku i na tok trudnoće, a može imati posledice i na vezu između majke i deteta i na porodičnu dinamiku. Dugotrajan ili izražen nivo anksioznosti povezan je sa većim rizikom od prevremenog porođaja, rođenjem bebe niske težine, a može uticati i na emocionalni razvoj deteta. Iako takvi ishodi obično nastaju usled više udruženih faktora, važno je prepoznati kada telu i umu buduće majke treba pažnja, nega i odmor za dobrobit cele porodice.

Razumevanje simptoma anksioznosti ključno je za pravovremeno i efikasno reagovanje.

Simptomi anksioznosti

Anksiozni poremećaji obuhvataju stalnu ili preteranu brigu i strah koji remete svakodnevno funkcionisanje. Mogući znaci:

• Problemi sa snom i koncentracijom;
• Razdražljivost i stalna napetost;
• Telo reaguje: ubrzan rad srca, drhtanje, znojenje, mučnina, bolovi u stomaku, glavobolje, napetost u mišićima.

Neki od ovih simptoma lako se previd? jer deluju kao fizički problemi, a zapravo su povezani sa anksioznošću.

Rizici koji povećavaju verovatnoću anksioznosti

Iako mnoge buduće majke osećaju povećanu brigu i stres, ne postoji jednostavna formula ko će ispoljiti ozbiljnu anksioznost. Postoje određeni faktori rizika: postojeća dijagnoza anksioznog poremećaja ili depresije, anksioznost u prethodnoj trudnoći, porodična istorija ovih poremećaja, negativna iskustva ili komplikacije u trudnoći, istorija zlostavljanja i traume, loši partnerski odnosi, nedostatak podrške i stres na poslu. Ovi faktori pojedinačno ili zajedno povećavaju rizik od razvoja anksioznosti tokom trudnoće.

Kako kontrolisati anksioznost
Pristup treba da bude individualan — često je dovoljna kombinacija životnih navika i podrška okoline, dok je ponekad neophodno zatražiti stručnu pomoć.

Zdrave navike

- Fizička aktivnost: Umerene vežbe prilagođene trudnoći pomažu telu i umu; korisne su i tehnike disanja.

- San: Prilagodite večernju rutinu — izbegavajte teške obroke i ekrane neposredno pre spavanja; koristite jastuke koji poboljšavaju udobnost.

- Ishrana: Uravnotežen unos energenata i mikronutrijenata podržava psihičko zdravlje.

Stručna pomoć i podrška okoline

- Razgovor s partnerom, porodicom ili prijateljima smanjuje osećaj usamljenosti i stresa.

- Psihoterapija: Kognitivno-bihevioralni pristupi i druge terapije pomažu u prepoznavanju nezdravih obrazaca i učenju strategija suočavanja.

- Lekovi: Lekari mogu prepisati anksiolitike, sedative ili antidepresive kada su simptomi anksioznosti ozbiljni i ometaju svakodnevni život. Ovi lekovi deluju na hemijske procese u organizmu; neki se uzimaju redovno, drugi povremeno, prema uputu lekara. Primena lekova u trudnoći zahteva posebnu procenu koristi i rizika kako bi se obezbedio najbolji ishod za majku i bebu. Ako ste na terapiji pre trudnoće, obavezno zakažite konsultaciju sa lekarom — odluku o nastavku, promeni ili prestanku terapije treba doneti zajedno sa lekarom i realizovati je po planu, jer neočekivane promene u lečenju mogu pogoršati simptome.

Anksioznost u trudnoći je česta i lečiva. Rano prepoznavanje, podrška i odgovarajući tretman omogućavaju trudnicama da pronađu ravnotežu i mir. Obratite se zdravstvenom radniku za procenu i savet — briga o mentalnom zdravlju jednako je važna kao i briga o telu, za dobrobit i majke i bebe.

Autor: Milica Zugic, PhD candidate

Reference:

1. Dennis C-L, Falah-Hassani K, Shiri R. Prevalence of antenatal and postnatal anxiety: Systematic review and meta-analysis. Br J Psychiatry. 2017;210(5):315-23.

2. Ibrahim SM, Lobel M. Conceptualization, measurement, and effects of pregnancy-specific stress: review of research using the original and revised Prenatal Distress Questionnaire. J Behav Med. 2020;43(1):16-33.

3. Lobel M, Cannella DL, Graham JE, DeVincent C, Schneider J, Meyer BA. Pregnancy-Specific Stress, Prenatal Health Behaviors, and Birth Outcomes. Health Psychol. 2008;27(5):604-15.

4. Stein AP, Pearson RMP, Goodman SHP, Rapa ED, Rahman AP, McCallum MMA, et al. Effects of perinatal mental disorders on the fetus and child. Lancet. 2014;384(9956):1800-19.

5. WHO. Anxiety disorders fact-sheet 2023 [Available from: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/anxiety-disorders.

6. NICE. Antenatal and postnatal mental health: clinical management and service guidance 2014 [updated 11.02.2020. Available from: https://www.nice.org.uk/guidance/cg192/chapter/Recommendations#treating-specific-mental-health-problems-in-pregnancy-and-the-postnatal-period.