|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Bajke i zlo - Da li su bajke suviše strašne?

Zoran Milivojević, 19.3.2017
Dečje bajke su prve priče koje pričamo deci o događajima u velikom i nepoznatom svetu koji se nalazi izvan sigurnog porodičnog kruga i roditeljske ljubavi. One imaju značajan uticaj na izgradnju osnovnih, početnih detetovih uverenja o nepoznatim ljudima, ljubavi, pravdi… – velikom svetu koji ga očekuje. Struktura zapleta u ogromnoj većini bajki je da njenog junaka, koji je po pravilu neko s kim dete može da se poistoveti, ugrožava zla osoba ili sila, da bi se priča razrešila i svršila tako što dobra osoba ili viša sila spasava junaka. Zato bajke imaju srećan kraj u kojem ljubav i pravda pobeđuju zlo.
Ključne reči:

image
/11


Svi koji su deci čitali ili pričali bajke znaju da ih ona vrlo snažno doživljavaju. Najsnažniji momenat je doživljavanje straha za junaka kada ga zarobljava figura koja je utelotvorenje zla. Jasno je da je strah deteta za junaka istovremeno i detetov strah za sebe, što proizlazi iz njegovog poistovećenja sa junakom priče. Koliko je ovaj strah važan detetu, ukazuje to što dete traži da mu se ista bajka priča iznova i iznova. Ponovno proživljavanje priče koja mu je već do detalja poznata i čiji kraj već zna, pomaže mu da prevlada doživljeni strah.

Problem u ovakvim bajkama vide oni koji smatraju da ovakve priče nepotrebno traumatizuju decu, kvareći im radost srećnog detinjstva. Bajke se vide kao najraniji promotori nasilja i politički nekorektnih seksualnih stereotipa. Pišu se nove bajke ili se stare menjaju kako bi postale prihvatljivije. U revidiranim tekstovima princ poljupcem iz stogodišnjeg sna budi drugog princa.

Mala deca su naivna, što znači da veruju da su svi ljudi isti kao i oni koje viđaju u svojoj porodici i okruženju – dobri, puni ljubavi prema detetu i dobronamerni. Kako je detinjstvo priprema za odrasli život, razvojni zadatak je prevazilaženje ove naivnosti. Jedna od glavnih funkcija bajki je da poduče dete da se spoljašni svet razlikuje od njegove zajednice, da ga pripremi da u spoljašnjem svetu postoje opasnosti s kojima se i ono jednog dana može suočiti. A da bi se to postiglo, u bajkama mora da postoji zlo, a zatim borba dobra i zla u kojoj dobro na koncu pobeđuje.

Dva su glavna momenta koji sprečavaju da deca budu traumatizovana bajkama. Prvi je emocionalna katarza koju donosi pobeda dobra kao obavezni srećni kraj ugrađen u bajku. Drugi je što se bajke čitaju u sigurnosti – dok je dete u krilu ili zagrljaju odrasle osoba koja ga voli i štiti. Bajke omogućuju detetu da se razvija, da iz faze neznanja i potpune naivnosti pređe u sledeću razvojnu fazu u kojoj prihvata postojanje lošeg i zlog. Da ni ta sledeća faza nije kraj razvoja, najbolje vidimo kod onih odraslih koji se i dalje upravljaju uverenjem da pravda i ljubav vladaju kosmosom i da uvek na kraju pobeđuju.

Izvor: Politika

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

OD RODITELJA ZAVISI HOĆE LI DETE DOSTIĆI Ž...
„Terapija je besplatna. Potrebno je samo da se javite lekaru“ – poručuju iz HORAST-a
109
Mame kažu: da dete ne boli grlo - APIS GOLA
Prenosimo vam deo mnogobrojnih pozitivnih iskustava mama koje su koristile APIS GOLU za svoje mališane, u terapiji otkla...
15
Sine, nisam radila domaće umesto tebe evo ...
Aleksandra Prica ima sina kojeg je rodila pre 21 godinu. Čitavog života je bila vrlo, vrlo stroga majka. A sada je odluč...
12
Meni nije trebao vrtić, vrednostima me uči...
Sve više je modernih vrtića i škola koje deci nude povratak prirodi i “pravim vrednostima“ – drvene igračke, obaveznu mu...
10





Zašto starije dete ne treba da bude dadilj...
Ruski psiholog Vladimir Petrov je objavio studiju o tome zašto bi roditelji trebalo da izbegavaju prebacivanje odgovorno...
Ja svoju decu vaspitavam da odu od mene
Gorko-slatka stvar majčinstva… Moramo se pobrinuti da mogu uspeti sami.



image
Sanidej
Želela bih da podelim svoje pozitivno skustvo sa Cortinat kremom.
Cortinat sam počela da koristim kada je beba imala problem sa pelenskim ojedom. Delovao je brzo i posle nekoliko mazanja ublažio crvenilo i regenerisao oštećenu dečiju kožu. Nije prošlo mnogo i ponovo sam se vratila ovoj sjajnoj kremi. Stres i hronični umor bili su uvod za muku koja me je zadesila-seboreični dermatitis na licu. Koža je bila ispucala i ljuspasta, svrbela je i crvenela se. Izgledala sam uzasno, tako sam se i osećala. Cortinat mi je posle svega 3 dana terapije doneo olakšanje- svrab je prošao, crvenilo se smanjilo, kao i perutanje kože. Problem sa ovom bolešću je što se često vraća, ali znam da ću uz pomoć Cortinat kreme uspeti da ublažim simptome. Ova sjajna krema mi je pomogla i nakon ujeda komaraca smanjivši otok i crvenilo. Zbog toga je moj izbor uvek Cortinat krema, boljeg prijatelja koža nema.  Više >>
image

Anketa

Radoholicari
PoisonEve

Da li mislite da je dobro biti radoholicar ili ne? Molim da u komentaru obrazlozite i zasto tako mislite

Da (29%)

Ne (49%)

Ne znam (22%)


Ukupan broj glasova: 144

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here