|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Biti dobra mama ne znači biti mučenica

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 27.8.2023
Hajde da prestanemo da hvalimo mame što stavljaju potrebe svih drugih ispred svojih

image
Mučeništvo nije dobro za mame - a nije dobro ni za decu. Foto: Freepik.com
/11


Često vidim da ljudi na društvenim mrežama objavljuju stare porodične slike sa opisima zahvalnosti majkama za sve situacije kada su potrebama svoje dece dale prioritet u odnosu na sopstvene potrebe. „Ostavila si sve što si radila samo da bi nam pomogla“. „Nikad ništa nisi kupila sebi da bismo mi mogli da imamo šta god poželimo“. „Uspela si da dođeš na svaku moju utakmicu, bez obzira šta se dešavalo“.

Objave su slatke, pune zahvalnosti i napisane iz najboljih namera. Ali, one ovekovečuju narativ da biti mama znači biti mučenica.

„Žrtvovanje sebe je i dalje ono što se u ovoj kulturi očekuje od majki“, rekla je Elizabet Velez, predavač na ženskim studijama na Univerzitetu Džordžtaun, koja je kopredavač na predmetu „Čitanje majčinstva“.

Poslednjih godina sve je više priznato da mame snose najveći teret kućnog rada – i vidljivog i nevidljivog – bez obzira da li rade van kuće ili ne. Mamama je rečeno da zaslužuju brigu o sebi zbog ogromnih napora koje ulažu i da moraju da nađu vremena da to praktikuju. Ali da li su im ovi razgovori zaista olakšali teret? Ili su samo dodali još u njihove već veoma pune tanjire?

Ljudi će istaći da je mentalitet mučenice štetan i, u sledećem dahu, veličati mame zbog pokušaja da „učine sve“. Mnoge žene i dalje osećaju ogroman pritisak, unutrašnji i spoljašnji, da drže sve konce u svojim rukama nauštrb sopstvenog blagostanja.

Nepopustljivi pritisak intenzivnog majčinstva

Očekivanje da žene posvećuju toliko svog vremena i energije podizanju dece zaista je poraslo 1980-ih i 1990-ih - u isto vreme kada se sve više žena radno angažovalo. Sociolog Šeron Hejs je 1996. godine skovala termin „intenzivno majčinstvo" da bi opisala ovu roditeljsku ideologiju, koja je “usredsređena na dete, vođena stručnjacima, emocionalno apsorbujuća, radno intenzivna i finansijski skupa“.

Biti „dobra mama“ je značilo da svoje dete intelektualno stimulišete u svakodnevnim interakcijama, da ispunite svoja popodneva i vikende obogaćenim vannastavnim aktivnostima i da budete u toku sa najnovijim roditeljskim uputstvima.

Od žena se očekivalo da se ističu u svojim karijerama, a da istovremeno proširuju – a ne smanjuju – svoje roditeljske odgovornosti. Prema istraživanju Pew Research-a iz 2013. godine, mame danas zapravo provode više vremena sa svojom decom nego majke 1960-ih.

Jedna reprezentativna anketa iz 2018. na više od 3.600 roditelja pokazala je da je ovaj intenzivan stil roditeljstva ono čemu većina roditelja, bez obzira na rasu i klasu, i danas teži.

Pisac i aktivistkinja Glenon Dojl je u svojoj knjizi „Neukroćeni“ iz 2020. sažela kako su očekivanja koja se postavljaju majkama znatno porasla tokom poslednjih nekoliko generacija. U jednom poglavlju ona iznosi tri hipotetičke „beleške“ koje su žene različitih generacija dobile kada su napuštale bolnicu sa svojim bebama.

Beleške njene bake bi glasile ovako: „Evo bebe. Odnesite je kući i pustite da raste. Neka govori kada za to dođe vreme. Nastavite sa svojim životima.”

U beleškama njene majke bi pisalo: „Evo tvoje bebe. Odvedi je kući, a zatim se okupljajte svaki dan sa svojim prijateljima. Pijte dijet kolu pre 16h i hladno vino nakon toga. Pušite cigarete i igrajte karte. Isterajte decu iz kuće i pustite ih unutra samo da jedu i spavaju“.

Beleške ove generacije su, međutim, mnogo drugačije: „Evo tvoje bebe. Ovo je trenutak koji si čekala ceo život: sada će rupa u tvom srcu biti ispunjena a ti konačno potpuna kao osoba. Ako, nakon što ti stavim ovo dete u naručje, osetiš bilo šta drugo osim potpunog ispunjenja, odmah potraži savet. Nakon što prekineš vezu sa savetnikom, pozovi nastavnika. Pošto razgovaramo tri minuta, tvoje dete već kasni. Da li si je već prijavila na časove kineskog? Vidim. Jadno dete. Slušaj pažljivo: Roditelj više nije imenica – ti dani su prošli. Roditelj je sada glagol, nešto što radiš bez prestanka. Zamislite glagol roditelj kao sinonim za zaštititi, zakloniti, skrenuti, popraviti, planirati i opsednuti. Roditeljstvo će zahtevati sve od tebe; molimo te da budeš roditelj svojim umom, telom i dušom. Roditeljstvo je tvoja nova religija u kojoj ćeš naći spas. Ovo dete je tvoj spasitelj. Preobrati se ili budi prokleta. Sačekaćemo dok otkažete sve druge životne poduhvate. Hvala.“.

I upravo zbog toga se mame današnje generacije osećaju tako „iscrpljeno, neurotično i krivo“, piše Dojl.

 

Mučeništvo nije dobro za mame - a nije dobro ni za decu.


Kumulativni efekat zanemarivanja sopstvenih želja i potreba zarad dece uzima danak i može da vas ostavi pod stresom, iscrpljene i ogorčene. Prema Motherlijevom istraživanju o stanju majčinstva iz 2021. godine, 93% majki kaže da se barem neko vreme osećaju „izgorelo“ – a 16% ih je izjavilo da se tako osećaju sve vreme. Studija iz 2012. godine sa Univerziteta Meri u Vašingtonu otkrila je da su žene koje su podržavale intenzivna uverenja o majčinstvu biče pod većim rizikom da dožive neki problem mentalnog zdravlja poput depresije i manjeg zadovoljstva životom.

Psiholog Beki Kenedi, poznata na internetu kao dr Beki, rekla je za Hafington Post da poruke društva o žrtvovanju majki postavljaju „veoma neodrživu viziju roditeljstva“ – koncept o kojem je diskutovala na svom Instagram nalogu i podkastu „Dobro iznutra“.

“Uvereni smo da naša deca žele da žrtvujemo svoje potrebe zbog njih, ali nije tako. Kada deca vide da se plašimo da uradimo stvari za sebe jer bi ona mogla da se iznerviraju ili protestuju, osećaju se „previše moćno“, rekla je Kenedi – uporedivši to sa detetom koje trči u kokpit aviona i pokušava da preuzme ulogu pilota.

„Čak i ako obaraju vrata pilotske kabine, užasnulo bi ih ako bi pilot otvorio vrata i pustio ih da preuzmu“, rekla je Kenedi. „I zato, kao roditelji, moramo da shvatimo da je briga o sopstvenim potrebama deo toga da budemo snažan vođa svojoj porodici. Na taj način, briga o sopstvenim potrebama je zaista način na koji brinete o svojoj deci“.

Uzmite u obzir i poruku koju šaljemo svojoj deci kada uvek iznova zanemarujemo sopstvene potrebe i hvalimo druge žene što rade isto. Kao što je spisateljica Kristin Organ napisala za The Vašington Post, prikazivanje majki kao nekakvih „neumornih, nesebičnih nadljudi“ nije dobro ni za koga, „najmanje za našu decu“.

„Ne želim da me moja deca vide kao neku vrstu samopožrtvovanog mučenika. Želim da znaju da sam ih volela svim srcem i da su deo porodice — kao i vec´e zajednice — što znači da njihove potrebe ne mogu uvek biti na prvom mestu“, napisala je ona.

Šta možemo da učinimo da ovo rešimo?

Svakako, postoje veća društvena pitanja koja doprinose da se majke osećaju kao da moraju sve da urade za svoje porodice. Dobra briga o deci je često preskupa. Rodna razlika u platama takođe igra ulogu: pošto žene generalno zarađuju manje od svojih muških partnera, kada jedan partner treba da ode sa posla da bi se brinuo o deci ili bolesnom rođaku, to je najčešće žena.

Zatim, tu je i činjenica da se mame, bez obzira da li rade van kuće ili ne, često smatraju primarnim roditeljem. Ako postoji problem u školi ili kad pedijatar ima pitanje, koga će pozvati? Mamu, naravno.

„Ne znam zašto u 2022. godini još uvek verujemo u ideju da su žene bolje negovateljice od muškaraca i da su žene u centralnoj ulozi staratelja“, rekla je profesorka engleskog jezika u Džordžtaunu Pamela Foks, koja je kopredavač na predmetu „Čitajuće majčinstvo“ sa Elizabet Velez.

Ne možemo preko noći da preokrenemo ove duboko ukorenjene obrasce. Ali postoje manje stvari koje možemo da uradimo u našim porodicama da promenimo narativ „majčinstvo je mučeništvo“ – i da se malo opustimo u tom procesu. Radite sledeće:

Recite svom partneru šta vam je potrebno od njega, a onda ga zapravo pustite da to uradi

 Zatražite i prihvatite pomoć. Recite da više niste u mogućnosti da preuzmete teret domaćinstva i roditeljskih obaveza.

„Ne možemo očekivati da jedna osoba uradi skoro sve“, rekla je Foks. „To je jednostavno potpuno nepravedno“.

Prebacivanje nekih svojih zadataka na partnera zahteva odustajanje od kontrole, tamo gde je žena oseća. Oduprite se porivu za mikromenadžerisanjem: vaš partner možda neće raditi stvari na način na koji biste vi, ali će uraditi posao. I to je dovoljno dobro.

Recite „ne“ drugima kako biste mogli da kažete više „da“ sebi

Kao žene, socijalizovane smo da budemo predusretljive, zbog čega reći „ne“ može izgledati tako teško.

„Često kažemo „da“ uslugama, zahtevima i nerealnim roditeljskim očekivanjima jer se plašimo da nas optuže da smo nepristojne, zlobne ili ne daj Bože sebične (jedna od najgorih stvari koju možete reći ženi u našoj kulturi koja fetišizuje žensko ja – žrtvu)“, napisala je novinarka Grejs Dženings – Edkvist u eseju za Gardijan.

Vežbajte da tolerišete razočaranje drugih ljudi

Kada počnete više da zastupate svoje potrebe, očekujte neki otpor od svog partnera, dece ili drugih ljudi u vašem životu. Za tipove mučenika koji vole ljude, to može biti prilično neprijatno.

„Postoji ideja „U redu, zalagaću se za ono što mi treba. Reći ću da idem na taj trening“. „I svi oko mene će biti srećni zbog mene, tako da će mi biti lakše da idem“, rekla je Kenedi.

 „Ne. Kada se zalažemo za ono što nam je potrebno, neretko nailazimo na negodovanje okoline, jer je partneru ponekad neprijatno da se brine o deci dok vi vežbate.”

Drugim rečima, ne možemo da čekamo da nam drugi ljudi daju dozvolu ili da nam kažu da zaslužujemo nešto što želimo da radimo. Jednostavno moramo da radimo to što želimo. I što više to radile, postaje lakše.

Radite više onoga što vas ispunjava osim podizanja dece

U eseju za The Week, A. Rochaun Meadovs – Fernandez – pisac, aktivistkinja i majka dvoje dece – rekla je da je mnogo pre nego što je dobila decu, usvojila poruku da bi postati majka značilo odustajanje od „prijatnih aspekata života“. Na kraju je shvatila koliko je to očekivanje bilo nepravedno i koliko je to čini nesrećnom, pa je prestala da stavlja svoj život na čekanje.

„Odlučila sam da se odvojim od načina razmišljanja „da nisam roditelj“... I počela sam da živim drugačije“, napisala je Meadovs – Fernandez.

„Umesto da ostanem kod kuće kada nisam imala pristup dadilji, vodila bih svoju decu sa sobom“, nastavila je ona. „Prestala sam da se izvinjavam kada sam morala da pomerim radne rokove za svoju porodicu. Volontirala sam za prilike koje su me zanimale... i napravila karijeru govoreći o emocionalnim stresorima koji su pratili majčinstvo crnkinja. Što sam više radila, više sam shvatala da ne moram da smanjim svoj uticaj jer sam majka“.

Znajte da će davanje prioriteta vašim potrebama biti dobar primer vašoj deci

Prošlog maja, bila sam u osmom mesecu trudnoće, pisala sam čestitku za Dan majki svojoj mami, koju nisam videla više od godinu dana zbog pandemije. Razmišljala sam o tome da joj zahvalim za žrtve – velike i male – koje je podnela za svoju decu tokom godina.

Ali, ovog puta su mi se više isticale stvari koje je odlučila da ne žrtvuje. Nije dojila jer nije htela. Nastavila je da radi u karijeri koju je smatrala vrednom. Svako jutro je išla u teretanu jer joj je to pomoglo da se ispuni energijom za dan koji je pred nama. Odvojila je vreme nedeljom uveče za gledanje televizije sa mojim očuhom, što deci nije bilo dozvoljeno. Vodila me je primerom, pokazujući mi važnost davanja prioriteta stvarima koje čine da ostanete „vi“ čak i nakon što imate decu.

Te nedelje sam se probudila uz poruku od moje mame u kojoj je pisalo: „Drago mi je što sam vam dala taj primer, jer je to važna lekcija. Moguće je biti sjajna mama, ćerka, sestra, supruga, radnik, menadžer, prijatelj, ali samo ako vaše fizičko, mentalno i duhovno blagostanje bude prioritet“. I otkako sam i sama postala mama, veoma sam ozbiljno shvatila ove reči.

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Predstavljamo Vam Baby kalendar za 2022. g...
Sa zadovoljstvom Vam predstavljamo JOHNSON'S® baby kalendar za 2022. godinu, u kome svaki kalendarski mesec ulepšava po ...
12
Pomozite mališanima da brzo progovore
Mališani od rođenja pokušavaju da komuniciraju sa svetom. Da biste bolje razumeli svog mališana, pročitajte savete brita...
4
Beba nakon porođaja
Kako izgleda vaše novorođenče? Šta bi vas moglo iznenaditi? Nakon devet meseci iščekivanja vaša beba je napokon stigla. ...
4
Kako da umirite bebu koje plače?
Često su majke, pogotovo prvorotke, uznemirene kada im beba plače. Zamenile su pelene, beba je jela, nije žedna, niti bo...
4





Stegla sam kaiš oko vrata 7 dana nakon por...
Voleti dete znači voleti njegovu majku. Brinuti o bebi je briga o majci. Milovati dete uključuje obavezno milovanje majk...
5 stvari koje nisam smeo reći ženi nakon š...
Otac troje dece podelio je pet stvari za koje bi želeo da ih nikad nije rekao supruzi nakon što je rodila njihovo prvo d...



image
AnaTamara
Preporuka budućim mamama!
Porođaj je sve bliže, pripremaju se stvarčice, između ostalog i Fitolat, koji mi je mnogo pomogao sa prvim detetom, uspeli smo da uspostavimo laktaciju!  Više >>
image

Anketa

Uspavljivanje
Smikica

Da li i kako uspavljujete svoju bebu?

Samostalno se uspavljuje. (60%)

Na rukama. (25%)

Varalicom. (15%)


Ukupan broj glasova: 97

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here