/11 /11

DETALJI Ringerajin korisnik: Bubulence

 
Datum: jul 2011.
 

Tip porođaja: prirodni
 
Broj dana u porodilištu: 2

Porodilište: Betanija, Novi Sad

Ocena porodilišta: 5 

Komentar ocene: samo porodiliste izuzetno cisto I lepo opremljano, babica koja me je poradjala je predivna, sestre divne…

PRIČA O MOM POROĐAJU

Izgleda da sam jedina koja je imala 3 termina a da za jedan nisam ni znala…  cula sam ga tek u porodilistu… prvi termin 4.7.2011. dan kada sam bas zelela da na svet donesem moju princezu jer je tog dana mojoj mami rodjendan je prosao bez bolova i nagovestaja da se porodjaj uopste blizi… drugi termin 7.7.2011. takodje bez znakova… i vec sam mislila da se nikada necu poroditi, posebno zato sto sam se osecala fantasticno, mislim da sam mogla  peske na kraj sveta da odem bez problema. Vec svi dosadni, zovu, pitaju, salju poruke… pocela sam da iskljucujem telefon…

8.7.2011. ustala i otisla u kupatilo i vidim na gacicama mnogo ‘sekreta’, onako providan, bezveze…  idem na ctg.. Kaze sestra da beba verovatno spava, jer aparat nista ne belezi. da odem prosetam i da se vratim. Uradim tako ali moja beba jos uvek spava, opet prosetam- isto. Na kraju sam radial i cucnjeve da bismo je probudili. Jedva odradim ctg i odem kod mog dr da pogleda. Kaze da je sve ok, a ja ga pitam za onaj ‘sekret’, kaze on da verovatno nije sekret nego sluzni cep, znak da se porodjaj blizi i da najcesnje do njega dodje u narednih 48h. dodjem kuci i kazem muzu, koji je vec pomislio da cu zauvek ostati trudna. Ali nismo nikako odreagovali jer znam da to moze i mnogo duze da potraje.

Sedimo sa mojim bratom, dosla mi i kuma i ja osetim da mi se u stomaku nesto desava, ne znam da opisem, jednostavno neki cudan osecaj… ali nikom nista ne govorim… odu oni kuci,  muz i ja legnemo, medjutim vidim da meni nema spavanja. On je naravno odmah zaspao, kao i ne bi kada ne zna da ce uskoro postati tata…

Nesto malo posle ponoci osetim da su mi gacice opet mokre, odem u kupatilo vidim opet dosta sluzi sa malo krvi. Hm, znaci ipak je to to. Vratim se u krevet i osetim bol. Pogledam na sat, sledeci je za 8 min ali kratko traje… i tako sam cekala do pola 5,  bolovi su se ponavljali na 6 minuta ali se pojavilo malo vise krvi i odlucim da odem u porodiliste.

Budim muza, kazem ‘ ustani ljubavi, tvoja cerkica je odlucila da se rodi’ on onako izgubljen kaze ‘znam’ i nastai da spava, posle pola minuta skace kao   sam ga udarila i kaze ‘kako mislis odlucila’?. Reko’ lepo, vozi me u betaniju. Do bolnice nije rekao ni rec…

Kada su me pregledali rekli su das am otvorena 3 prsta, ostajem, da se presvucem i pozdravim sa muzem. Mislila sam d ace mmi srce puci kada sam ga poljubila i okrenula se da odem.. dodjem do lifta, pogledam ga, on i dalje stoji, gleda me, cini mi se da ni ne dise…

Uradili sun am klizmu, po meni nista strasno, mozda cak i prijatno za nekoga ko je celog zivota imao problem sa stolicom… zatim se istusirala i otisla u predporodjajnu salu. Prikljucuju me na indukciju u 8h i vidim da se nesto cudno desava, pitam sta je, babica kaze da ne brinem, moraju da mi stave kiseonik jer je mali broj bebinih otkucaja… svega 50. nisam se uplasila jer sam jednostavno znala da sve mora biti u redu. Tako je i bilo, posle 2-3 minuta otkucaji su se stabilizovali.

Posle pola sata indukcije, pregledaju me i kazu da se malo sporije otvaram, tek 4 prsta… bolove imam na 5 minuta ali su skroz podnosljivi. Oko pola 10 me pregledaju kazu 6 prstiju… bolovi na sve manjem razmaku ali i dalje skroz podnosljivi, sve cekam da krene onako da me boli kao sto su svi opisivali, da mislim da cu umreti… 11 sati…bolovi na 2 minuta, jaki ali i dalje nista strasno, kada prestane kontrakcija, ja se zezam sa cimerkama, i ucim ih kako da disu jer nisu isle u skolicu… posle 10-15 minuta babica ulazi i pregleda me, zove doktora i kazu mi da podignem noge i da se jako panem kao da cu da kakim.

Uradim tako 2 puta, nista strasno, kaze babica ‘u redu, to je to, idemo u porodjajnu salu’. Pitam sta cu tamo, a ona kaze, gospodjo za 5 minuta cete se poroditi i drzati svoju bebu! Rekoh, ne mogu ja jos, ne boli me koliko treba. Ona se nasmejala i podigla me. Odem u porodjajnu salu, najteze od svega mi je bilo da se naestim na onom stolu. Vezu mi noge, uhvatim se za one drzace, kaze ‘ ajde sada opet guraj kao d aces da kakis’. Gurnem najjace sto sam mogla, ali sve vreme mislim da nisam blizu kraja i d ace to jos dugo da traje, osetim nesto toplo- malo me je secnula, kaze ‘ajde jos jednom’, tako i uradim i u sledecem trenutku saznajem sta je najveca sreca u zivotu.

U babicinim rukama se nalazi nesto najlepse na svetu, moja cerka! Malena, lepa, nije ni masna kao sto kazu da budu bebe… ma prelepa. Nista vise ne osetim, ona i kaze ‘mama cestitamo, dobili ste devojcicu’, gledam i ne znam sta se desava, da lid a placem, da vristim od srece, da cutim… i ne znam ni kako sam reagovala. Znam samo das am pitala zasto ne place a babica mi kaze das am gledala mnogo filmova i d ace zaplakati… tako je i bilo kada su je kupali… izvadili su mi posteljicu, zasili i dali telefon da zovem koga zelim. Okrecem mog muza i kazem ‘ljubavi postao si tata najlepsoj devojcici na svetu’… nekoliko sekundi tisane a onda cujem pomalo uplakan glas i kaze’ jesam ti rekao d ate volim najvise na svetu’.