/11 /11

Bio je lep prolećni dan, jedan od onih kada želite samo da sedite na terasi i uživajte u piću sa prijateljima. I to je ono što sam i nameravao da uradim. Moja draga je rekla da ide kod frizera. Pozvao sam prijatelje da se skupimo na sunčanoj terasi restorana, koji ima lepo dečje igralište, na kome moj dvogodišnji sin može lepo da se zabavlja.

„Ne zaboravi, mali više ne nosi pelene. Ka-ka znači da mu se piški ili kaki!“, reče mi supruga, pre nego što smo otišli. Klimnuo sam glavom na to, ne slušajući baš pažljivo. U mislima sam već sebe video za stolom, kako uživam u dobrom društvu, dok se mali igra.

Naručili smo piće, brzo se zapričali, mališa se igrao ne nekoliko metara od nas. Imao je puno posla u pesku, gde je bilo dosta zanimljivih igračaka. Ahhh, kako je lako, pomislio sam za trenutak. Zaista nemam sam imao posao. Dobar je. Na tatu.

Nekoliko trenutaka kasnije on je došao do mene, pogledao me svojim velikim očima i rekao mi:

„Ka-ka!“

„Gde? Gde vidiš vranu? Gde je kra-kra? Idi igraj se.“ – rekoh, i pomilovah ga po glavi.

Malecki me je neko vreme posmatrao, ponovio je njegov "ka-ka", a zatim se vratio na igralište. Kasnije je opet je prišao sa "Ka-ka!"

„Kraaaa, kraaaa! Što si ti pametan dečko. Tako kaže vrana, bravo!“ – reče jedan od prijatelja.

Mali je odustao i vratio se igri.

Kada se vratio za sto sledeći put, imao je na prstu nešto braon. Pokazao mi je.

„Šta je to?“ - Pitao sam zaprepašćeno. Pomirisao sam prst i odmahnuo glavom. Sin je očigledno negde nabasao na pseću kaku.

„Gde si to našao?“ – skočio sam na noge.

Sin prstom pokaza na svoju guzu. Prebledeo sam. U tom trenutku su mi u ušima odjeknule suprugine reči: „Ka-ka znači da mu se kaki!“

Bili smo nekoliko kilometara od kuće, okruženi prirodom, u prelepom seoskom ambijentu. Četiri muškarca i ukakani dvogodišnjak bez pelene. I šta sad?

Kada smo se dovezli do moje kuće, prišla nam je supruga. Zaustavila se i pogledala nas u čudu. Pretpostavljam da je bilo zaista interesantna scena. Sva četvorica, uključujući vozača, sa glavama nagnutim kroz prozor. Ja sam sedeo pozadi, u krilu držao maleckog, pokušavajući da ne dišem na nos.

Bez reči smo izašli iz auta, ja sam joj predao sina. "Ka-ka" rekao je malecki majci.

Nije mogla da zadrži smeh. Postalo joj je jasno šta se desilo. Kasnije mi je rekla da smo svi izgledali toliko zbunjeni da se čak malo i sažalila. Muškarci su u takvim situacijama pravi slabići.

I danas se smejem sebi kada se setim. I društvo se ponekad šali na moj račun i pita me: "Da li Ka-Ka leti?"

Da, priznajem, zaslužio sam. Sve što treba da uradite je da pažljivo slušate svoju ženu. Zadovoljne?

Izvor: www.ringaraja.net