/11 /11

I onda pregurate trudnoću i porođaj koji, ukoliko ne koristite epidural, može da se pretvori u sate i sate mučenja. I boli, jako. O, đavolski boli. Ne pet, ne deset minuta, već nekoliko sati. I to ako imate sreće.

E, posle toga počinje žurka. Kažete da ste nekada bili „noćna ptica”? Čestitamo! Biće vam potrebna  ta veština nespavanja i odmah se pripremite na celonoćnu žurku, bez prestanka. Nemojte da se nadate da nespavanje prođe sa prvim grčevima i povraćanjima. Ooo, ne. Tek se zahuktava, čim počnu zubići da rastu.

Bolje se odmah pozdravite sa čistom i urednom kućom koja je sređena tip-top 24 sata. Bebe su poznate kao mala čudovišta koja vam danonoćno sisaju energiju i prave probleme čim počnu da puze. A, kad prohodaju, e, tad već postaju mali smotani monstrumi koji prave belaj gde god se našli.

Bićete u pidžami i trenerci bar prvih nekoliko meseci posle porođaja. Ispovraćani, flekavi, iscepani, raščupani, preumorni. Maštaćete o odmoru i miru. Tišina? Šta to beše? Zaboravićete kako „zvuči” tišina.

I na TV zaboravite. Sve one serije uz koje ste voleli da se ponekad opustite, filmove i političke emisije. Jok. Kad „mali monstrumi” dođu sve će biti njihovo. TV u početku, a posle i kompjuter. Živećete prvih godinu dana uz zvuke „Baby tv-a”. Uz to ćete ustajati, kuvati ručak, spremati kuću, spavati.

A, ako ste mislili da situacija vremenom postaje lakša, prevarili ste se. Žurka počinje onda kada ga rodite i nikada se ne završava. NIKADA. Nema pauze, nema odmora. Uvek ćete morati da budete tu za njega. I da odgovarate na 1.000 zašto, da ga držite za ruku, da mu 101 put ponavljate iste stvari.

Da čeličite živce kad mu skoči temperatura u jedan posle ponoći, pa da ostatak noći provedete u Tiršovoj. Zabrinuti, bledi, neispavani.

Više vam neće biti važno kako ćete ujutru ustati za posao, već ćete misliti na to da njemu bude bolje. Da što pre ozdravi.

A tu su i one nezaobliazne „neću” faze: Neću da jedam, neću da spavam, neću u vrtić, neću kod bake, neću u prodavnicu.

Pa strahovi: boji se mraka, telefona, drveća, jastuka, slike na zidu, trotineta u dvorištu, vaspitačice, lekara, senke...

I onda poraste. Pa kreće škola i novi „problemi”.

Jeste, užasno je, ali u isto vreme predivno. Ma koliko apsurdno zvučalo. I kako vreme odmiče rado se sećamo početaka sa malim đavolom.

Porađate se 10 sati i onda ga ugledate, savršeno dete. VAŠE dete. Vaše ruke, oči, tatin nos i kovrdžava kosica. Ima uši na baku. I zaboravite sve. Sav bol, svu muku. Sve stane, utihne i postoji samo ljubav. Sve je ljubav oko vas i u vama.

Prvi zagrljaj. Prvo dojenje. Prvi kontakt.

I posle neprospavane noći ujutru vas probudi mali monstrum, presladak, sa neodoljivim osmehom koji razvuče od uva do uva. I opet zaboravite na umor. Zagrlite svog monstruma i ne možete da prestanete da ga ljubite.

A, taj miris beba, možda vam nisu rekli, najlepši je na svetu. Esencija čistog i nevinog. I to ste vi rodli, to je vaše remek-delo.

Ako ste ikada sumnjali u potpunu, beskonačnu i bezuslovnu ljubav, sada ćete se razuveriti. Pamtićete prvi zub, poljubac, korak, prvu reč i prvo „volim te, mama”. I svaki put taj maleni zagrljaj delovaće na vas kao injekcija oksitocina. I sve će da bude u redu.

Neće biti tišine i mira. Biće mnogo zabavnije i radosnije. A ako ste zaboravili kako se igra, ponovo ćete naučiti i ponovo biti dete.

Na plaži ćete biti najponosnija mama-tigar, dok se sa svojim „monstrumom” trkate po pesku do frižidera sa sladoledom. I zajedno ćete se smejati njegovim biserima i neverovatnim pitanjima.

I ponovo ljubav. Ona, koja se ne gasi nikada. I kad ustajete, i kad uveče pogasite sva svetla. Stalno je sa vama i u vama. I vi postajete drugačiji, bolji, zreliji. I svi vam kažu da ste se promenili. I znate da jeste.

Jer, takva ljubav se zaista rađa.

Sanja Jakšić

zena.blic.rs