Treba se okrenuti institutima i istraživanjima, a u osnovnim školama su jedan od izlaza i vannastavne aktivnosti. Foto: Freepik.com

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

– Sadašnji teoretičari postmoderne, kao što je Liotar (francuski filozof Žan-Fransoa Liotar) govore da je opšte obrazovanje zastarelo i da to više nikom ne treba. Ne treba kultura, ali treba da znamo te tako praktične stvari. Oni smatraju da školu ne treba da čine provere znanja i učenja, već da samo propuštaju decu kroz svoje sisteme, bez obzira na to da li je obrazovano ili ne, kako bi išli u život. A u životu se događa kupovina i prodaja. Mi smo, dakle, u jednom vremenu kada se ide ka nipodaštavanju kulture i fakultet je ugrožen. Zato se treba okrenuti institutima i istraživanjima, a u osnovnim školama su jedan od izlaza i vannastavne aktivnosti. – govori profesor doktor Svetomir Bojanin u emisiji Agape.

PROČITAJ JOŠ: Ako je suđeno da ovo dete ima autizam, onda je srećno jer si mu baš ti majka

Kao jedan od velikih protivnika frontalne nastave, dr Bojanin ovom vidu podučavanja mnogo toga zamera.

– Frontalna nastava je kad uzmeš 30 učenika ispred sebe i pričaš im ono što treba da nauče. Svi oni tog trenutka imaju inteligenciju i logičko mišljenje. A u tom uzrastu, kad imaju sedam godina, još ćete naći decu koju kad staviš ispred sebe i kažeš mu da zine, on će zinuti, ali će i raširiti prste na rukama, što mu niste rekli. To je znak da motorika nije razvijena. U osmoj godini toga skoro i nema jer dete ima sazrele mišiće. Dakle, u toj sedmoj godini oni nemaju dovoljno razvijenu niti jednaku motoriku. Inteligenciju takođe nemaju svi jednaku. A mi svima njima jednak metod učenja namećemo. – primećuje dr Bojanin.

On ističe da je poznato da devojčice mnogo brže nauče da čitaju nego dečaci, kao i da taj globalni metod rada bolje od dečaka mogu da prihvate.

– Kad se pogleda patologija tikova do 10. godine kod dece, 80% su dečaci. Isto tako i autistična i deca sa hiperkinetskim sindromom. Jasno je onda da je to nešto biološko u čoveku, vezano za pol. I da ne možemo toj deci ponuditi frontalni model nastave.- tvrdi profesor Bojanin, ovogodišnji dobitnik Svetosavske nagrade.

PROČITAJ JOŠ: Kako razgovarati sa detetom sa govornim tegobama

Dr Bojanin kaže da, ako govorimo konkretno o deci koja imaju problem, njih je tu negde oko 10%.

– I učitelj s njim radi i vidi da nešto ne ide. Pa se trudi, ima i dopunsku nastavu. Pa ga forsira istim metodom učenja i na dopunskoj nastavi. Potpuno besmisleno, zloupotrebljen kadar i zloupotrebljeno vreme. Zato bi svaka škola trebalo da ima defektologa koji će s tim detetom raditi i koji će znati da ga uvede u mogućnost pisanja pa neka posle učitelj radi svoj posao. Dakle, taj jedan deo razvojnog procesa koji nije harmoničan treba stručni kadar da potpomogne. A taj stručni kadar treba da bude u školi. – zaključuje profesor doktor Bojanin.

Izvor: Zelenaucionica.com