/11 /11

Svi ponešto znamo o inteligenciji, znamo da je merimo testovima inteligencije, možemo izračunati njen kvocijent, dok je emotivna inteligencija novi pojam u odgoju deteta. Mnogi stručnjaci su sigurni da su današnja deca bistrija od ranijih generacija, ali se u životu i međusobnim odnosima nekako ne snalaze. Osim toga, svedoci smo povećanju kažnjivih, čak i kriminalnih činova omladine, samoubistava, napuštanja škole, nedostatku interesa za rad ... Pitamo se zašto, ako znamo da su deca bistrija, ako imaju sve što im treba, kada im nudimo sve što požele?

Najveći problem je u pogrešnom mišljenju da roditelji moraju dete štititi od problema, jer nepotrebna zaštita detetu više šteti nego koristi. Dete se mora naučiti izražavati i razumevati osećaje (svoje i tuđe), kontrolisati raspoloženje, naučiti biti empatičan, nezavisan, prilagodljiv, uporan, ljubazan; naučiti rešavati probleme ... Ako detetu »uskratimo« to, tako da napravimo sve umesto njega, i istovremeno ga branimo i izvinjavamo se za njegove greške, onda smo na dobrom putu da dete dobije emotivne probleme, da se ne uklopi u okolinu i, što je još opasnije, sve to kod deteta može dovesti do težih duševnih smetnji.

Veštine emotivne inteligencije stiču se u procesu vaspitanja deteta. Psiholozi preporučuju da sa detetom razgovaramo o njegovim emocijama, jer će tako lakše razumeti osećaje drugih, a istovremeno će saznati šta se događa s njim.

Decu treba pohvaliti, s tim da je pohvala efikasna i primerena onda kada je dete zaista zaslužuje, jer se trudilo, bilo uporno i slično. Nije potrebno da je taj njegov trud krunisan rezultatom, ali ako znamo da je dete u to stvarno uložilo dosta truda, nije naodmet da ga pohvalimo.

Isto tako ni decu koja su ranjiva i emotivna ne treba zbog toga još više čuvati. Detetu treba disciplina, doslednost, lična sloboda, mogućnost izbora, naravno u okviru društveno prihvaćenih normi ... I za dete, kao i za odraslog važi, da možeš biti slobodan sve dok ne ugrožavaš slobodu nekog drugog. Roditelji trebaju pažljivo birati emisije, ili crtane filmove koje deca gledaju na televiziji, kao i ograničiti vreme gledanja televizije. Naime, dugotrajno sedenje pred TV ekranom onemogućava detetu razvoj društvenih i emotivnih veština.

Kada učimo dete kako treba brinuti za druge, nije dovoljno da mu o tome samo govorimo, nego se mora aktivno uključiti, npr.: u razne organizacije, društva, pomoć starijima, zaštitu životinja ... Prvenstveno morate biti svesni da ste upravo vi detetu prvi uzor za sve o čemu ga učite i da deca ne razumeju da nekada možemo napraviti prekršaj, a drugi put ne, jer na taj način dovodimo u pitanje kredibilitet naših načela.

Poštenje i poverenje su u vaspitanju itekako važni.