Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2026
Danu media d.o.o. Beograd
Hoću da budem MAMA IZ OSAMDESETIH
Uredništvo portala Ringeraja.rs, 6.10.2026
Hoću da gledam sapunice, slušam radio, da stavim viklere i umesim pravu pravcatu tortu.
Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.
Baš nešto razmišljam.
Da li su vaše mame osamdesetih ili devedesetih gledale sapunice?
Znate ono, u tačno vreme, određenog dana, one bi sele ispred televizora i izgubile se u tom skandaloznom svetu ljubavnih afera, osvete, dvoličnosti, glamura, velikih ljubavi i još većih drama. Zla sestra bliznakinja, ljubomorna zaova, daleki rođak koji juri za nasledstvom, muž koji je stalno na "poslovnom sastanku", zgodni baštovan koji spava sa gazdaricom,uporedo studira filozofiju, mrzi bogataše i, naravno, zaljubljen je u ćerku vlasnika imanja . Ihhh! Ovoga se ni Dostojevski ne bi setio!
Tih nekih pola sata, sat vremena nisu bile ni radnice, ni mame, ni supruge.
Bile su fatalne zavodnice, uspešne poslovne žene, bogate naslednice, operske pevačice, vlasnice hotela, žene koje su imale velike kuće, velike ljubavi i još veće probleme.
I niko ih ništa nije pitao. Znalo se, bilo je to nepisano pravilo: mama gleda seriju, niko ne sme da je ometa.
Nisu morale da budu produktivne, da nauče nešto novo,da "rade na sebi". Koji,bre,rad na sebi dok se Aleksis i Kristl tuku i kotrljaju niz stepenice, a Blejk Karington gleda u neverici prizor pred sobom sa vrha stepenica i viče: "Kristl! Kristl, maj lav!".
Crnka je uvek nekako bila zla, a plavuša anđeo. Kakva su to vremena bila!
Naše mame su samo sedele i gledale, potpuno spokojne, upijajući svaku scenu, svaku reč i uzdah glavne junakinje.
Naše mame su čitale ljubavne romane, slušale radio, listale časopise, gledale filmove.
Imale su svoje male begove iz stvarnosti. I niko ih nije uznemiravao. Nisu pregovarale za svoje slobodno vreme. Nisu tražile ili zahtevale. Znalo se, bre.
A šta mi, j....e, radimo?
U slobodno vreme zevamo u telefon.
Gledamo šta je obukla neka žena koju nikada u životu nećemo upoznati.
Slušamo podcast o tome kako da smanjimo anksioznost.
Pa, drugi podcast o tome kako da budemo produktivnije, kako da zaradilo novac radeći od kuće.
Onda nam tamo neka objašnjava kako da smršamo, kako da izgledamo mlađe i poželjnije.
Kada su se bre ljudi moji, naše mame bavile tim glupostima? Nikada!
A tek ono:
Video „5 navika uspešnih žena“.
Pa, „7 stvari koje morate izbaciti iz života“.
Ili „Kako da postanete najbolja verzija sebe“.
I na kraju dana smo toliko unapređene, osvešćene, informisane i samouverene da samo želimo da legnemo i niko nam se ne obrati do sutra. Nije nam ni do čega . Ma, idi bre!
Naše mame su :
Čitale horoskop. I ne bi ga shvatale ozbiljno.
Čitale rubriku „Draga Saveta“ i pronalazile u pričama nepoznatih žena.
Uvek bi tu bio intervju sa nekom glumicom kojoj bi se divile i istovremeno zavidile.
Tračevi o poznatima.
"Novi muž Elizabet Tejlor".
"Poznati holivudski režiser ostavio svoju ženu".
"Novi skandal koji je uzdrmao svet muzike".
Pa, recept za tortu, koji bi isekle i stavile među stranice "Velikog narodnog kuvara" kako ga ne bi izgubile. Ma, i tortu bi napravile,možda ne istog dana, ali bi recept 100% probale, ponele po parče koleginicama na poslu , pa bi nastalo opšte oduševljenje, pa bi prepisale recept ili iskucale na mašini za kucanje, u više primerka. Jedan za komšiku. Obećala je. Ne bi čuvale 156 recepata kao ja na Pinterest-u, 156 recepata koje nikada neću napraviti, za goste koje nikada neću pozvati, jer sam previše umorna, za ljude sa posla kojima ne bih odnela ni mrvicu.
Onda bi videle u časopisu neku lepu frizuru, i počele bi da se češljaju drugačije, pa novi modni trend i tačno znale šta da traže od šnajderke da im sašije za sledeću sezonu ili za doček nove godine.
Oooo, tu je i spajsi ljubavni roman u delovima. Njega ostave za pred spavanje ili za vikend čitanje. Neka uživanja se čuvaju za kasnije.
Možda bi rešile ukrštenicu uz kaficu, kolač i cigaretu, možda malo dremnule u udobnoj fotelji, trgle se iz sna, pozvale telefonom prijateljicu i saznale novi trač.
Onda bi rešile da naprave pohovane paprike za večeru, skuvale mleko za sutra i napravile brzinsku pogaču.
I to je bilo to.
Ej, žene.
Šta mi radimo?
Kada smo poslednji put sedele i potpuno beskorisno uživale u nečemu?
Bez cilja, bez neke lekcije i bez toga da iz svega izvučemo neku korist.
Samo još jedan savet, još jedna nova metoda podmlađivanja, još jedan glupi, isprazni video umišljene influenserke.
Možda nam treba jedna dobra, potpuno besmislena sapunica. Skandal, afera, raskoš i seks. Bez životnih saveta i mudrosti, samo čista zabava i uzbuđenje.
Pola sata u kojem ne moramo da budemo ništa, samo žena koja sedi na kauču i gleda kako se neko treći svađa zbog nasledstva, preljube i vile na moru.
Ne znam.
Možda jednostavno ne želim više da pratim taj novi trend "boss bejb "žene, šefica na poslu, mačka u krevetu, super žena koja stiže sve, ima 50 a izgleda kao da joj je 25! Neću! Ne želim! Ne želim da budem još jedna moderna žena koja se stalno nešto popravlja, unapređuje, nadograđuje i radi na sebi.
Ne zanima me "kako to rade Parižanke" i "koja je tajna zategnute kože Penelope Kruz".
Hoću da budem mama iz osamdesetih.
Hoću da gledam sapunice, slušam radio, da stavim viklere i umesim pravu pravcatu tortu.
Hoću onaj život u kome se dan nekako sam od sebe odvija. Zna se kad počinje serija, zna se ko dolazi na kafu, zna se da će se torta pojesti do kraja i da će recept završiti kod tri komšinice. Niko ne razmišlja o tome da li dovoljno radi na sebi. Živiš, radiš, smeješ se, malo se nerviraš, zaljubiš se u nekoga na televiziji i nastaviš dalje. Hoću život gde se prijateljice zovu na kafu, kod kuće, a ne u teretanu. Hoću izlete u prirodi, a ne večere u restoranu. Hoću punjene paprike, a ne suši.
I možda je baš u tome bila neka lepota.
Znao se, majku mu, neki red.
Nije sve moralo da bude bolje, efikasnije, zdravije, lepše, modernije i unapređenije.
Nekad je samo trebalo da bude dobro.
Ipak, gledajući prošlost kroz prizmu nostalgije, lako zaboravimo da naše mame nisu živele neki bezbrižan život. Da li je bio jednostavniji? Sporiji? Mislim da jeste.
Imale su svoje brige, probleme, loše brakove, novac koji je trebalo rastegnuti, decu, posao, kuću i gomilu stvari o kojima se tada nije pričalo.
Samo što se tada, čini mi se, i život drugačije odvijao.
Na mnogo toga se čekalo.
Čekala se nova epizoda serije, čekao se petak i novi broj časopisa. Čekalo se da se film odnese na razvijanje.
I niko nije mislio da je to čekanje gubljenje vremena. Čekanje je jednostavno bilo deo života.
Nedostaje mi to čekanje ili bolje reći iščekivanje. Divan je to osećaj, osećaj koji danas ne postoji.
Nije sve bilo dostupno odmah. Nisi mogao da pogledaš sve što želiš, saznaš sve što te zanima i kupiš sve što ti se dopadne.
U tome je bilo neke lepote.
Ne zato što je bilo manje svega, nego zato što je bilo više prostora između stvari.
A u tom prostoru se nekako živelo. Živelo se!
Nama, ljudi, nedostaje život, čekanje, jednostavnost, ono nešto što se odvija....polako.
Nije se tada sve vreme čekalo da se nešto sledeće dogodi. Nije se svaki trenutak morao iskoristiti, zabeležiti, podeliti ili pretvoriti u nešto korisno.
Samo se živelo i čekalo.
I baš zato danas, kada sve imamo odmah, toliko čeznemo za vremenom kada nismo imali baš sve.
Realno, naše mame su stvarno ipak znale da žive.
Mnogo bolje od nas. I mi, ovako emancipovane, ambiciozne, osvešćene, informisane, sa svim tim izborima koje one nisu imale, sa svim tim znanjem o sebi, svojim potrebama, granicama i mentalnom zdravlju....nekako smo uspele da život pretvorimo u još jednu stvar na kojoj treba raditi.
I to saznanje, priznajem, malo boli.
Izdale smo naše majke.
Autor: Dora
Izvor: www.facebook.com/Happy-Chez-Moi
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
NAGRADNA ANKETA: Osvoji IMMUNOKIND set za ...
U takmičenju imaju pravo da učestvuju svi korisnici portala Ringeraja.rs.
5
U takmičenju imaju pravo da učestvuju svi korisnici portala Ringeraja.rs.
5
Zašto je troje (četvoro, petoro…) lakše od...
Koliko ste puta to čuli, a koliko ste puta prevrnuli očima i pomislili “Ma, pričaju gluposti, ja i sa ovim jednim jedva ...4
Koliko ste puta to čuli, a koliko ste puta prevrnuli očima i pomislili “Ma, pričaju gluposti, ja i sa ovim jednim jedva ...
4
KAD PORASTEM ŽELIM BITI SVEKRVA
Gde i kada počinje ta mala iskra između svekrva i snaja? Kad sin dovede devojku kući? Venčanjem? Dolaskom dece? Teško je...4
Gde i kada počinje ta mala iskra između svekrva i snaja? Kad sin dovede devojku kući? Venčanjem? Dolaskom dece? Teško je...
4
Pismo nezainteresovanim članovima porodice
Kako bi bilo da se pomirite sa tim ko i šta su vam prioriteti i samo priznate da naš sin nije deo toga. Vrlo jasno ste n...4
Kako bi bilo da se pomirite sa tim ko i šta su vam prioriteti i samo priznate da naš sin nije deo toga. Vrlo jasno ste n...
4
