/11 /11

NAJČEŠĆI uzrok pojave kožnog osipa kod dece jesu lekovi, hrana, konzervansi ili ugrizi insekata, dok u 50 odsto slučajeva razlog nikada ne bude otkriven. Ukoliko osip prati i povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, povraćanje i dijareja, neophodan je pregled pedijatra kako bi se primenilo dopunsko ispitivanje i odredila terapija.

vaki osip kod roditelja izaziva veliku zabrinutost i pitanje da li se radi o potencijalno opasnom stanju, koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ipak, prema rečima dr Katrine Milošević, pedijatra alergologa iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, većina osipa kod dece su benigne prirode i spontano prolaze nakon nekoliko dana, bez potrebe za dodatnim ispitivanjem i terapijama.

Osip uglavnom prolazi u roku od pet do sedam dana i često menja svoju lokalizaciju, što ne treba posebno da zabrinjava roditelje - kaže za "Novosti" dr Katrina Milošević. - Ukoliko postoje prateći simtomi, poput povišene temperature ili glavobolje, to je znak da osip treba detaljinije ispitati.

Ukoliko se radi o virusnoj infekciji, kožne osipe uglavnom prati povišena temperatura, zbog čega je neophodno najpre proveriti krvnu sliku deteta. Osim toga, alergijski osip može da se ispolji i atopijskim dermatitisom, koji se javlja kod 20 odsto predškolske dece. Kada je u pitanju alergija na neku namirnicu ili lekove, kod dece se ova pojava manifestuje pojavom akutne urtikarije (koprivnjače).

 Ukoliko se posumnja na alergijsku reakciju na lekove, potrebna su ispitivanja, koja se rade od šest do osam nedelja nakon pojave prve reakcije na lek. Kod sumnje na moguću reakciju na hranu, potrebno je uraditi kožno testiranje ili test iz krvi, koji pokazuje rezultate na pojedinačne alergene ili panel nutritivnih alergena - kaže doktorka Milošević.

Dečje alergije na hranu ponekad traju duži vremenski period ili čitavog života, ali u većini slučajeva prolaze u detinjstvu.

 Potrebno je sprovesti eliminacionu dijetu, sve do negativacije testova. Nakon toga se radi provokacija inkriminisane namirnice i ukoliko je ona negativna, dete može da je koristi u ishrani - objašnjava doktorka Milošević.

Preparati koji mogu da pomognu kod akutnih osipa i urtikarija su lekovi iz grupe antihistaminika, koji smiruju svrab, kao i neutralne kreme.

Jedino kod postavljene dijagnoze atopijskog dermatitisa, gde osim suve i nadražene kože koja jako svrbi, postoji i zapaljenjska komponenta, mogu se koristiti antiinflamatorni lekovi, koji u sebi sadrže kortikosteroide - kaže doktorka Milošević. - Treba ih oprezno i ograničeno koristiti kako bi se izbegli neželjeni efekti. Ipak, dragocena alternativa u lečenju atopijskog dermatitisa jesu kreme koje ne sadrže kortikosteroide, već su inhibitori topičnog kalcineurina.

Izvor: novosti