/11 /11

Jedan od najčešćih problema kod ženske dece je infekcija genitalnog regiona. To je ona česta, ali i dosadna infekcija praćena crvenilom, a neretko i sekrecijom u predelu vulve.

Mnogo je pitanja koja se bave ovim problemom, a evo i odgovora:

Zašto nastaje crvenilo “pike” kod devojčica u prvim godinama života?

Postoji nekoliko “slabih tačaka” na koži beba, a genitalni region je jedno od najproblematičnijih delova dečje kože. Kod devojčica je “pika” (medicinski naziv je vulva) posebno osetljiva. Jer, u njoj se nalazi završni deo mokraćnog kanala (uretra), a ona je veoma blizu guze (čmara – analnog otvora), pa može da se desi “bliski kontakt” sa stolicom, naročito kada je kašasta ili prolivasta. Tada bakterije, koje normalno žive u crevima, dolaze u predeo vulve, gde mogu da izazovu infekciju.

Ipak, glavni “promoter” infekcije vulve je loša higijena! Neredovno pranje mlakom vodom i sapunom (ili kupkom), ostavljanje pelene da predugo stoji, kao i pretovarivanje neadekvatnim kremama – može da doprinese nastanku ove vrste iritacije i infekcije.

Koji su najčešći prouzrokovači infekcije vulve?

Prve na listi uzročnika su bakterije, i to baš one koje normalno stanuju u debelom crevu i nalaze se u stolici (E. Coli, Enterobacter…). One ne smetaju detetu dok su u crevima, ali kada “zađu” u nežnu kožu vulve, lako naprave infekciju. Ona nastaje kada se broj bakterija toliko poveća da probiju zaštitni, površinski kožni sloj i prodru u dublje slojeve kože, gde se još više i lakše razmnožavaju.

Crvenilo i svrab su redovni pratioci infekcije. Kod sasvim malih beba, ojed – iritacija kože je, zaparavo, uvod u infekciju vulve!

Kada se koža jednom ošteti, onda u nju lako prodiru i bakterije koje normalno žive na njenoj površini (stafilokoke, ali i pojedine vrste streptokoka), pa mogu da se dese mešovite bakterijske infekcije.

Naravno, ovu kožnu nezgodu koriste i gljivice. Pa, ako se infekcija na vreme ne leči, dolazi do dugotrajne i uporne mešane, bakterijsko-gljivične infekcije.

Kod jednog broja male devojčica gljivica (kandida) može biti i glavni (primarni) uzrok infekcije vulve.

Da li se češće javlja tokom toplih dana?

Da, zato i pričamo o ovom problemu tokom letnjeg perioda.

Razlog je jednostavan – visoke temperature vazduha podižu “vrućinu” i ispod pelenice, što pogoduje razvoju infekcije. Naravno, to se daleko lakše dešava kada se “pika” ne pere redovno!

Zašto se ova infekcija ponavlja?

Čak i pored sprovođenja adekvatne higijene, infekcija može da se ponovi. To se obično dešava kod devojčica koje imaju osetljivu i nežnu kožu, pa se lakše razvija infekcija. I pored redovnog pranja i menjanja pelenica, ponovo nastaje crvenilo u predelu vulve.

Ponekad se terapija ne sprovede do kraja, pa se bakterije (ili gljivice) ne dotuku. Kako se radi o upornim i veoma dosadnim mikronapadačima – oni se, zbog preranog prekida lečenja, ponovo namnože i prouzrokuju infekciju.

Može li da se javi u kasnijim godinama?

Nažalost, može!

To su opet one devojčice koje imaju nežnu i osetljivu kožu, što je naročito izraženo u regionu vulve. Zato infekcija može da se javi i posle prve godine. Ponekad se infekcije često ponavljaju i traju sve do puberteta, kada koža vulve “ojača”, postane deblja, otpornija – pa infekcija daleko teže nastaje.

Da li infekcija može da se proširi?

Ako se ne leči, infekcija se brzo proširi po čitavoj koži genitalnog regiona, ali i na guzu.

Ta vrsta širenja infekcije mora brzo da se zaustavi adekvatnom terapijom, da se ne desi još gora komplikacija – širenje infekcije na mokraćne kanale. Tada je prva na udaru mokraćna bešika, ali bakterije mogu da dopru i do bubrega, kada nastaje veoma ozbiljna bolest.

Kako prepoznati infekciju mokraćne bešike i bubrega?

Kod beba i mlađih devojčica, povišena telesna temperatura je prvi znak infekcije mokraćnih puteva. Ako je temperatura veoma visoka, praćena drhtavicom i lošim opštim stanjem deteta (koje je bezvoljno, lošeg apetita, nezainteresovano za okolinu) – ogromna je verovatnoća da su i bubrezi zahvaćeni infekcijom.

Šta možemo sami da uradimo – kako pravilno prati i negovati genitalije devojčica

–   Redovno pranje tekućom, mlakom vodom i blagim sapunom (kupkom). Vlažne maramice su dobar izbor kada nemamo pri ruci česmu sa toplom vodom i sapun (u šetnji, na putovanju…), ali nisu zamena za detaljno pranje “pike” pod mlazom tekuće vode.

–   Čim se pojavi diskretno crvenilo, POSLE pranja vulvu treba “zaliti” 3% rastvorom borne kiseline (acidi borici 3%). Radi se o blagom (i bezbolnom) lokanom antiseptiku koji efikasno tamani bakterije kad su na površini kože (pre nego se “uvuku” u dublje slojeve). Ovo treba sprovoditi najmanje dva puta dnevno I UVEK posle pojave stolice u peleni.

–   Ne treba preterivati sa mazanjem – ne “pretovarajte” vulvu velikim količinama kreme za negu kože! Velika količina kreme prodire duboko u vulvu i vaginu, tamo se zadržava i “raskiseli”, pa postaje idealna podloga za razvoj bakterija. Tanak sloj kreme oko čmara i u pregibima je sasvim dovoljna nega.

–   Redovno menjanje pelena se podrazumeva, ali ima roditelja koji se oslanjaju na kvalitet pelena (koji je zaista dobar), ali koji ne znači da je kapacitet apsorpcije neograničen.

–   Ako vas crvenilo ipak iznenadi pre što pre uradite bris vulve! To će otkriti prouzrokovača infekcije i olakšati pedijatru odabir najbolje terapije.

Kada je potrebna pomoć pedijatra – kako se sprovodi terapija

–   Kada se prvi put primeti crvenilo kože u predelu vulve, treba se posavetovati sa pedijatrom. Prvi put je najčešća zamka – tipa “samo će to da prođe”. Ako se čeka, infekcija može da se proširi i pogorša. Zato je prvi put obavezna bar konsultacija.

–   Uvek kada se infekcija brzo proširi na veću površinu kože, iako je započeta terapija po savetu lekara. To obično znači da se radi o ozbiljnijoj infekciji, koja bi  trebalo da se što pre leči “jačim” lekovima, ponekad i kombinacijom različitih krema. Pedijatar će da proceni da li treba konsultovati specijalistu za kožne bolesti.

–   Ako se pojavi povišena temperatura – odmah kod pedijatra! Prethodno može da se uradi pregled mokraće, koji će pokazati da li ima infekcije mokraćnih kanala (tada se obavezno uradi i urinokultura, koja pokazuje koji je uzročnik infekcije, ali i koji je lek najefikasniji).

–   Naravno, kontrole su potrebne i sprovode se redovno, po savetu lekara. Ipak, ako i pored prepisane terapije posle tri do pet dana nema povlačenja znakova infekcije, treba obaviti vanrednu kontrolu.

Ass. dr Goran Vukomanović

izvor: Moj pedijatar