|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Intervju: Gabrijele Klima, autor knjige "Ratnici duge"

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 11.10.2021
Gabrijele Klima je italijanski autor, dobitnik Andersenove nagrade za književnost, ali i mnogih drugih.

image
/11


 

Gabrijele Klima je italijanski autor, aktivista, angažovan pisac, kojeg privlače ekološke teme. Autor je preko stotinu pedeset knjiga za različite uzraste, od knjiga u ranom detinjstvu do beletristike za tinejdžere i mlade odrasle osobe, i autor je 11 romana. Uglavnom piše o društvenim pitanjima kao što su različitost, integracija, rasizam, diskriminacija. Za roman o invalidnosti, inspirisan istinitom pričom dobio je Andersenovu nagradu 2017.

U više navrata, Klima je tvrdio da je zamislio književnost koja čitaoca vodi neravnim putevima umesto da mu nudi lake priče i tera ga da razmisli, da neprestano menja gledište i proširuje svoju viziju stvarnosti; „jake“ knjige tako postaju način da prate decu do razumevanja složenih emocija.


Izdavač Propolis Books objavio je na sprskom jeziku njegov roman za mlade Ratnici duge, istinitu priču o nastanku pokreta Grinpis, o njihovoj prvoj akciji – sprečavanju nuklearnih proba na Amčitki i tim povodom uradio s njim intervju, koji donosimo u celosti:


-  Šta vas je privuklo ka temi sprečavanja nuklearnih proba na Amčitki, odnosno, kako je rođena ideja da nastane roman Ratnici duge?

Naišao sam na priču o Amchitki i onoj grupi od dvanaest ludih vizionara koji su želeli da promene svet gotovo slučajno. Znao sam za Grinpis, naravno, ali nikada nisam istraživao njegovo poreklo. I otkrio sam lepu priču, koja svakoga može mnogo naučiti, pre svega moć ideja. Snaga tih ljudi je demonstracija moći koja će imati volju, san, strast i odlučnost, a to je priča koja se mora ispričati dečacima kako bi verovali u sebe i u snagu svojih želja. Koji nisu Pepeljugini snovi, već konkretni i mogući planovi za promenu.


Knjiga ohrabruje mlade ljude da preuzmu odgovornost i urade svoj deo posla za našu planetu i za život uopšte. Pokazuje nam da, nezavisno od godina, svako može da doprinese u nekoj meri. Čini se vrlo važnim da mladi ljudi budu uključeni u aktivizam?

Neophodno je uključiti mlade u projekte aktivizma, aktivizam je izbor civilizacije, on gradi nešto što predstavlja kolektivni cilj i stoga predstavlja sve nas lično. Gurnuti mlade ljude u aktivizam znači podstaći ih da direktno učestvuju u razvoju građanske misli, bez koje nacija nije nacija vredna imena.


- Kako nas mladi ljudi teraju da promenimo ponašanje i stavove, u pokušaju da stvorimo novi svet ili popravimo stari?

Mladi ljudi su buntovni duhovi, a energija koja u njima teče veoma je moćno oruđe za promenu, koja takođe može uticati na nas odrasle, primoravajući nas da se suočimo sa onima koji će, u stvari, u bliskoj budućnosti zauzeti naše mesto. Ako se mladi ljudi kreću, mi odrasli možemo učiniti samo dve stvari, ili ih slušati ili se boriti protiv njih, što znači ili boriti se pored njih ili pokušati umiriti duše suviše žive da bi bile pod sedativima. Za to moramo mladim ljudima dati alate inteligentne pobune, naoružati ih znanjem i mogućnostima kako bi mogli da vode prave bitke.

 

 


Naši dragi prijatelji iz izdavačke kuće ProPolis Books 

 obradovaće još jednog korisnika Ringeraje knjigom 

 "Ratnici duge", Gabrijele Klima!

O nagradnom konkursu i kako do nagrade, 

 pročitajte na FORUMU.



Neki ljudi sva prirodna bogatstva i resurse Zemlje uzimaju zdravo za gotovo. Kako promeniti njihov stav, da razumeju da moramo da osećamo ogromno poštovanje prema Zemlji, prirodi, životu. Jer, Zemlja je jedini dom koji imamo.

Po mom mišljenju, potrebno je promeniti perspektivu. Ekološki aktivizam nema samo primarnu svrhu očuvanja planete i njenih resursa, već i poništavanje vizije koja čoveka vidi pre svega kao malog kralja, smanjenje njegove veličine, razumevanje da on nije kralj Zemlje uopšte, on je gost. Potrebna je kulturna, a ne tehnološka revolucija.

- Putovanje Grinpisa promenilo je živote miliona ljudi na planeti i planet samu. Mala grupa heroja posvetiće živote najvećem globalnom ekološkom pokretu u istoriji. Šta je vama najinspirativnije u celom pokretu?

Ono što me fascinira je snaga tog sna. Kao deci nam se govori da snovi nisu stvarni, da moramo držati noge na zemlji, da su snovi stvar naivnih ili pesnika. To nije slučaj: ako san postane 'vizija', to je moguća ideja, koliko god izgledalo ludo, snovi se zaista ostvaruju, ne magični i očarani Pepeljugini snovi Volta Diznija, već praktični i konkretni. Jedan od ciljeva koji se postiže upornošću, radom i odlučnošću. I ovo mi se čini vrlo stvarnim.


- Nevolje, različitost, integracija, razvojni poremećaji, roditeljski odnosi, deca, očuvanje prirode, aktivizam: ovo su neke od društvenih tema koje nalazimo u vašim knjigama. Zašto se bavite ovim temama? Ko vas najviše inspiriše za istraživanje i pisanje?

Kad pišem knjigu, nikada ne razmišljam o temama. Pisac treba samo da razmišlja o tome da napiše lepu i zanimljivu priču, njegovo delo je tu. Kad bi razmišljao o temama (a ponekad se to i dogodi), on bi već stavio svoju priču izvan tog jednostavnog cilja, a njegova bi postala 'priča koja govori o', ili još gore, 'priča napisana za', to je lažna priča, korumpirana od početka, čiji cilj nije ispričati, već naučiti nešto. Po mom mišljenju, dobra priča uvek govori samo o jednoj stvari, to jest o životu, u svoj njegovoj veličini i kompleksnosti. Čitaoci su tada slobodni da traže teme koje žele u toj priči.


 

- Održavate radionice širom Italije sa studentima i nastavnicima, nudeći dečju književnost kao alat za čitanje i razumevanje savremene stvarnosti. Recite nam nešto o tom iskustvu.

Moj rad u školama se ne razlikuje od pisca. Sa dečacima se poredim u mnogim stvarima, ne samo u knjigama: pričam im o svom ličnom životu (iz kojeg su preuzete mnoge moje knjige), oni mi pričaju o svom, raspravljamo o hiljadu tema, razmenjujemo ideje, verovanja, sviđanja, nesviđanja. Pisanje takođe znači sve ovo, bavljenje svetom, stvarnostima različitim od vaših, sa idejama ili kulturama koje vam ne pripadaju, ali vam stoga mogu dati nešto jedinstveno i dragoceno, a to znači da se uronite u stvarnost i pokušate da razumete to. Raditi to sa decom je izvanredno iskustvo, jer smo svedoci izgradnje ideje i otvaranja često neočekivanih prozora misli.


- Šta najviše volite u radu sa decom?

Sviđa mi se ta strogost na koju vas deca i mladi prisiljavaju. Ne možete lagati s njima, ne možete im se rugati: ako vam postave pitanje, morate odgovoriti krajnje jasno i iskreno, u suprotnom će to primijetiti i neće vas više slušati. Ovo vas tera da se predomislite, da sebi postavljate pitanja, ako radite sa decom i mladima, nikada ne prestajete da sebi postavljate pitanja. Možda mi se ovo najviše sviđa u ovom delu, jer, ako razmislite, to je osnova filozofije.


- Na šta deca reaguju najbolje?

Deca na sve što im se predloži odgovaraju inteligencijom. Ako se prema njima odnosite kao prema deci jer mislite da su premladi da bi ih razumeli, njihov interes ne uspeva; ali ako znate kako da siđete sa pijedestala za odrasle i tretirate ih kao jednake, uspostavljajući odnos sa njima na osnovu poređenja, a ne na osnovu tvrdnji, onda vas prate do kraja sveta. Neophodno je poći od pretpostavke da deca žele da razumeju, ali sve dok govornik poštuje njihovu inteligenciju.


- Opišite svoj idealni svet.

Sokrat, grčki filozof, uvek je pozivao da kroz tri sita prođe sve ono što je neko nameravao da kaže o drugima. Prva je istina: da li ste proverili pouzdanost onoga što govorite? Drugo je dobrota: da li je nešto dobro ili loše u vezi sa tom osobom? Trec´e je nužnost: da li je zaista potrebno da znam? Ovde bih želeo način na koji svako prelazi na tri sita ono što priča o svom komšiji. Jer, očuvanje životne sredine ne znači samo brigu o planeti na kojoj živimo, već i – a možda i iznad svega – ljudima koji je naseljavaju.

 

 Gabrijele Klima (1967) je dečji pisac i ilustrator. Autor je brojnih knjiga za decu svih uzrasta. Laureat je Andersenove nagrade 2017. godine. Nevolja, različitost, integracija, razvojne smetnje, roditeljski odnosi. Deca, očuvanje prirode, aktivizam: ovo su neke od socijalnih tema koje nalazimo u njegovim knjigama koje su prevedene na petnaest jezika. Održava radionice širom Italije sa učenicima i nastavnicima, nudeći dečju književnost kao alat za čitanje i razumevanje savremene stvarnosti.

 

Mirjana Ognjanović (1959) dugo godina nije znala da li će život posvetiti muzici, odnosno klasičnoj gitari ili književnosti, sve dok se nije zaposlila u kulturnoj rubrici lista Politika, gde je pisala o muzici i književnosti. S italijanskog jezika prevela je dela Elene Ferante, Paola Sorentina, Paula Maurensinga, Dina Bucatija, Tomasa Landolfija, Itala Kalvina i mnogih drugih. Piše, prevodi i vežba tai-či.

  
  

 


Promo objava

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Kako ne dozvoliti školi da slomi dete
Mihail Labkovski, popularni ruski psiholog, poručuje roditeljima kako odabrati školu, treba li raspravljati s učiteljima...
35
Meni nije trebao vrtić, vrednostima me uči...
Sve više je modernih vrtića i škola koje deci nude povratak prirodi i “pravim vrednostima“ – drvene igračke, obaveznu mu...
11
Šta kad se dete žali na bol u uhu?
Bolovi u ušima mogu biti jako neprijatni, podjednako za roditelje koliko i za decu. Deca su često razdražljiva i plaču, ...
10
KAŠALJ – DEČIJA NAPAST i kako se borim sa ...
Dok je pod infekcijom svima u kući nam prosto para uši taj dosadan, nadražajni kašalj. Toliko je iscrpi, da stalno ponav...
6





Pedofilija: "Lov na patuljke"
Lov na "patuljke"je brutalan, realističan tekst o tome kako pedofili love svoje žrtve, Tekst izaziva mučninu, uža...
Učenje slova i vežbanje memorije kroz igru
Dečja igra je najvažniji aspekt razvoja i učenja dece.Kroz igru se dešava mnogo toga, deca uče, razvijaju sposobnosti, n...



Anketa

bolovanje
mara31

Trudnice, kada ste otisle na bolovanje?

odmah (36%)

pre sestog meseca (19%)

u sestom ili sedmom (22%)

nisam ni koristila trudnicko, samo porodiljsko (22%)


Ukupan broj glasova: 98

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here