|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.12.-15.12.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Kada se farbaju jaja za Vaskrs?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 13.4.2017
Jaja se u Srbiji farbaju još od 16. veka. Kroz nekoliko vekova usavršavale su postojeće tehnike, izmišljale nove, ali jedna dilema provlači se sve vreme - da li jaja treba farbati Na Veliki četvtak ili Veliki petak?
Ključne reči:

image
/11


- Jaja se boje, zavisno od regiona, od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak, rano ujutro  - kaže Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.

 

Veliki petak je nekako najznačajniji za narodnu praksu, mada se tokom svih sedam nedelja posta, a posebno poslednje, stradalne sedmice, narod priprema za taj najveći praznik.

- U poslednjoj nedelji, od velikog četvrtka sve je posvećeno domaćinstvu, pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača. U nekim krajevima naše zemlje jaja se farbaju u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa da se radi i tada treba sve da miruje zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, novo vreme donelo je i novu praksu. Žene nisu više stalno u kući kao što su nekada bile, pa jaja farbaju i petkom – kaže Marjanović.

 

SIMBOLIKA

U obrednoj praksi kod srpskog naroda jaje se u tradicionalnoj kulturi često koristilo da potpomogne rađanje novog života, da ga čuva i održi. Uticaj crvenog jajeta na rađanje prenosio se i na sve što čoveka okružuje: na stoku, useve, prirodu. Koristili su ga i kod sejanja i oranja, kod prve muže – kaže etnolog.


Predstave o životvornoj moći jajeta s vremenom su dobile hrišćansko obeležje. Crkva je prihvatila bojenje jaja tek od 12 veka, kaže sagovornica, a u našim krajevima pominju se takva jaja u 16. veku. Smatra se kako su bojena jaja, posebno ona crvenom bojom, starijeg porekla od šaranih jaja jer se, prema arheološkim izvorima, pominju i u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda od 4. veka nove ere.


Pretpostavlja se da je od 16. veka kod balkanskih, kao i kod svih slovenskih naroda, veoma snažno razvijeno ukrašavanje jaja batik tehnikom pomoću voska. Takva praksa ukrašavanja jaja za Vaskrs kod slovenskih naroda, pa i kod Srba, razvila se do savršenstva. Prvi pomeni bojenja uskršnjih jaja na području Srbije datiraju iz tridesetih godina 16. veka: „U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim... ima, pored ostalog, i ovakva odredba: Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima... šarena jaja daju knizu...“ – navodi Vesna Marjanović.


Čime su se bojila
U način bojenja i šaranja uskršnjih jaja, koji se danas povezuje s narodnim umećem i veštinom, implementirana je arhaična tradicija srpskog naroda sa prepoznatljivim tragovima starih verovanja, ritualnih i magijskih radnji iz prošlih vremena. Među jednobojnim jajima najrasprostranjenije je ono bojeno crvenom bojom, mada se jaja boje i drugim bojama.

– Nekada se crvena boja dobijala iz korena biljke broć, a potom je potisnuta uvozom varzila iz Brazila, da bi se kasnije i varzilo zamenilo crvenim anilinskim bojama. Druge boje su takođe dobijane iz prirodnih sirovina poput žute od raznog lišća, kore i korenja, zelena kuvanjem koprive ili spanaća, a mrka kuvanjem orahovine. Osim pomenutih biljnih sirovina namenjenih za bojenje, jaja su se bojila i u čađi, što je naročito bilo zastupljeno na severu Bačke kod šokačkog stanovništva – kaže sagovornica.

Da bi se jaje ukrasilo, kako kaže, potrebni su veliko strpljenje i precizna ruka. Šaranje jaja se smatralo svetim činom, posebno što se to činilo pčelinjim voskomj koji je u narodu tretiran „svetim i čistim“. Od starine se govorilo da srpske žene umeju lepo da šaraju jaja, tako da su neka ukrašena jaja prava umetnička dela. Obično su jaja ukrašavale žene koje umeju lepo da vezu jer samo šaranje i podseća na lepotu veza s ovih prostora.

Ornamenti na jajima bili su geometrijski, zoomorfni (pile, zec), antropomorfni (stilizacija ljudske figure), vegetabilni. Različiti solarni simboli poput krugova, zvezda, krstova, svastke ili beskonačne linije u suštini su rudimenti znakova iz brojnih, drevnih rituala. Pored kružnih motiva, simbola sunca, često se na jajima pojavljivao i simbol drveta života.


Batik tehnika
Od tehnika kojima su se ukrašavala jaja u prošlosti, kaže Vesna Marjanović, najrasprostranjenija je bila batik tehnika. To je crtanje (iscrtavanje) voskom nanešenim na jaje posebno pripremljenom alatkom poznatom kao šaralica ili šaraljka. Pre nego što se počne šarati voskom, potrebno je vosak pripremiti, to jest uobičajeno je da se vosak prstima dobro izgnječi i pomeša s čađu. Na zagrejano jaje šaraljkom ili koncem natopljenim u vosak izvode se biljni, geometrijski, antropomorfni ili stilizovani antropomorfni motivi. Često se ispisuje ćirilicom IH NK (Isus Hristos Nika) ili se dodaju i imena onih kome se jaja namenjuju. Potom se jaje spušta u boju i tako se kuva. U toku kuvanja vosak omekša, spadne i šare ostaju.



Čuvarkućino ime i značenje

 
Prvo obojeno jaje u srpskom narodu naziva se
– čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina)
– krstaš (Peć)
– strašnik (Prizren)
– izmamak (okolina Leskovca)
– čoban (Čajnič).


Jaje se čuva često pored slavske ikone do narednog Uskrsa. Ostalim jajima se na praznik tucaju. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.


Izvor: Blic žena

Zima zima e pa šta je
Haj napolje momak ko je, tamo veje beli sneg, vidiš onde navej’o je čitav bedem, čitav breg.
10
Najljepši citati o sestrama
Veliko je bogatstvo kada imaš sestru. Bilo da je starija ili mlađa, ona je tvoja najbolja prijateljica do kraja života. ...
8
Tatina ćerka
Iako roditelji veruju da ne prave razliku među decom, nauka kaže da to ipak nije baš sasvim tačno.
4
Pozitivan uticaj na intelektualne sposobno...
Koeficijent inteligencije jeste nasledan, ali na intelekualni razvoj deteta može i uticati.
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




Kuvar: mama Jo
Namazi kao najprakticniji za dorucak i veceru. Uvek pretekne neke hrane koja najbolje da se iskoristi kao namaz, uz kombinovanje.

Anketa

Najlepše ime za bebu
sonjapops

Koje je ime najlepše od navedenih?

Oznake

Click Here