|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Kako i zašto treba da pripazimo na unos slatkiša i grickalica?

dr.sc.Tena Niseteo, dipl.ing.preh.teh., 15.12.2017
Većina ljudi jede slatkiše i grickalice u skoro svim prilikama, nezavisno od toga da li su gladni ili ne, u društvu ili sami, a posebno za njima posežu kada imaju loš dan ili im treba uteha. Slatkiši i grickalice su prehrambeni proizvodi koji najčešće imaju izrazito visoku energetsku i vrlo nisku hranljivu vrednost, te se popularno nazivaju i namirnicama koje obiluju „praznim kalorijama“.

image
/11


  • Slatkiši i grickalice najčešće imaju visoku energetsku i nisku hranljivu vrednost. Zbog čega često posežemo za njima? Odgovor je u našim psihološkim i biološkim karakteristikama.
  • U Srbiji, devojčice konzumiraju više slatkiša no dečaci, a skoro trećina đaka sedmih razreda jede slatkiše dva ili više puta dnevno.

 

Većina ljudi jede slatkiše i grickalice u skoro svim prilikama, nezavisno od toga da li su gladni ili ne, u društvu ili sami, a posebno za njima posežu kada imaju loš dan ili im treba uteha. Slatkiši i grickalice su prehrambeni proizvodi koji najčešće imaju izrazito visoku energetsku i vrlo nisku hranljivu vrednost, te se popularno nazivaju i namirnicama koje obiluju „praznim kalorijama“.

 

Nutricionistički i zdravstveno gledano, nije preporučljivo konzumirati ovakvu vrstu hrane jer dobro uravnoteženom i raznovrsnom ishranom, koja ne uključuje slatkiše i grickalice, možemo da dobijemo sve potrebne nutrijente. Prirodna potreba organizma za slatkišima i grickalicama ne postoji, pa se postavlja pitanje zašto nam se onda ova hrana toliko sviđa? Odgovor leži u psihološkim i biološkim karakteristikama određene osobe i njenog organizma.

 

Ljudi se rađaju sa posebnim afinitetom prema slatkim i slanim ukusima. Priroda se pobrinula da imamo sposobnost brzog prepoznavanja hrane koja je energetski i nutritivno bogata, kao što je slatka, slana i masna hrana, kao i da prepoznamo onu hranu koja može da sadrži otrov ili da bude pokvarena, a koja je najčešće gorkog i kiselog ukusa.

 

Važno je pomenuti i uticaj emocionalnog stanja na izbor hrane, a to je osećaj žudnje za određenom hranom ili ukusima, te izgovaranje rečenica poput „Baš mi se jede nešto slatko!“ ili „Mogli bismo nešto da grickamo“. Još jedan razlog zbog kojeg ponekad osećamo potrebu za određenom vrstom hrane je i nedostatak pojedinih nutrijenata u organizmu. Vitamini i minerali imaju važnu ulogu u održanju nervnog sistema, zbog čega neuro-emotivna neravnoteža, koja podrazumeva neuobičajeno funkcionisanje nervnog sistema i promene u ponašanju, vrlo često može biti posledica njihovog nedostatka ili neuravnoteženosti. To ujedno potvrđuje koliko je ishrana povezana s našim osećanjima i psihološkim stanjima.

 

Hrana svih ukusa, boja i tekstura danas je široko dostupna i jeftina, a naša iskonska naklonost prema slatkom i slanom, u kombinaciji sa užurbanim životnim stilom, dovela je do neuravnoteženog unosa hrane, kao i stvaranja loših navika u ishrani. Prekomerno uživanje u slatkom i slanom dovodi do razvoja mnogih bolesti, koje značajno smanjuju kvalitet života, kao što su gojaznost, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i mnoge druge.

 

Da je decu od najranijeg uzrasta potrebno edukovati o važnosti pravilne i uravnotežene ishrane pokazuju i rezultati istraživanja sprovedenog na više od 4.800 učenika sedmih razreda iz 61 osnovne škole u Srbiji, u okviru projekta Zdravo Rastimo, kojim kompanija Nestlé nastoji da doprinese odrastanju zdravijih generacija. U proteklih šest sezona, istraživanja su pokazala kako devojčice svakodnevno konzumiraju više slatkiša u odnosu na dečake, a zabrinjavajuć je podatak za prošlu sezonu koji je pokazao da čak 27,4 odsto sedmaka konzumira slatkiše dva ili više puta dnevno.

 

Globalna zabrinutost za zdravlje ljudi, naročito mladih, rezultirala je velikim brojem nutricionističkih istraživanja kojima se utvrdila količina, kao i razlozi konzumacije slatkiša i grickalica. Zanimljivo je da u odnosu na Severnu Ameriku, Evropa proizvodi dva i po puta više slatkiša i približno isto slanih grickalica, što upućuje na to da je snacking postao jako popularan u svim evropskim zemljama. Među najvećim sladokuscima u Evropi ističu se Nemci, sa unosom slatkiša od 13 kg po stanovniku godišnje, a slede ih Irci sa 11,9 kg i Švajcarci sa oko 11,5 kg po stanovniku. Percepcija slatkiša i grickalica kao obroka, a ne kao međuobroka ili deserta opasna je za zdravlje i narušava kvalitet života.

 

Uz ubrzani tempo života, ponekad je vrlo teško pridržavati se uputstava nutricionista, i zato je edukacija o pravilnoj i uravnoteženoj ishrani, kao i usvajanje zdravih životnih navika od malih nogu izuzetno važna.

 

Sedam saveta kako pametno odabrati grickalice i utoliti želju za slatkim i slanim

 

Grickanje i uživanje u slatkom ne mora da bude u potpunosti nezdravo, već samo treba biti mudar i pametno odabrati grickalice. U nastavku vam donosimo nekoliko saveta i trikova kako „pametnije“ odabrati slatke i slane grickalice i tako smanjiti unos šećera i soli.

 

  1. Žitno – voćne energetske pločice su odličan izbor kao slatka užina na poslu ili u školi.
  2. Sušeno, pa čak i kandirano voće bolji je izbor od gumenih i/ili tvrdih bombona.
  3. Umesto „obične“ čokolade birajte tamnu čokoladu ili onu sa sušenim i orašastim voćem.
  4. Čokoladni fondu od tamne čokolade sa voćem je odličan začin svake zabave, ali treba pripaziti na količinu čokolade koja se konzumira.
  5. „Lizalice“ od voća i čokolade mogu poslužiti kao užina koji ćete pojesti na poslu ili u školi. Lizalice je vrlo jednostavno pripremiti - pola banane nabodite na štapić i umočite u otopljenu tamnu čokoladu, postavite na masni papir i stavite u frižider dok se čokolada ne stegne.
  6. Ako volite hrskavo, čips od jabuke je odličan izbor kada vas uhvati želja za grickanjem. U prodavnicama zdrave hrane postoje i čipsevi od kelja i šargarepe, odnosno slane varijante „pametne“ hrskave užine.
  7. Posoljeni prženi bademi su stara varijanta današnjih slanih grickalica, a odličan izbor je i kikiriki u ljusci.

 

Autorka: dr.sc. Tena Niseteo, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije

 

 

 

Nestlé je najveća svetska kompanija za proizvodnju hrane i pića. Posluje u 189 zemalja širom sveta, a njenih 328.000 zaposlenih svakodnevno su posvećeni osnovnoj Nestlé svrsi – unapređenju kvaliteta života i doprinosu zdravijoj budućnosti. Nestlé Adriatic je prisutan u regionu od 2003. godine, zapošljava više od 750 ljudi u regionu i upravlja fabrikom prehrambenih i konditorskih proizvoda u Surčinu.

Nestlé nudi širok portfolio proizvoda i usluga potrošačima, kao i njihovim kućnim ljubimcima, osmišljen u skladu sa njihovim životnim potrebama. Među više od 2.000 Nestlé brendova su globalno prepoznati NESCAFÉ i NESQUIK, ali i omiljeni lokalni brendovi, kao što je CIPIRIPI. Učinak kompanije zasnovan je na strategiji ishrane, zdravlja i zdravog života. Sedište kompanije Nestlé je u švajcarskom gradu Veve, u kom je i osnovana pre više od 150 godina.


MUČI VAS KAŠALJ?
Niste jedini! U ovom periodu većina ljudi deli iste muke sa vama.
7
14. novembar-Svetski dan borbe protiv dija...
Svetski dan borbe protiv dijabetesa svake godine, 14. novembra, obeležava se istovremeno u celom svetu u nameri da se po...
4
Šta kaže doktor Nestorović o sodi bikarboni
Koliko je lutajući nerv bitan i kako soda bikarbona može da nas izleči, priča doktor Nestorović
3
Semenke i orašasti plodovi
Posebno važne namirnice su: integralne žitarice (pšenica, seitan, raž, ječam i druge), semenke i orašasti plodovi (orah,...
2


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
mama Jo
Živeo PHARMALIFE!
Nemam dilemu koje proizvode ću koristiti sa drugim detetom, sa prvim stalno u nekom strahu, mislim da sam svakog proizvođača toliko detaljno prostudirala i znam sve sastojke napamet, naravno da sam se odlučila za PHARMALIFE... Još kada sam dobila više nego pozitivnu preporuku od pedijatra, a zatim i od apotekara (u nekoliko apoteka) svaka dilema je otklonjena. MAPEZ SPREJ nas je spasio... često smo kod bake i deke na selu pored Dunava, gde komaraca i insekata ima na izvoz... od sada više nemamo problem sa njima, beže od nas, a naša koža više nije istačkana ujedima, konačno. ŽIVEO MAPEZ. Ja trenutno pijem OMEGA JUNIOR jer sad trudna, pa kao dopunu ishrani. Od septembra planiramo preventivno da uzmemo IMMUNO sirup... Takođe, APIS GOLA i FITOBALM su nam osnovna stavka kad krećemo na duža i kraća putovanja, malo je reći da smo prezadovoljni!!  Više >>
image
Kuvar: Sanidej
Lepa poslastica

Anketa

ime
superm

Da li vam se sviđa ime MOMČILO?

da (27%)

ne (73%)


Ukupan broj glasova: 146

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here