/11 /11

DETALJI

Ringerajin korisnik: Mikica26

 
Datum: 26.6.2015.
 

Tip porođaja: prirodni porođaj uz indukciju
 
Broj dana u porodilištu: 4

Porodilište: Opšta bolnica Vranje

Ocena porodilišta: 3 

Komentar ocene: Jako loša higijena u sobama i kupatilu, posteljine su stare, sve pocepane.

PRIČA O MOM POROĐAJU

Bio je to jedan običan ponedeljak 22 jun, ja sam se spremala da sutra idem u bolnicu na kontrolu, spremam torbu sa stvarima i razmišljam kako ja neću još uvek da se porodim jer mi je termin 2.jula.

Ujutru ustajem, ništa me ne boli sve je normalno, krećem sa suprugom ka Vranju. Tamo čekam na pregled kod moje doktorke jedno dva sata ako ne i više, konačno stigla na pregled. Radi mi ultrazvuk i sve je super i kaže da me pregleda ginekološki, i pregleda me ona i kaže ostaješ u bolnici, otvorena si 2 cm a daleko si da te vraćamo kući, možeš svakog časa da dobiješ bolove i da se porodiš u putu.

Ja ostajem, sva se tresem od straha, porađam se uskoro!

Smeštaju me na drugi sprat gde se održava trudnoća, zapitkuju me žene koje su tu zašto sam došla ja im kažem da je sve u redu samo čekam još da se otvorim i idem da se porađam. Hoću da idem kući odmah istog trenutka, ne ostaje mi se, sve je prljavo, užas! Međutim ostajem.

Sutradan idem na ctg ali nema nijedna kontrakcija a ja se otvaram, a ništa me ne boli. Čekam da počnu bolovi, a ono ništa. Trećeg dana me pregleda doktor i šalje me na ctg i ultrazvuk i da idem u porodilište, ja sva srećna, samo što ne počnem da skačem, videću svoju bebu još malo. Idem u porodilište, smeštaju me u sobu sa još jednom ženom koja se porodila i priča mi kako je bilo lako i kako moram da slušam šta mi kažu.

Uveče dolazi moja doktorka i kaže mi sutra ćeš da se porodiš, uključićemo ti indukciju. Ja se radujem stiže moj bebac uskoro. Došlo je i to jutro, a da napomene da nisam spavala cele noći da sam od treme išla u wc milion puta. Čekam doktorku da dođe po mene prolazi vreme nema je još uvek. Došla je oko 9 sati, rade mi klistir i čekam da idem u wc i onda pravac u salu. Završim ja to i smeste me na sto, uključe mi indukciju i udare neku injekciju i ležim na desnom boku. Dolaze da me pitaju jel me boli stomak, ja kažem ne, još uvek ništa. Posle nekog vremena počinju blagi bolovi, ali veoma podnošljivi. Žena pored mene se dere od bolova a ja se pitam da li će i mene toliko da boli.

Bolovi se pojačavaju ali sve to podnosim muški, nisam pustila nijedan glas i samo dišem kao lokomotiva. Pregleda me doktorka i kaže da sam spremna, dolaze babice i ostali doktori i ja počinjem s naponima, nekoliko puta se napnem i kažu vidi se glavica, i dalje se napinjem i vidim da me seku, i odjednom izlazi bebac i još jedan napon i nema više bolova, ne mogu da verujem... Nema bolova nema ni stomaka. Plače moj mali dečkić i kažu mi da je težak 3600gr i dugačak 53, moj bebac se rodio u 12:28, daju mi ga u ruke i plačem od sreće, divan osećaj. Posle toga me ušivaju, taj bol mi je bio gori od celog porođaja, ali sve to prođe uz malu bebu.