Svaka škola donosi odluku za sebe Foto: Freepik

/11 /11

Prosvetni radnici u Srbiji koji su u obustavi nastave, pozvani su prošle nedelje na petodnevnu obustavu, koja traje do petka 7. marta, kada je generalni štrajk. Prema rečima sagovornika Nova.rs, vrlo je moguće da se poziv za obustavu ponovi i za sledeću nedelju, a sve zavisi od sutrašnjeg dana, kada će prosvetari dobiti prvi deo februarske zarade.

Aleksandar Vinić iz Asocijacije škola u štrajku kaže u izjavi za Nova.rs da je vrlo moguće da se poziv na petodnevnu obustavu nastave ponovi i na sledeću nedelju, te da će o tome odlučivati u naredna dva dana.

„Mi smo uputili poziv kao Udružena prosveta za ovu celu sedmicu, dakle do kraja nedelje odnosno do generalnog štrajka 7. marta, a mislim da će na narednim sastancima uslediti poziv i za narednu nedelju. Broj škola je približno isti kao i prošle nedelje, dakle više od polovine škola u Srbiji je u nekom obliku štrajka. Približavamo se, nadamo se, nekom rešenju“, ističe Vinić.

Dodaje da što se tiče čačanskih škola odakle, inače, dolazi i Vinić, plan tamošnjih prosvetnih radnika je da nastave u istom smeru – da budu i dalje u obustavi.

„Mislim da će takav stav imati i Udružena prosveta i druga udruženja, ali ne bih mogao da govorim u njuihovo ime dok se ne usaglasimo oko toga. Verujemo da je to zajednički stav svih nas, da se u ovome istraje do ispunjenja zahteva, ali opet ne bih da pričam u njihovo ime, dok ne budemo imali zajednički dogovor, a o tome ćemo odlučivati sutra ili prekosutra“, navodi on.


Iz neformalne zajednice PULS srednjih škola koje funkcionišu pri Udruženju „Udružena prosveta“ ističu za naš portal da su njihovi članovi danas imali sastanak, te da još nisu sređeni podaci i statistika od ove nedelje koja je, po mnogim školama, obustavna u smislu da nema nastave.

Dodaju da je rano da govore o narednoj nedelji obustave, jer se stvari menjaju na dnevnom nivou, pa će tako sačekati da vide šta će biti sa sutrašnjim februarskim zaradama, a koje su najavljene da će leći umanjene.

„Ova nedelja je protekla prilično dobro, gimnazije su uglavnom u potpunoj obustavi. E sada, ima škole koje su poklekle, pa se deo nastavnika vratio na rad od 30 minuta, ima nekih koje rade i 45, ali one su zaista u manjini. Pričamo o Beogradu, naravno. Svakako, razlika u odnosu na prethodni period jeste to što nam se pridružuju srednje stručne škole. Na primer, sada imamo GSP školu, dizajnersku koje su u potpunoj obustavi, a tih škola nije bilo na početku štrajka“, navode iz ove organizacije.

Činjenica je, naglašavaju iz PULS-a, da je pretnja o smanjenju februarskih zarada povećala solidarnost među prosventim radnicima, pa tako i mogućnost da i sledeće nedelje bude obustava u školama.

„Posle svega što prosveta doživljava, to je nešto što je probudilo inat koji niko nije očekivao i još veći pritisak kao što su umanjene plate, izaziva još veći otpor. Prema tome, rano je da govoirmo o obustavi, ipak je tek sreda jer se stvari menjaju na dnevnom nivou. Ključni nam je četvrtak, pošto bi sutra trebalo da nam legne prvi deo plata, pa ćemo videti. Ljudi su primili k znanju tu informaciju o smanjenju plata, ali i dalje ne veruju da će se to i dogoditi. A ako se dogodi, verujem da hoće uticati na ponovni poziv na obustavu, bar u većini škola“.

„Svaka škola donosi odluku za sebe“

Podvlače da je zadatak udruženja i organizacija prosventih radnika da pozovu sve prosvetare na obustavu nastave, ali da svaka škola donosi odluku za sebe.

„Svaka škola donosi odluku za sebe, naše je da pozovemo. Mislim da ćemo to uraditi sutra, nakon što legnu plate i budemo imali sastanak. Svakako, ljudi se sve više oslobađaju, to je uočljivo. Ali bih stavila akcenat na nešto drugo. Naime, non-stop se priča o procentu nastavnika koji su u obustavi, a ne pričamo o broju đaka koji su tom obustavom pogođeni, nevažno da li su đaci u obustavi ili su nastavnici. Da biste imali funkcionalan rad škole, vama treba najmanje 50 ljudi. Ako je u pitanju osnovna škola koja ima samo po jedno odeljenje, dakle imate 15 predmeta plus učitelj, znači treba vam 16 ljudi za jednu seosku školu, a pitanje je koliko ima đaka u takvoj školi. Ali, ako uzmemo za primer gimnaziju u Beogradu koja ima 1.200 đaka, to je mnogo veći broj đaka odnosno procenat đaka koji je u priči. Bilo bi dobro da se neko pozabavi time i da kaže, recimo 70 odsto đaka u Srbiji nema celu školsku godinu. To nije 30 odsto đaka jer 30 odsto nastavnika ne radi. To je jako važno“, poručuju oni.

Izvor: Nova