Svake noći, rado ću leći pored tebe, drago moje dete, sve dok ti više ne budem trebala. Foto: Freepik.com

/11 /11

Kraj je dana, i oboje smo umorni.  

Oboma nam je potrebno vreme da se opustimo od svakodnevnih obaveza.  

Za mene je to moje vreme.  

Prilika da sedim u tišini, oslobođena očekivanja, pitanja, jurnjave.

Prilika da sednem i čujem sebe kako razmišljam.

Trebaš me da ležim sa tobom dok ne zaspiš.

Bez obzira na to šta se dešavalo tokom dana, to je naša šansa da se ponovo povežemo.

Da budemo jedno uz drugo.  

Nekih večeri pričamo o tvom danu.  

Postavljam ti pitanja, a ti željno odgovaraš.  

Nekih večeri se kikoćemo i glasno smejemo.  

Nekih večeri čitamo tvoju omiljenu knjigu, 10 ili više puta.  

A nekih večeri samo ležimo u tišini, uživajući u našim maženjima dok ti tiho ne utoneš u san.

To je naše posebno vreme.

To su naši dragi trenuci.  

Vreme kojem se radujem.  

Kada si se rodio, mnogi su pričali da te pustim da naučiš da se sam uspavaš.  

Govorili su da te ne ljuljam, dok spavaš u mom naručju.

Da ću upropastiti svoja leđa.  

Pričali su da ćeš imati problema sa privrženošću i da nikada nećeš naučiti sam da zaspiš.  

U njihovim savetima nije bilo zlobe. 

Oni su jednostavno delili svoja iskustva ili ono što su pročitali u knjigama o roditeljstvu, ali za nas, na sreću, to nije bila naša istina.   

Verovala sam svojim instinktima. 

Znala sam šta je to što nama treba.

I to je bilo ono što se činilo ispravnim.   

Dok sam ne odlučiš da ti više ne trebam.  

Donela sam odluku da ću ostati sa tobom, sve dok ne zaspiš.

Kada zatvoriš oči i zaspiš, znaš da ću napustiti tvoju sobu.  

Znaš da ću biti u svom krevetu i da ako se uplašiš ili ti zatreba uteha, možeš doći da me nađeš.  

Ili samo pozovi moje ime i ja ću doći.  

Znaš da nisi sam.  

I dok te gledam kako rasteš, vidim samopouzdanje koje si razvio verujući da će tvoja mama biti tu, onda kada ti trebam.

Znam da će doći vreme kada više nećeš morati da ležiš sa mnom da bi zaspao.  

Ne znam kada će to biti.  

Ali, znam da nećeš zauvek biti mali i da će doći vreme kada ćeš se osećati dovoljno nezavisno da me nećeš trebati.  

Tako da ću uživati u našim posebnim zajedničkim trenucima dok su oni još ovde, ispred mene.

Svake noći, rado ću leći pored tebe, drago moje dete, sve dok ti više ne budem trebala. 

I svake noći, dok izlazim iz tvoje sobe, ljubiću te za laku noć i podsećati sebe koliko sam srećna!

Odabrala i prevela Ringeraja.rs

Izvor: Proudhappymama.com