|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.04.-15.04.2020) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Možeš li ostati još malo, samo još minut?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 21.8.2019
Čujem tvoje zahteve ceo dan, svaki dan. Oni su poput ptica koje mi cvrkuću u ušima.
Ključne reči:

image
/11


Ja sam s tobom kad se probudiš i tražiš doručak, ja sam s tobom kad si umorna nakon igre i želiš da se odmaraš, ja sam s tobom kad se okupaš nakon dugog dana pre nego što legneš u krevet.


Kad smo u parku, znam šta ću čuti pre nego što kažem da moramo da idemo. "Mama, možemo li da ostanemo, još samo minut?
Iskreno, to me obično frustrira. Jer moramo ići. Imamo poslove kad dođemo kući. Moramo da napravimo večeru. Imamo svoje živote za život. Ne možemo stati u parku ceo dan. Kad ne slušaš i moramo da pređemo na sledeću stvar, ponekad želim da vičem. Ili plakati. Ili sedi i odustani. 
Kada pokušavamo da izađemo na vrata, uvek čujem: "Mama, samo da dovršim ovaj crtež, ok? Još minut?"
Kad te zamolim da izađeš iz kupke, kako bi smo prešli na priče i na spavanje, mogu da garantujem šta ćeš da kažeš. "Mama, upravo sam završila ovu igru sa svojom sirenom. Još minut. Molim te?"
Kada ustanem iz tvog kreveta, nakon što ležim sa tobom, tako da se smiriš za krevet, mogu da zamislim reči kako ih izgovaraš. Tačno znam šta će se dogoditi. "Mamice, lezi dole. Još minut, ok?"
Trćim kroz svoju listu obaveza, a ponekad moj stres viče na mene glasnije od tvojih zahteva. Zato ti ponekad kažem "ne". Ne ne mogu da uradim još minut. Ni jednu sekundu više. Jer moram da pređem na sledeću stvar - imam toliko stvari da radim, toliko da se završi.
Ne bih mogla to da uradim još minut.
Ali danas, nakon što pogledam tvoje fotografije sa ovog leta i svih naših avantura, razmišljajući o početku tvog kretanja u vrtić za nekoliko nedelja. Znam samo kako se osećaš kad me postavljaš pitanja.
Zbog toga sada želim da postavljaš pitanja.
Dakle, za tebe, moje veliko dete koje vidim kako puziš kroz kuću, koje još uvek osećam kako spava, kako zvuči kad spava na mojim grudima, a kojeg se još uvek sećam prvog trenutka kada si se rodio. Pitam te, da li možeš da ostaneš sa mnom, pored mene, baš kao što jeste, još minut, molim te?
Možeš li se priviti pored mene i zaspati u krivini mog kuka gde samo ti možeš da staneš, samo još minut?
Možeš li me gledati sa čuđenjem u tvojim očima, viseći na svakoj mojoj reči kao da su najvažniji zvukovi koje ćeš ikada čuti, samo još minut?
Možeš li me nazvati "mama" umesto "mama" samo kjš minut?
Možeš li mi dozvoliti da te držim u naručju, u tihim večernjim satima, i skačeš dok pevaš svoju omiljenu pesmu, samo još minut?
Možeš li se još jedan minut nekontrolisano smejala našim glupim šalama?
Da li možeš da pevaš punih pluća, bez brige da li zvučiš "dobro" ili ne - još minut?
Možeš li da me pitaš da plešem sa tobom uritmu Hakune Matate dok se još jedan minut vrtimo u krugovima? Možeš li ostati ovako malo, ovako širokih očiju, nevino, razigrano - još samo minut?
Pre nego što me napustiš pre nego što se tvoj svet proširi pre nego što shvatiš da ne trebam da budem pored tebe svake sekunde.
Želim da vidiš svet i uzmeš sve što može da ponudi. Želim da znaš ljubav onako kako je danas ja znam. Želim da se sprijateljiš i kreneš u avanture. Želim da osetiš kako ti duša svetli kada radiš ono što tvoje srce zna da treba da radiš.
Želim sve za tebe. A znam da sve to neće uključivati mene. U redu sam s tim, i shvatiću to usput.
Ali pre nego što odeš tamo, pre nego što kreneš u ovaj divlji i užurban svet ... da li bi mogao da sedneš sa mnom, ovde u mom krilu, kao što si radio više puta ranije, samo još minut?

Kad smo u parku, znam šta ću čuti pre nego što kažem da moramo da idemo. "Mama, možemo li da ostanemo, još samo minut?"


Iskreno, to me obično frustrira. Jer moramo ići. Imam obaveze kad dođemo kući. Moramo da napravimo večeru. Ne možemo ostati u parku ceo dan. Kad ne slušaš a moramo pođemo, ponekad želim da vičem. Ili plačem. Ili sedim i odustanem. 


Kada trebamo da izađemo napolje, uvek čujem: "Mama, samo da dovršim ovaj crtež, ok? Još minut?"

Kad te zamolim da izađeš iz kade, kako bi smo prešli na priče i spavanje, uvek sam sigurna šta ćeš da kažeš. "Mama, upravo treba da završim ovu igru sa svojom sirenom. Još minut. Molim te?"


Kada ustanem iz tvog kreveta, nakon što sam ležala kraj tebe, i uspavljivala te, mogu da zamislim reči kako ih izgovaraš. Tačno znam šta će se dogoditi. "Mamice, lezi dole. Još minut, ok?"


Trčim kroz svoju listu obaveza, a ponekad moj stres viče na mene glasnije od tvojih zahteva. Zato ti ponekad kažem "ne". Ne ne mogu da sačekam još minut. Ni jednu sekundu više. Jer moram da pređem na sledeću obavezu - imam toliko stvari da uradim, toliko toga da završim.


Ne bih mogla da sačekam još minut.
Ali danas, nakon što sam pregledala tvoje i fotografije naših avantura od letos, razmišljam o tvom polasku u vrtić za nekoliko nedelja. Znam samo kako se osećaš kad me postavljaš pitanja.


Zbog toga sada želim da postavljaš pitanja.
Dakle, ti, moje veliko dete koje vidim kako prolazi kroz kuću, koje još uvek osećam kada spava, koje čujem kad spava na mojim grudima, i još uvek sećam prvog trenutka kada sam te videla. Pitam te, da li možeš da ostaneš sa mnom, pored mene, baš kao sada, još minut, molim te?


Možeš li se priviti pored mene i zaspati u krivini mog boka gde samo ti možeš da staneš, samo još minut?

Možeš li me gledati sa čuđenjem u tvojim očima, viseći na svakoj mojoj reči kao da su najvažniji zvukovi koje ćeš ikada čuti, samo još minut?

Možeš li me nazvati "mamica" umesto "mama" samo još minut?

Možeš li mi dozvoliti da te držim u naručju, u tihim večernjim satima, i možeš li da skačeš dok pevaš svoju omiljenu pesmu, samo još minut?

Možeš li se još jedan minut nekontrolisano smejati našim glupim šalama?


Da li možeš da pevaš punih pluća, bez brige da li zvučiš "dobro" ili ne - još minut?

Možeš li da me pitaš da plešem sa tobom u ritmu Hakune Matate dok se još jedan minut vrtimo u krug? Možeš li ostati ovako malo, ovako širokih očiju, nevino, razigrano - još samo minut?


Pre nego što me napustiš, pre nego što se tvoj svet proširi, pre nego što shvatiš da ne trebam da budem pored tebe svake sekunde.


Želim da vidiš svet i uzmeš sve što može da ponudi. Želim da znaš o ljubavi onako kako je danas ja znam. Želim da se sprijateljiš i kreneš u avanture. Želim da osetiš kako ti duša svetli kada radiš ono što tvoje srce zna da treba da radiš.


Želim sve za tebe. A znam da sve to neće uključivati mene. U redu sam s tim, i shvatiću to usput. Ali pre nego što odeš tamo, pre nego što kreneš u ovaj divlji i užurban svet ... da li bi mogla da sedneš sa mnom, ovde u moje krilo, kao što si radila često ranije, samo još minut?

Roditelji kreću na more kao na na Severni pol
Deca su vrlo otporna, mi se rađamo sa otpornošću na najveći broj bolesti. Zašto bebe ne bi išle na put, nisam pristalica...
3
Koliko često treba menjati stvari u domači...
Vaša kuća će postati čištija i sigurnija ako znate rešenje za bilo kakva domaća pitanja. Koje kućne stvari treba menjati...
3
Kuma spašenih medveda Vere i Tare
Vera i Tara novi dom pronašle u šumama nacionalnog parka Tara
3
Na Tari markirana još tri mrka medveda
Projektom WWF-a „Zaštićena područja za prirodu i ljude” uspešno uključena još tri medveda
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
dudas
Ima li koga da ga grlo boli? Otvorite Apis goli! Prsnite me 2, 3 puta, nije fol-nestaće bol!
"Dobro veče, od sad ovde nema zime, Imuno je moje ime. Vitamini, minerali-sve staje u gutljaj mali. Popij mene, mala vilo, nazdravlje ti bilo!" "Imaćemo još jednog gosta, pomoći će vili dosta. Evo ga, tu je"-Imuno reče. "Uđi, uđi, druže moj, dobi li protiv kašlja boj?" "Znaš, Imuno-Broncamil se smeška, kakva je to borba teška. Uspeo sam, za kašalj sam tata mata!" I odjednom neko pokuca na vrata. "Ima li koga da ga grlo boli? Otvorite Apis goli! Prsnite me 2, 3 puta, nije fol-nestaće bol!" Istina je sve što kaže Apis gola, jako brzo rešiće vas bola. "Gde li nam je Fitobalm, kud se dede, ne videh ga od prošle srede? "Sad će doći"- Imuno reče. "Ima li šta od zapušenog nosića preče?" "Kuc, kuc, stigao sam"- Fitobalm se javi. "Mala vilo, odmah me pod nosić stavi. Jel osećaš borovine moć? Sada lepo diši i spavaj, laku noć!" I tako Pharmalife družina ova isprati vilu u carstvo snova.  Više >>
image
Kuvar: Torbica
Savršen doručak ili večera!

Anketa




Kako se slazete sa svekrvom?

Kao sa svojom mamom (17%)

Ok nam je odnos, nista pretjerano (50%)

Onako, samo zbog mm se suzdrzavam (26%)

Ne komuniciram sa njom (7%)


Ukupan broj glasova: 228

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here