Želim sve za tebe. A znam da sve to neće uključivati mene. U redu sam s tim, i shvatiću to usput. Foto: Freepik.com

/11 /11

Ja sam s tobom kad se probudiš i tražiš doručak, ja sam s tobom kad si umorna nakon igre i želiš da se odmaraš, ja sam s tobom kad se okupaš nakon dugog dana pre nego što legneš u krevet.

Kad smo u parku, znam šta ću čuti pre nego što kažem da moramo da idemo. "Mama, možemo li da ostanemo, još samo minut?"

Iskreno, to me obično frustrira. Jer moramo ići. Imam obaveze kad dođemo kući. Moramo da napravimo večeru. Ne možemo ostati u parku ceo dan. Kad ne slušaš a moramo pođemo, ponekad želim da vičem. Ili plačem. Ili sedim i odustanem. 

Kada trebamo da izađemo napolje, uvek čujem: "Mama, samo da dovršim ovaj crtež, ok? Još minut?"

Kad te zamolim da izađeš iz kade, kako bi smo prešli na priče i spavanje, uvek sam sigurna šta ćeš da kažeš. "Mama, upravo treba da završim ovu igru sa svojom sirenom. Još minut. Molim te?"

PROČITAJ JOŠ: Jednom, poslednji put ćeš mu čitati priču za laku noć 

Kada ustanem iz tvog kreveta, nakon što sam ležala kraj tebe, i uspavljivala te, mogu da zamislim reči kako ih izgovaraš. Tačno znam šta će se dogoditi. "Mamice, lezi dole. Još minut, ok?"

Trčim kroz svoju listu obaveza, a ponekad moj stres viče na mene glasnije od tvojih zahteva. Zato ti ponekad kažem "ne". Ne ne mogu da sačekam još minut. Ni jednu sekundu više. Jer moram da pređem na sledeću obavezu - imam toliko stvari da uradim, toliko toga da završim.

Ne bih mogla da sačekam još minut.
Ali danas, nakon što sam pregledala tvoje i fotografije naših avantura od letos, razmišljam o tvom polasku u vrtić za nekoliko nedelja. Znam samo kako se osećaš kad mi postavljaš pitanja.

Zbog toga sada želim da postavljaš pitanja.
Dakle, ti, moje veliko dete koje vidim dok prolaziš kroz kuću, koje još uvek osećam kada spava, koje čujem kad spava na mojim grudima, i još uvek sećam prvog trenutka kada sam te videla. Pitam te, da li možeš da ostaneš sa mnom, pored mene, baš kao sada, još minut, molim te?

PROČITAJ JOŠ: Ne odgajam samo sina, već budućeg partnera i oca

Možeš li se priviti pored mene i zaspati u krivini mog boka gde samo ti možeš da staneš, samo još minut?

Možeš li me gledati sa čuđenjem u tvojim očima, viseći na svakoj mojoj reči kao da su najvažniji zvukovi koje ćeš ikada čuti, samo još minut?

Možeš li me nazvati "mamica" umesto "mama" samo još minut?

Možeš li mi dozvoliti da te držim u naručju, u tihim večernjim satima, i možeš li da skačeš dok pevaš svoju omiljenu pesmu, samo još minut?

Možeš li se još jedan minut nekontrolisano smejati našim glupim šalama?

Da li možeš da pevaš punih pluća, bez brige da li zvučiš "dobro" ili ne - još minut?

Možeš li da me pitaš da plešem sa tobom u ritmu Hakune Matate dok se još jedan minut vrtimo u krug? Možeš li ostati ovako malo, ovako širokih očiju, nevino, razigrano - još samo minut?

Pre nego što me napustiš, pre nego što se tvoj svet proširi, pre nego što shvatiš da ne trebam da budem pored tebe svake sekunde.

Želim da vidiš svet i uzmeš sve što može da ponudi. Želim da znaš o ljubavi onako kako je danas ja znam. Želim da se sprijateljiš i kreneš u avanture. Želim da osetiš kako ti duša svetli kada radiš ono što tvoje srce zna da treba da radiš.

PROČITAJ JOŠ: Koliko ljubavi stane u jednu fotografiju?

Želim sve za tebe. A znam da sve to neće uključivati mene. U redu sam s tim, i shvatiću to usput. Ali pre nego što odeš tamo, pre nego što kreneš u ovaj divlji i užurban svet ... da li bi mogla da sedneš sa mnom, ovde u moje krilo, kao što si radila često ranije, samo još minut?