U životu svakog deteta jednom dođe vreme kada se prvi put suoči sa svojim vršnjacima. Za neku decu je to tek u vreme polaska u vrtić, za drugu možda nešto pre.

Istina je da su roditelji, porodica, najznačajniji ljudi u detetovom životu, jer predstavljaju najveći deo okoline u kojoj se razvija detetova ličnost, ali su vršnjaci oni pomoću kojih dete isprobava i upoznaje različite strane svoje ličnosti. I to naravno ne ide bez najrazličitijih konflikata i prepreka …

 

Šta uraditi ako se vaše dete nasilno ponaša prema drugoj deci?
Pre svega ne očajavajte u stilu: šta sam pogrešno uradio da je moje dete nasilno?

Morate znati da je ponekad i agresivnost sastavni deo razvijanja detetove ličnosti, kod nekog u većoj, a kod drugih u manjoj meri. Možda se vaše dete nasilno ponaša prema vršnjaku s kojim se često igra na igralištu, a vi ste zbog toga već ozbiljno zabrinuti, jer ne znate što je uzrok, niti znate kako problem rešiti. U takvim slučajevima pokušajte se suzdržati od uplitanja u dečju igru (osim, naravno, u krajnjim situacijama kada je to stvarno potrebno), jer bi tako nehotice doveli do situacije koja je u stvari usmerena upravo na roditelje. Svaki roditelj se, naime, u takvim slučajevima obično zauzima za svoje dete, što na kraju dovede do konflikta odraslih, a ne dece. To decu zbuni. Ako se deca u igri nikako ne slažu, jer je neko od njih stalno »glavni« i agresivan prema drugom, to verovatno znači da se po karakteru previše razlikuju. U tom slučaju najbolje je da dete pronađe drugog prijatelja sa kojim će se igrati.

Ako je vaše dete po prirodi živahno i odlučno, treba pronaći vršnjaka koji mu je sličan, jer će se tad oboje osećati bolje, i lakše »podnositi« jedno drugo.

 

Šta uraditi kada se dete nasilno ponaša u vrtiću?

Vaspitačica se žali da se vaše dete ponaša agresivno prema drugoj deci u grupi i da su ga zato deca počela izbjegavati. Šta uraditi? Pokušajte razumeti da uzrok agresivnosti nije uvek pakost, te da dete najverovatnije ni samo ne zna zašto se tako ponaša.

Nasilje je najčešće znak da dete nije sigurno u sebe, da nema samopouzdanja. Dete jednostavno ne zna šta da radi s tom agresivnošću, kako da je savlada. Deca u vrtiću počnu ga izbegavati, ne vole se igrati s njim ako je prema njima nasilan. Tako dete postaje sve usamljenije, izolovano, a tako i sve nesigurnije. Agresivnim ponašanjem nekako pokuša prikriti da je, u stvari, osetljivo i usamljeno, i tako pada u začarani krug. Stoga je kod agresivne dece važno da na njihovo ponašanje ne reagiramo ljutito, ili što je još gore - udarcem, jer bi tako samo pojačali njegovu agresivnost. Najbolje je da agresiju pokušamo rešiti razgovorom, jer tako ćemo možda saznati što dete muči. Pokušajmo mu se što više približiti i poboljšati njegovu sliku o sebi. Zajedno potražite druge, prihvatljivije načine za približavanje vršnjacima. Budite strpljivi, jer je agresivnost znak da se dete ne oseća dobro u svojoj koži, za što nije samo krivo. Kada ga zbog neprihvatljivog ponašanja vršnjaci počnu izbegavati, to njemu znači još jedan veliki poraz. Zato ga pokušajte do neke mjere podržavati, tj. dajte mu do znanja da ga na neki način razumete i podupirete, ali mu usprkos tome jasno recite da vam se ne sviđa njegovo ponašanje. Ako vam se uz sve to čini da bi zbog takvog ponašanja dete moralo biti kažnjeno, ne upotrebljavajte fizičku silu, jer ćete tako njegovu agresiju samo pojačati. Setite se neke »pametnije« kazne, kao što je npr. neki lakši kućni posao, ili možda zabrana gledanja TV (vaspitavajuća kazna!). Razgovarajte i sa njegovom vaspitačicom; neka ga ne izolira, neka mu radije pomogne ponovno uspostaviti normalne odnose s vršnjacima. Inače, dobra vaspitačica sama će proceniti šta je najbolje. U svakom slučaju, pratite detetovo ponašanje i položaj u grupi.

Ako se stvari vremenom ne normalizuju i detetovo ponašanje ugrožava drugu decu, najpametnije je potražiti pomoć stručnjaka.