/11 /11

Roditelji koji veruju u ovaj princip kao temelj  za srećan porodičan zivot  i kao najbolji lek protiv buduće razmaženosti deteta, tretiraće svoju bebu kao vruć krompir: posto zadovolje “sve” bebine  potrebe : hranjenje i ciste pelene, spustiće je u krevetac trudeći se da svoju nelagodu radi bebinog placa olakšaju razmišljanjem kako je ne uzimaju za njenu dobrobit. A i “šire se pluća!”…

Pre nego sto se pozabavimo čuvenom “uzeti na ruke ili ne uzeti”  dilemom, da vidimo o čemu se tu u stvari radi. Teorija o neuzimanju bebe jer ce je to razmaziti temelji se na stavu kako beba “sve zna” i kako je, iako joj je tek nedelju dana spremna na sve radi manilpulisanja roditeljima, te tako u stvari plače da bi isterala neke svoje hirove, kada je suva i sita i “nista joj ne fali”….

Da li je zaista tako? Fali li bebi ista, ako je suva i sita? A neutešno plače…Naravno da joj fali! Nedostaje joj ono sto je i važnije od toga da je suva i sita: osećaj da je voljena i zaštićena. A nema boljeg načina da se uveri da je voljena i zaštićena od onog kada  se ušuška u naručje kod svojih roditelja (baka, deda,  starijeg brata ili sestre…) To je, uostalom, i najsličnije onom okruženju u kome se razvijala prvih 9 meseci svog zivota: maminom stomaku.

U razvijenim zemljama , gde se pristup bebinim potrebama značajno razlikuje od nase zemlje gde baby friendly bolnice posrću pod teretom predrasuda, a majke su jos uvek ostavljene bez emocionalne podrške, davno je spoznat značaj telesne blizine mame i novorođene bebe. Te tako: nedonoščad se ne odvajaju u inkubatore kojima mame, tate, bake i dede nemaju pristupa, vec se naprotiv, stimulišu da sto vise nedonoščad drže privijenim uz sebe. i to: koza na kozu, tako da mamina toplota tela, otkucaji srca i ritmički pokreti disanja mogu ne samo da smire bebu nego joj  omoguće brzi razvoj i napredovanje.

Stoga, nemojte svoje novorođene babice (kao i one nešto veće!) spuštati u krevetac bojeći se da ćete držanjem i maženjem bebu razmaziti. Pokazivanjem ljubavi grljanjem, maženjem i držanjem samo ćete omogućiti svojoj bebi da ostvari sa vama bolju i čvrsću vezu. Istina, neki put je bebama potrebno da budu same u krevetiću zato što im samoća povremeno prija, a posle 4-5 meseca potrebno je postepeno ih učiti da ne spavaju na rukama, vec ih pospane ili budne spuštati u krevetić kako bi stekle dobre navike spavanja.

Sve u svemu: mazite se sa svojim bebama, držite ih i grlite... tako ih sigurno nećete razmaziti!

Nevena Lovrinčević je autor tri knjige u izdanju Kreativnog centra: Naučite dete da spava, Klopke za roditelje i Disciplina bez batina.