|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Nisam išla u vrtić: Mene je životu naučila baba

Nada Veljković, 4.6.2019
Učila me je svemu. Kuvale smo jela, a kada je mesila kolače, davala mi je da razvlačim testo, da se igram brašnom, i da oponašam ono što ona radi
Ključne reči:

image
/11


 

Sve više je modernih vrtića i škola koje deci nude povratak prirodi i “pravim vrednostima“ – drvene igračke, obaveznu muziku i muzičke instrumente, fizičku aktivnost, razvijanje mašte… Nude inteligentne načine provođenja vremena za decu koja (bi trebalo da) su neiscrpan izvor mašte, ideja i inspiracije.
Ove institucije su, na neki način, odgovor na situaciju kada današnja deca umesto lopte u rukama imaju mobilne telefone, umesto da skaču i preskaču – sede za računarima, umesto da smišljaju i prave, pasivno gledaju i slušaju.
Sve aktivnosti koje se praktikuju u tim vrtićima i školama podsećaju me na ono što me je nekad učila moja baba. Za mog brata, moju sestru i mene ona nikad nije bila baka, jer smo bake zamišljali kao negovane i tihe starije dame. Ona je bila stamena, stroga, bistra i oštrog jezika. Prava – baba.
Potpisivala se prstom, jer nije znala da čita i piše, ali je znala da broji i računa, jer tako nikad nisu mogli da je prevare kada je kupovala u prodavnici ili na pijaci, ili kada je prodavala soda – vodu.
Učila me je svemu. Kuvale smo jela, a kada je mesila kolače, davala mi je da razvlačim testo, da se igram brašnom, i da oponašam ono što ona radi. Tada je to bila samo igra, a sada shvatam da me je od malih nogu učila samostalnosti, što je „zapovest broj jedan“ velikog pedagoga Marije Montesori.
Hranile smo kokoške, pse i mačke, koje je čuvala. Tako sam od malena naučila da volim životinje.
Stalno bismo bile u dvorištu, ili pešačile do vinograda, i tada sam već shvatala koliko je priroda važna za čoveka. Išla je sporo, nogu pred nogu, jer nije mogla brže, ali to nije bilo bitno, jer nigde nismo žurile, i na kraju krajeva – najbitnije je bilo stići.
Nisam imala puno igračaka, a tada sam želela samo jedno – drvenog konja. Sad mi je smešno kada se setim sa kojim smo žarom maštale da ćemo napraviti tog konja.  Nedavno sam čitala kako je važno da dete ne bude „zatrpano“ igračkama, i da se maštom dodaju elementi koji nedostaju, jer se upravo tada aktiviraju misaoni procesi i razvija kreativnost.
Igrale smo domine, “Mice” i “Ne ljuti se čoveče”. Učila me je da se ne ljutim kad gubim, da moram da razmislim dobro o nekoliko sledećih poteza i da uvek možemo da odigramo opet ako izgubim. Vodila me je u crkvu još davno, kada nije bilo „in“ biti vernik, i tamo smo palile sveće i prisećale se onih koji su “na nebu”.
Sada često nailazim na vesti da najveći IT – jevci izdvajaju značajne svote kako bi slali svoju decu da uče u školama u prirodi, gde nema savremenih tehnoloških pomagala. Glavni razlog je što takve škole decu uče veštinama inovativnog razmišljanja kakve mnogi poslodavci zahtevaju. Učenicima koji su “odrasli na tehnologiji” često manjka sposobnost šireg razmišljanja i rešavanja problema. O tome svedoče i globalni izveštaji i istraživanja, koji kažu da oni obrazovni sistemi koji su mnogo uložili u kompjutersku opremu “nisu doživeli nikakvo posebno poboljšanje” u rezultatima PISA testova iz čitanja, matematike i nauke.
Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu, koja ume da zabavi i nauči, i koju ipak ne može da zameni nijedan vrtić.

Sve više je modernih vrtića i škola koje deci nude povratak prirodi i “pravim vrednostima“ – drvene igračke, obaveznu muziku i muzičke instrumente, fizičku aktivnost, razvijanje mašte…

Nude inteligentne načine provođenja vremena za decu koja (bi trebalo da) su neiscrpan izvor mašte, ideja i inspiracije.
Ove institucije su, na neki način, odgovor na situaciju kada današnja deca umesto lopte u rukama imaju mobilne telefone, umesto da skaču i preskaču – sede za računarima, umesto da smišljaju i prave, pasivno gledaju i slušaju.

 

Sve aktivnosti koje se praktikuju u tim vrtićima i školama podsećaju me na ono što me je nekad učila moja baba. Za mog brata, moju sestru i mene ona nikad nije bila baka, jer smo bake zamišljali kao negovane i tihe starije dame. Ona je bila stamena, stroga, bistra i oštrog jezika. Prava – baba.

 

Potpisivala se prstom, jer nije znala da čita i piše, ali je znala da broji i računa, jer tako nikad nisu mogli da je prevare kada je kupovala u prodavnici ili na pijaci, ili kada je prodavala soda – vodu.

Učila me je svemu. Kuvale smo jela, a kada je mesila kolače, davala mi je da razvlačim testo, da se igram brašnom, i da oponašam ono što ona radi. Tada je to bila samo igra, a sada shvatam da me je od malih nogu učila samostalnosti, što je „zapovest broj jedan“ velikog pedagoga Marije Montesori.
Hranile smo kokoške, pse i mačke, koje je čuvala. Tako sam od malena naučila da volim životinje.

 

Stalno bismo bile u dvorištu, ili pešačile do vinograda, i tada sam već shvatala koliko je priroda važna za čoveka. Išla je sporo, nogu pred nogu, jer nije mogla brže, ali to nije bilo bitno, jer nigde nismo žurile, i na kraju krajeva – najbitnije je bilo stići.

 

Nisam imala puno igračaka, a tada sam želela samo jedno – drvenog konja. Sad mi je smešno kada se setim sa kojim smo žarom maštale da ćemo napraviti tog konja.  Nedavno sam čitala kako je važno da dete ne bude „zatrpano“ igračkama, i da se maštom dodaju elementi koji nedostaju, jer se upravo tada aktiviraju misaoni procesi i razvija kreativnost.

 

Igrale smo domine, “Mice” i “Ne ljuti se čoveče”. Učila me je da se ne ljutim kad gubim, da moram da razmislim dobro o nekoliko sledećih poteza i da uvek možemo da odigramo opet ako izgubim. Vodila me je u crkvu još davno, kada nije bilo „in“ biti vernik, i tamo smo palile sveće i prisećale se onih koji su “na nebu”.

 

Sada često nailazim na vesti da najveći IT – jevci izdvajaju značajne svote kako bi slali svoju decu da uče u školama u prirodi, gde nema savremenih tehnoloških pomagala. Glavni razlog je što takve škole decu uče veštinama inovativnog razmišljanja kakve mnogi poslodavci zahtevaju.

 

Učenicima koji su “odrasli na tehnologiji” često manjka sposobnost šireg razmišljanja i rešavanja problema. O tome svedoče i globalni izveštaji i istraživanja, koji kažu da oni obrazovni sistemi koji su mnogo uložili u kompjutersku opremu “nisu doživeli nikakvo posebno poboljšanje” u rezultatima PISA testova iz čitanja, matematike i nauke.

 

Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu, koja ume da zabavi i nauči, i koju ipak ne može da zameni nijedan vrtić.

 

Izvor: pozitivanstav.com

 

Kad možete decu da uključite u kućne poslove
Ako ste i vi jedna od onih mama koje mogu sve i sve stižu, iako padate s nogu od umora, evo kako da se malo rasteretite....
3
Socijalizacija dece je i roditeljska odgov...
Socijalizacija dece je veoma odgovoran posao i njegov uspeh zavisi od više komponenti. Ustaljeno je mišljenje da su vrti...
3
Internet – protivnik ili saveznik roditelja?
Preko 4,5 milijardi registrovanih internet korisnika širom planete verovatno ne može zamisliti da nastavak života proved...
3
"Ljubi da prođe!"
"Mama, ljubi da prođe!" - Delotvorna metoda za ublažavanje bola kod povreda male dece.
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
mama Jo
Živeo PHARMALIFE!
Nemam dilemu koje proizvode ću koristiti sa drugim detetom, sa prvim stalno u nekom strahu, mislim da sam svakog proizvođača toliko detaljno prostudirala i znam sve sastojke napamet, naravno da sam se odlučila za PHARMALIFE... Još kada sam dobila više nego pozitivnu preporuku od pedijatra, a zatim i od apotekara (u nekoliko apoteka) svaka dilema je otklonjena. MAPEZ SPREJ nas je spasio... često smo kod bake i deke na selu pored Dunava, gde komaraca i insekata ima na izvoz... od sada više nemamo problem sa njima, beže od nas, a naša koža više nije istačkana ujedima, konačno. ŽIVEO MAPEZ. Ja trenutno pijem OMEGA JUNIOR jer sad trudna, pa kao dopunu ishrani. Od septembra planiramo preventivno da uzmemo IMMUNO sirup... Takođe, APIS GOLA i FITOBALM su nam osnovna stavka kad krećemo na duža i kraća putovanja, malo je reći da smo prezadovoljni!!  Više >>
image
Kuvar: Sanidej
Lepa poslastica

Anketa


Sneža

Šta vam trenutno nedostaje u životu:

da imam dete (37%)

više novca (29%)

više razonode,izlazaka (12%)

posao (8%)

više seksa (14%)


Ukupan broj glasova: 256

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here