/11 /11

Ukoliko ne omogućite detetu svež vazduh i igru, šteta je vidljiva, ali ne tako brzo. Ako ne pružite detetu ljubav, šteta se možda neće videti u nekoliko narednih godina, ali je trajna.

Ali ako ne pružite detetu umetnost i priče i pesme i muziku, štetu nije tako lako videti. Međutim, ona svakako postoji. Njihova tela su dovoljno zdrava; oni mogu da trče i skaču, plivaju i izgladnelo jedu, da naprave puno buke, kao što deca uvek rade, ali nešto nedostaje.

Istina je da neki ljudi odrastu pri čemu se nikad ne susretnu sa bilo kojom vrstom umetnosti pri čemu su savršeno srećni, žive dobar i kvalitetan život, a u njihovim domovima nema knjiga, ne zanimaju ih slike i ne vide svrhu muzike. To je u redu. Znam takve ljude. To su dobri susedi i korisni građani.

Ali drugi ljudi, u nekom trenutku detinjstva ili mladosti, pa možda čak i starosti, susretnu se sa nečime o čemu nikada ranije nisu ni sanjali. To je za njih vanzemaljac kao što je tamna strana meseca. Ali jednog dana čuju glas na radiju koji čita pesmu ili prolaze pored kuće sa otvorenim prozorom gde neko svira klavir, ili vide plakat neke određene slike na nečijem zidu i to im zada takav udarac, koji je istovremeno tako jak, a tako nežan da im se zavrti u glavi.

Ništa ih nije pripremilo za ovo. Odjednom shvataju da su ispunjeni gladju, mada o tome nisu imali pojma do pre samo minut; glad za nečim tako slatkim i tako ukusnim da im to skoro slama srce. Oni skoro zaplaču, osećaju se tužni i srećni i usamljeni i dobrodošli od strane ovog potpuno novog i čudnog iskustva, a očajnički žele bliže da slušaju radio, zadržavaju se sa druge strane otvorenog prozora, ne mogu da skinu pogled sa plakata. Oni su to želeli, njima je to bilo potrebno kao što je gladnoj osobi potrebna hrana ali to nikada nisu znali. Nisu imali ideju o tome.

Ovako to izgleda kod deteta kome su potrebni muzika, slikanje, poezija a koje se sa njima slučajno susretne. Da nije bilo te prilike, možda se nikada sa umetnošću ne bi susreli, i moguće je da bi proveli čitav svoj život u stanju kulturne izgladnelosti bez da su toga bili svesni. 

Efekti kulturnog gladovanja nisu dramatični i brzi. Oni nisu tako lako vidljivi.

I, kao što rekoh, neki ljudi, dobri ljudi, ljubazne komšije i korisni građani, to nikad ne dožive; oni su savršeno ispunjeni bez toga. Ako bi sve knjige, sva muzika i sve slike na svetu nestale preko noći, ne bi se osećali ništa gore; ne bi ni primetili.

Ali ta glad postoji kod mnoge dece, i često se nikada ne zadovolji jer se nikada nije probudila. Mnoga deca u svakom delu sveta su gladna zbog nečega što hrani i neguje njihovu dušu na način koji ništa drugo nikada neće moći.

Kažemo, tačno, da svako dete ima pravo na hranu i sklonište, obrazovanje, lečenje i tako dalje. Moramo da shvatimo da svako dete ima pravo da iskusi kulturu. Moramo u potpunosti da shvatimo da će bez priča i pesama, slika i muzike, deca gladovati.

Napisao je Filip Pulman za desetu godišnjicu Astrid Lindgren Memorijal Avard 2012. godine.

Prevod: astridlindgrenmemorialaward