Teo je dobro dete, teško je podneo smrt svoje majke, otac nije baš često kući, popustio je u gotovo svim predmetima, u društvu je nekako odbačen, vrlo često sam i zamišljen. Foto: Freepik.com

/11 /11

To je jedna od priča koje jako dugo ostaju u sećanju, motivišu, čine da zastanete na trenutak i shvatite da ste čovek od krvi i mesa, da vaš neki lep gest, osmeh, podrška, razgovor ili lični primer mogu nekome da promene život, da ga dignu iz ponora, da mu daju zrno nade, vere i otkriju mu da su čuda zaista moguća…

Priča o Teodoru i njegovoj nastavnici

Nastavnica i razredna jednog odeljenja petog razreda je na kraju polugodišta održala roditeljski sastanak gde je za svako dete čitala ocene, kao i napomene iz knjižica svih prethodnih razreda koje su završili do sada. Posto je Teo bio jedan od lošijih đaka, ostavila ga je za kraj kako bi prvo pohvalila dobru i uspešnu decu a na kraju ukorila i iskritikovala “lošu i neuspešnu”.

Teo je na polugodištu imao zaključenog keca baš kod svoje razredne jer je smatrala da ima loš odnos sa drugom decom, nema koncentraciju, kada god ga prozove ne ume da odgovori, uvek je nekako izgubljen i nesnađen ali barem je pristojan, ako joj to išta i znači.

Kada je otvorila knjižicu iz prvog razreda tada je pročitala sledeca zapažanja od njegove učiteljice: “Teo je dobro dete, jako fin, lepo se ponaša, deca ga obožavaju, iz svih predmeta ima odlične ocene i jako sam zadovoljna sa njim”.

Kada je otvorila knjižicu iz drugog razreda pročitala je sledeća zapažanja: “Teo je dobro dete ali malo deluje odsutno, dešava se da zaboravi da uradi domaći zadatak, majka mu se nalazi u terminalnoj fazi bolesti, verovatno je teško živeti i rasti u takvim uslovima”.

Kada je otvorila knjižicu iz trećeg razreda pročitala je sledeća zapažanja: “Teo je dobro dete, teško je podneo smrt svoje majke, otac nije baš često kući, popustio je u gotovo svim predmetima, u društvu je nekako odbačen, vrlo često sam i zamišljen”

Kada je otvorila knjižicu iz četvrtog razreda pročitala je: “Teo je fino i dobro dete, deluje izgubljeno, često spava na časovima, ni sa kim se ne druži”

Baš na kraju tog sastanka, nakon podele knjižica deca su uručila nastavnici poklone za Novu godinu, svi pokloni su bili uvijeni sa mašnama i srcima, samo poklon od Tea je bio trapavo uvijen u običnu papirnatu braon kesu iz lokalne prodavnice, čak poluotvoren. Posle svega sto je pročitala i shvatila da to dete nije dobro ni upoznala, teško joj je bilo da otvori poklon pred ostalom decom, jer je znala da će mu se rugati. Kada je otvorila videla je da je upakovao jednu narukvicu koja se sastojala od kamenčica, gde je falilo 3-4 kamena i bočicu parfema u kojoj je ostala svega trećina sadržaja.

Sva deca su počela da se smeju i da ga zezaju zbog ružne i ofucane narukvice i prazne bočice parfema. Odmah je stavila narukvicu na ruku i rekla razredu kako joj se narukvica dopada i špricnula je malo parfema na zglob ruke i rekla da joj jako lepo mirise. Zahvalila mu se i rekla da je to jedan od najlepših poklona koji je dobila. Kada se završio taj dan u školi, Teodor je čekao nastavnicu ispred škole i rekao joj: “Vi ste najbolja nastavnica koju sam imao i danas ste mirisali baš kao moja mama”.

Kada je otišla kuci, plakala je satima, tada je rešila da će prestati da se bavi matematikom, zadacima i brojevima, već da ce početi da se bavi decom i njihovim učenjem i obrazovanjem. Narednih nekoliko godina mu se maksimalno posvetila, čak je odlazila kod njega da bi mu pomogla oko drugih predmeta. Završio je osnovnu školu kao jedan od najboljih u razredu.

Nakon 4 godine je dobila pismo od Teodora gde je pisalo: “Završio sam srednju školu, hvala vam na svemu, i dalje mislim da ste vi najbolja nastavnica koju sam imao”. Nakon par godina je dobila još jedno pismo: “Upisao sam fakultet, jako je teško, pao sam jednu godinu, ali rešio sam da ne odustajem, baš kako ste me vi naučili, i dalje mislim da ste najbolja nastavnica koju sam imao”.

Nakon 5 godina je dobila novo pismo: “Nastavnice, samo sam želeo da vam javim da sam završio fakultet, postao sam doktor i to kao jedan od najuspešnijih u svojoj grupi. Hvala vam na svemu, i dalje mislim da ste najbolja nastavnica koju sam imao”.

Vrlo brzo je dobila još jedno pismo: “Želeo sam da vas obavestim da sam upoznao jednu divnu devojku i da cu je oženiti, otac mi je umro pre par godina i želeo bih da vi dođete na svadbu i da sedite tamo gde bi sedela moja majka”. Nastavnica je otišla, stavila je na ruku onu narukvicu koju je dobila pre više od 10 godina, i stavila je malo parfema jer je znala da ce mu to značiti. Kada su se sreli, Teodor joj je rekao: “Želeo bih da vam se zahvalim za sve sto ste učinili za mene, pokazali ste mi da pored poteškoca u životu mogu da napravim razliku, da verujem u sebe i da ostvarim ono sto želim” Ona mu je odgovorila:

“Ne Teo, sve si pogrešno razumeo, ti si meni pokazao da ja mogu da napravim razliku, nisam znala da se bavim decom i da ih čim pravim vrednostima dok tebe nisam upoznala. Hvala ti na svemu!”.

Autor/Izvor: Nedeljko Rvović/Facebook