/11 /11

Najavljene promene Zakona o bezbednosti saobraćaja izazvale su brojne reakcije u javnosti. I dok se roditelji bune zbog finansijskih troškova koje ih čekaju ako se obavezna upotreba auto-sedišta produži do uzrasta od 12 godina i visine do 135 centimetara, dotle su stručnjaci koji se bave bezbednošću saobraćaja saglasni da su takve promene neophodne, jer će sačuvati mnoge dečje živote.

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u proceduri je upućivanja na razmatranje Vladi, posle čega će se naći pred poslanicima Narodne skupstine koji će odlučiti o njegovom usvajanju - kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja. - Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja, kao međuministarsko telo Vlade, zvanično je usvojilo strateški cilj da najkasnije do 2020. godine moramo dostići nivo da nam više nikada nijedno dete ne pogine u saobraćaju. Ovim je država Srbija jasno zauzela stav da neće dozvoliti gubitak dečjih života u saobraćajnim nezgodama. U skladu sa tim, izmene zakona idu u pravcu veće zaštite dece i značajan broj odredbi se menja i dopunjuje kako bi naša deca bila bezbednija u saobraćaju.

Stradanje u saobraćaju je među najčeščim uzrocima smrti i invaliditeta dece do 14 godina. Kako navodi Okanović, prethodnih godina dosta je urađeno na poboljšanju zaštite dece pešaka. Preduzimane su tehničke mere za usporavanje saobraćaja u blizini škola i sprečavanje izletanja dece na kolovoz. Godinama se sistematski sprovodi edukacija u školama o bezbednom ponašanju na putu od kuće do škole. Međutim, potpuno je zanemareno učešće dece u saobraćaju kao putnika u vozilu, kao i edukacija i podizanje svesti roditelja o značaju korišćenja sistema zaštite dece u vozilu, navodi Okanović. Zbog toga već nekoliko godina deca u Srbiji znatno češće ginu kao putnici u vozilu nego kao pešaci.

-  Novo zakonsko rešenje u skladu je sa važećom direktivom EU koja se obavezno primenjuje u svim članicama Unije - dodaje Okanović. Kod nas se, sa postojećim zakonskim rešenjem, tek svako peto dete staro do tri godine prevozi u dečjem sedistu, što je strahovito mali procenat. Takođe, nema precizne statistike koliko je dece ispravno vezano u sedištima. Strahuje se da se bar trećina onih vezanih u sedištima prevozi u neodgovarajućim šedištima, da sedišta nisu bezbedno pričvršćena za vozilo ili da deca nisu bezbedno vezana u sedištu.

Za poštovanje zakona jedini argument za primenu ne sme da bude kazna. Jer, što se tiče kazni za prevoz deteta van sedišta, one su užasne. A to je da ostanete bez deteta ili da ono ostane trajni invalid.

Pri predlaganju promena Zakona predlagač je krenuo od analize faktičkog stanja - deca niža od 135 cm ne mogu bezbedno da vežu sigurnosni pojas bez upotrebe dodatnih sistema zaštite. Ako ih vežete pojasom za odrasle, gornji deo pojasa dolazi im u visinu glave ili vrata. Pri sudaru ili naglom kočenju takav pojas može da nanese povrede detetu, čak i smrtonosne.

- Zato su postojeće odredbe Zakona, po kojima se upotreba posebnih auto-sedišta za decu ograničava do treće godine, u stvari loše i opasne, jer naređuju roditeljima čije dete može biti visoko samo 95 cm da ga vežu sigurnosnim pojasom bez dodatnih sredstava zaštite te mu na taj način ugroze život - upozorava Damir Okanović. - Uobičajeni zastitni sistemi zadržavanja u slučaju sudara ili prevrtanja, poput pojasa i vazdušnih jastuka, napravljeni

su za odrasle.  Dečja sedišta su zapravo posrednici između pojaseva i deteta, konaoji omogućavaju da dete upotrebljava klasičan pojas na bezbedan način. Takođe, veoma je bitna i njegova zaštitna funkcija u slučaju bočnog sudara, jer zadržava glavu deteta.

Iako mi kao društvo želimo da nam deca budu bezbedna u saobraćaju, stepen svesti o načinima kako da ih zaštitimo tokom vožnje veoma je nizak.  Predloženo zakonsko rešenje deo je promena koje treba da iskorene stradanje dece u saobraćaju. Ali podjednako važan element je edukacija roditelja i svih javnih službi, kao i rad na promeni stavova prema bezbednom prevozu dece. Tek tada će promene Zakona dati prave efekte.

Ništa ne košta više od života

- Dečje sedište može da se kupi već po ceni koja jednaka jednomesečnom izdatku za pelene. Nije problem u ceni već u stavu roditelja da im sedište ne treba. A ono što je nepotrebno to je i skupo, koliko god koštalo. Postoje mitovi u koje, nažalost, veruje veliki broj roditelja, a to je da će rukama zadržati dete u slučaju sudara - pojašnjava Okanović. - Takođe, među građanima je ukorenjen i mit da se nekada davno deca nisu vezivala, pa im ništa nije falilo. To je veoma opasna zabluda. Devedesetih godina na našim putevima ginulo je i po 150 dece godišnje! Na primer  1998. 31 dete je poginulo kao putnik u vozilu, dok je prošle godine poginulo ukupno 10 mališana, od čega su četvoro bili putnici u vozilu.