|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Raste broj đaka koji biraju veronauku, umesto građanskog vaspitanja

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 21.11.2023
Pre 22 godine u Srbiju je uvedena veronauka i građansko vaspitanje, a prema poslednjim podacima koji su potvrđeni u Ministarstvu prosvete, u našoj zemlji na veronauku ide 448.925, a na građansko vaspitanje 300.274 učenika.

image
Analitičar je uveren da će broj dece koja idu na veronauku vremenom da raste. Foto: Freepik.com
/11


Ovo su podaci za prošlu godinu, dok ovogodišnji još uvek nisu obrađeni ali ono što prvo pada u oči jeste da broj dece koja se opredeljuju za veronauku nije promenjen u odnosu na 2021. godinu.

Tada ih je bilo oko 450.000, dok je broj đaka građanskog smanjen za oko 15.000.

U Srbiji deca i roditelji mogu da biraju između šest verskih obrazovnih programa – pravoslavni, katolički, islamski, jevrejski, reformistički i evangelistički.

 

PROČITAJ JOŠ: Ko predaje veronauku u srpskim školama?

 
Verski analitičar Željko Injac kaže da bi na veronauci bilo još više đaka da ne postoje unutrašnje sabotaže.

– O tome se nerado priča ali to je fakat jer su mnogi direktori škola protiv crkve, ili prisustva crkve i drugih verskih institucija u školama. Inače, mislim da bi bilo mnogo veći odnos u korist veronauke. Ali to nije rezultat buđenja religioznosti i nacionalne svesti, jer se buđenje religioznosti desilo devedesetih godina i posle toga se ništa značajno nije desilo. Oni koji su verovali, oni su ostali vernici. Oni koji su tog momenta postali vernici, i oni su ostali. Nije tu bilo drastičnih promena – kaže Injac.


Analitičar je uveren da će broj dece koja idu na veronauku vremenom da raste.

– Zbog toga što su sve te priče o “zloj crkvi” dojadile narodu. Narod ne posmatra crkvu na način na koji to deo medija prezentuje. Jednostavno ljudi su se razuverili u to i znaju da je to propaganda. Pogotovo mlađi ljudi, koji će imati svoju decu, a koja će ići u školu. Znači, njihova deca će ići na veronauku – kaže Injac.

Slavica Ševkušić, viša naučna saradnica Instituta pedagoška istraživanja iz Beograda, rekla je nedavno za BBC da u poslednjih 10 godina nije sprovedeno „nijedno obuhvatnije istraživanje evaluacije efekata verske nastave”.

Nije sa sigurnošću poznato čak ni koliko učenika pohađa jedan i drugi predmet – jedine podatke za BBC su izneli iz Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Oni navode da na veronauku ide oko 450.000, a na građansko vaspitanje oko 315.000 učenika, kao i da u školama radi 2.010 veroučitelja, od čega 1.602 pravoslavnih, 247 islamskih, 131 iz Rimokatoličke crkve i 30 iz Crkava reformacije.


PROČITAJ JOŠ: Veronauka ili građansko vaspitanje, šta kažu mame?

 
Do demokratije je teže doći

Poslednjih godina, Srbija beleži pad upravo u onim oblastima kojima se đaci (ne)bave na časovima građanskog vaspitanja.

Na primer, izveštaji pokazuju da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.

„Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude”, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).

Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.

Takođe, u poslednjem izveštaju Fridom hausa, organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je svrstana u „hibridne režime”.


Izvor: Zelenaučionica, Dnevnik, BBC, 24sedam

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Moje dete ima vaške!
Kada se spomenu vaške svi prevrnemo očima. Vrlo lako se prenose sa glave na glavu, pa se može desiti da ih dobijemo i vi...
6
Priroda krije rešenja rezistencije na anti...
Borbu protiv prekomerne upotrebe antibiotika je povela Svetska zdravstvena organizacija tako što je napravila dugoročnu ...
6
Neka ovo leto bude najsrećnije do sada!
Deca zaslužuju da imaju zamršenu kosu, stopala od peska, kolena zelena od trave, prljave ručice od igre. Ove stvari pune...
6
Učiteljice, naše dete je drukčije
Mališani se mogu ponašati sasvim drukčije kada su u školi i kada su u roditeljskom domu, pa vaspitačica i roditelji mogu...
4





Srpska profesorka: Pilot matura – šamarčin...
Održano je prvo pilotiranje državne mature. Učestvovali su učenici trećeg razreda gimnazija i srednjih stručnih škola. T...
Predlog ministra: prosvetarima pomoć od 20...
Ministar Ružić je na današnjoj sednici SES rekao da će predložiti da Vlada usvoji zahtev o isplati 20.000 dinara pomoći ...



Anketa

Ime za devojcicu
pisuljica

koje vam se vise svidja

Sofija (46%)

Maša (54%)


Ukupan broj glasova: 173

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here