/11 /11

Roditelji, prijatelji ( prijatelji smo zar ne?)

Počeću sa očiglednim: roditeljstvo je vraški teško.

Koliko god da to ne želimo da priznamo i govorimo o tome da neko ne pomisli da ne cenimo dovoljno to što smo roditelji ili da ne volimo našu decu dovoljno istina je da je roditeljstvo prokleto težak posao.

Naravno da je divno i zadivljujuće biti roditelj ali je dođavola teško.

Kao što znamo, moguće je voleti nešto što je zaista teško kao što je moguće voleti roditeljsku ulogu koja ne mora da ti se sviđa stalno. Takođe je moguće da obožavamo svoju decu iako ne volimo svaki momenat koji sa njima provodimo.

Ove činjenice iako deluju prilično suprotstavljene me ne iznenađuju, jasno mi je da majčinstvo ponekad nosi sukobljene emocije. I sasvim sam ok sa tim da je roditeljstvo teško i naporno dok je istovremeno divno i ispunjava me.

Ponovo ću reći, roditeljstvo je teško, vraški teško i znam da i ti znaš to.Ali ne znamo da je i drugima tako teško i dok sedimo u svojim krajevima sveta roditeljstva znajući koliko nam je teško , zbunjujuće čak i srceparajuće po nekad često mislimo da je drugima lakše. Da drugi znaju šta treba da rade i da smo mi jedini koji se tako osećaju.

Možda čak i kažemo:  samo meni je tako.

Najveći šok roditeljstva za mene je bila brutalna, slamajuća usamljenost koja se pogoršavala zbog nedostatka istine i otvorenosti drugih roditelja i njihove nespremnosti da govore o roditeljstvu. Da ne pominjem brige i pitanja koji su postojali svaki put kad sam se suočila sa teškom situacijom i uporni strah da sam jedina u takvoj situaciji.

Ja sam ovde da vam kažem: kroz šta god da prolazite , težak dan, mesec, godinu, vaša beba neće da spava ili vaš predškolac neće da kaki u wc šolju samo u nošu, ako sumnjate u svaku odluku o roditeljstvu koju ste doneli ili se osećate kao supermama ponekad, niste jedini.Neko je to već preživeo, neko zna kroz šta prolazite, neko saoseća i razume.

Ako ste ikad pomislili da niste dovoljno odrasli da budete roditelj.

Ako ste ikad pomislili da nemate pojma šta radite.

Ako ste ikad plakali noću jer se vaše dete povredilo , uplašilo, našlo u nevolji a vi niste znali kako da pomognete, niste mogli da pomognete ili ste mislili da ne treba i ovaj put pomoći.

Ako ste ikad sedeli u toaletu pola sata pretvarajući se da niste gotovi dok cunjate po fejsu ili prijateljici šaljete poruku kakav je samo mali smrad vaše dete.

Ako ste se ikad krili u autu ili sortirali čarape predugo samo da bi malo bili sami.

Ako ste se ikad zapitali kako je moguće voleti soje dete svim srcem iako vam se ne sviđa stalno.

Ako ste ikad poželeli da pobegnete od svoje porodice u neki hotel i gledate filmove danima.

Ako ste ikad ostavili svoju porodicu, otišli u neki hotel i gledali filmove.

Ako ste ikad bili frustrirani i ljuti što je baš to dete vaše i pitali se zašto.

Ako ste se i na trenutak pokajali što imate decu pa vas je posle dugo mučila savest.

Ako ste se ikad zapitali zašto ste i završili fakultet kad samo brišete ukakane guze i slinave noseve.

Ako ste ikad promrljali psovku zbog dece ili muža.

Ako ste se ikad zapitali kako bi vam izgledao život bez dece.

Ako ste ikad osetili kako vam srce raste i zaplakali od ponosa i razumeli ste zašto se kaže da roditelji nose srce izvan tela onda:

ZNAJTE DA NISTE SAMI!

Niste jedini.

Niste usamljeni.

Izvor: Scary Mommy/ Christine Organ