Cilj Švedske u obrazovanju da deca postanu dobri građani, da razmišljaju demokratski, brinu jedni o drugima, misle slobodno i da su sposobni da sami donose odluke i prave izbore. (Foto: Freepik)

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Zamenik šefa misije Švedske u Srbiji Joakim Vern rekao je za agenciju Beta da je cilj Švedske u obrazovanju da deca postanu dobri građani, da razmišljaju demokratski, brinu jedni o drugima, misle slobodno i da su sposobni da sami donose odluke i prave izbore.

„Mnogo demokratskih vrednosti iza kojih stoji Švedska dolazi upravo iz škole. Osim toga, fokus obrazovanja je i u sticanju znanja potrebnog društvu koje se razvija i menja“, rekao je Vern.

Na pitanje šta misli o obrazovnom sistemu u Srbiji i gde bi se on mogao unaprediti po ugledu na Švedsku, Vern kaže da je sistem u Srbiji pomalo staromodan jer su nastavnici i dalje autoritarni, govore deci šta da uče i koja znanja da usvoje umesto da im daju slobodu i nauče ih da postavljaju pitanja, sami razmišljaju, istražuju i zaključuju.

„Nisam siguran, ali mislim da bi škole u Srbiji mogle da uzimaju u obzir različite vrste stvarnosti sa ciljem stvaranja društva u kome se slobodno razmišlja. Nadam se i mislim da će Srbija napredovati stvaranjem ljudi slobodnog načina razmišljanja, da će imati obrazovni sistem koji će učiti ljude da imaju slobodan duh“, kaže on i dodaje da za razvoj društva ne treba sužavati prostor za ljude.

PROČITAJ JOŠ: Mlađi osnovci u Beogradu dobijaju tablete sa udžbenicima

Važno da đacima predaju nastavnici koji zaista vole svoj poziv

Važno je, rekao je Vern, i da đacima predaju nastavnici koji zaista vole taj poziv, imaju intelektualnu širinu i slobodnomisleći su.

„Čini mi se da i vi u Srbiji imate problem kao mi u Švedskoj. Ono s čime se trenutno i u Švedskoj nosimo je da kao nastavnici rade ljudi koji ne vole taj posao. Uz to položaj nastavnika se pogoršao. To je ono što bismo želeli da popravimo“, rekao je Vern.

Kako je dodao, nastavnici u obe zemlje nisu dovoljno plaćeni, a trebalo bi da budu.

„Plata nastavnika u Švedskoj je oko 3.500 evra, što za švedski standard i nije visoka suma. To bi trebalo da bude više i to je nešto što bismo želeli da postignemo“, kazao je Vern.

Koncept celoživotnog učenja

Vern je rekao i da su digitalizacija, migracije, kovid situacija, društvene promene kojima se treba prilagoditi, a da bi se to desilo u obrazovanje je uveden koncept celoživotnog učenja.

„Da biste živeli u društvu koje se stalno menja, morate biti i osoba koja se menja. I tu je ključna uloga društva koje treba da pomogne u učenju novih veština i prilagođavanju potrebama kompanija u budućnosti“, objasnio je Vern.

U suprotnom, kako je rekao, dolazi do problema kada radnici ne mogu da nađu posao jer njihova znanja i veštine nisu potrebne novom dobu.

„Tada je nužno ponuditi ljudima mogućnost za promenu, mogućnost da se obrazuju i prekvalifikuju. To je veliki izazov ne samo za Evropu već i za ceo svet – pomoći ljudima da se ne osećaju neiskorišćenim i suvišnim jer ne mogu da nađu posao u novim okolnostima“, naveo je.

Vern je rekao da Švedska ima programe kojima podržava učenje novih veština i da su u to uključene i kompanije koje, takođe, snose odgovornost za prilagođavanje zaposlenih za novo doba, pa im nude obuke i prekvalifikacije.

PROČITAJ JOŠ: Pismo srpske profesorke: Pilot matura – šamarčina prosveti

Koordinator za komunikacije i javnu diplomatiju u ambasadi Švedske u Beogradu Slavica Marković Sandić istakla je da obrazovanje u toj skandinavskoj zemlji karakteriše reč „mogućnosti“.

Profesor je pre svega mentor, životni trener, koji kroz dijalog uči decu kako da razmišljaju, rekla je ona.

 Kako je dodala, već po polasku u školu svako dete u Švedskoj je upoznato sa svojim pravima, obavešteni su o SOS telefonima za decu, kao i s činjenicom da na nacionalnom nivou postoji Ombdusman za decu.

Izvor: rs.n1info.com