|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Srpski đaci ispod međunarodnog proseka: Šta znači biti funkcionalno nepismen i zašto je to važno za društvo?

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 14.5.2024
PISA stoga ne procenjuje u kojoj meri su đaci usvojili znanja predviđena nastavnim programom, već da li umeju da upotrebe ta znanja i kako.



Svake godine trogodišnje obrazovne profile upiše u proseku oko 11.000 učenika, a ove škole redovno pohađa oko 31.000 đaka. Ako se ovaj podatak ukrsti sa nalazom poslednjeg ciklusa PISA istraživanja da među petnaestogodišnjacima iz trogodišnjih srednjih škola ima između 79 i 95 odsto funkcionalno nepismenih, jasno je da nije reč o zanemarljivoj populaciji đaka koju obrazovni sistem i društvo treba da „pusti niz vodu“.

I ne samo njih. U Srbiji svaki treći učenik ne dostiže osnovni nivo pismenosti u čitanju i nauci, a u matematici 43 odsto, po čemu smo dve decenije ispod međunarodnog proseka.

– Kada se pitamo da li nas kao društvo trebalo da brine nalaz da je najveći broj učenika u trogodišnjim srednjim školama funkcionalno nepismen, ja bih na to pitanje uvek prvo odgovorio iz perspektive dečijih i ljudskih prava. Iako se radi o pojmovima koji su nedovoljno popularni u našem razmišljanju, mislim da je dobro da se podsetimo da mi kao država imamo obavezu i odgovornost da svakom detetu obezbedimo kvalitetno obrazovanje – kaže za Danas Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji se dugi niz godina bavio upravo PISA studijom.

Iako se može učiniti da broj funkcionalno nepismenih među đacima trogodišnjih profila nije razlog za brigu, jer je u pitanju svaka četvrta ili peta mlada osoba, te da im nije ni potrebno da budu funkcionalno pismeni pošto oni ionako rade nisko kvalifikovane, rutinske poslove, Baucal kaže da takvo razmišljanje ima smisla samo ako se gleda kratkoročno i iz perspektive sadašnjeg trenutka.
S tog aspekta se može razumeti i tumačenje da ovi mladi imaju niže sposobnosti za učenje čim su završili u trogodišnjim školama, te nema puno smisla raditi dalje na njihovom obrazovanju, već je sasvim dovoljno i za njih i za nas kao društvo da oni imaju neku vrstu treninga za specifične veštine koje im trebaju za neki sasvim određeni posao.

U sagledavanju ovog pitanja iz šireg kadra i dugoročne perspektive, Baucal najpre ukazuje da imamo sve manje dece, ilustrujući to podatkom da se početkom osamdesetih u Srbiji rađalo oko 100.000 dece godišnje, a danas između 60.000 i 65.000.

– Možda smo nekada mogli da se ponašamo „rasipno“ sa obrazovanjem dece i da biramo koga ćemo da obrazujemo kvalitetno, a koga ćemo da ostavimo da bude slabo obrazovana osoba, ali sa ovakvim demografskim trendom predložio bih da zauzmemo ozbiljniji stav i da nam kvalitetno obrazovanje svakog deteta bude izuzetno važno. Drugo važano pitanje je šta je društveni cilj kada je reč o obrazovanju dece i mladih u trogodišnjim programima. Da li nam je cilj da mlade osobe odmah posle škole rade kakav takav posao samo da bi mogle da prežive ili da oni budu dugoročno zapošljivi – navodi Baucal.

On podseća da nisko kvalifikovani poslovi koji zahtevaju izvođenje jednostavnih, rutinskih aktivnosti nestaju sa tržišta rada čak i kod nas i pita koji je onda smisao da neku mladu osobu školujemo samo za takav posao.

– Šta će ta osoba da radi ako takvo radno mesto nestane i šta ćemo mi kao društvo da uradimo po tom pitanju? Iz tih razloga je bolje da ne odustanemo da i učenici u trogodišnjim srednjim školama budu funkcionalno pismeni pošto će im taj nivo obrazovanja omogućiti da budu dugoročno zapošljivi, da nastave da uče iz svog profesionalnog iskustva, da menjaju poslove – ukazuje Baucal.

Kako dodaje, jednako važno za društvo je i to što će funkcionalno pismene osobe biti sposobne da imaju kvalitetniji privatni život i da aktivno učestvuju u društvenom životu, umesto da budu lake žrtve raznih šarlatana.

– Ako nas ništa od prethodno navedenih razloga nije ubedilo da je za svakoga od nas važno da „ne dignemo ruke“ od mladih koji se školuju u trogodišnjim programima i da učinimo sve što možemo da svako od njih bude funkcionalno pismena osoba, nadam se da će nam barem briga za kvalitet našeg života u trećem dobu biti dovoljno dobar motiv. Naime, za par decenija većina nas odraslih u ovom društvu biće u penziji, a sadašnji učenici trogodišnjih srednjoškolskih programa odrasli. Treba da se zapitamo iz krajnje sebičnih razloga, ko će tada da zaradi naše penzije. Ako budemo imali previše osoba koje su funkcionalno nepismene i slabo obrazovane, one će moći da rade samo poslove koji su nisko plaćeni, a to znači da će profit i porezi na takvim poslovima biti niski, što nas dovodi do toga da u državnom budžetu neće biti dovoljno sredstava za naše penzije – ukazuje Baucal.

U PISA istraživanju je uobičajeno da se umesto termina znanje koristi izraz pismenost ili kompetencija. Biti pismen ukazuje da je reč o znanjima koja se smatraju osnovnim obrazovnim kapitalom koji je učeniku neophodan da bi nastavio školovanje i da bi se uspešno snašao u ličnim i profesionalnim ulogama kao odrasla osoba, a kompetencija u ovoj studiji ne znači samo da je neko stekao odgovarajuća znanja, već i da zna kad i kako može da ih primeni. Drugim rečima, naglasak je na funkcionalnim znanjima, a svi zadaci u PISA testovima su vezani za realne situacije u kojima se učenici mogu naći.

PISA stoga ne procenjuje u kojoj meri su đaci usvojili znanja predviđena nastavnim programom, već da li umeju da upotrebe ta znanja i kako.

Objašnjavajući razliku između funkcionalne pismenosti i nepismenosti Baucal ističe da funkcionalno nepismena osoba ume da se snađe samo u jednostavnim i dobro poznatim situacijama, i to ukoliko na raspolaganju ima rešenje šta i kako treba da se uradi u toj situaciji.

– Ako uzmemo primer čitanja, funkcionalno nepismena osoba će moći da razume tekst koji se bavi temom koja je toj osobi već poznata, koji je kratak i napisan na jednostavan način gde je osnovna ideja izrečena eksplicitno i u kojem nema dodatnih informacija ili ideja koje mogu da ih zavedu od osnovne ideje – kaže naš sagovornik.

S druge strane, funkcionalno pismena osoba ima mogućnost da se snađe i u novim, drugačijim i složenijim okolnostima za koje nema na raspolaganju neko rešenje.

Na primeru čitanja, to znači da ove osobe mogu da se snađu sa kompleksnim tekstovima koji nisu očigledni u svojoj ideji i poruci i koji zahtevaju da se razdvoji relevantno i irelevantno, kao i da izgradi tumačenje teksta na način koji će im omogućiti da uče ili da kreiraju rešenje za neku problemsku situaciju.

– Imajući u vidu složenost svakodnevnog života verujem da ćemo lako doći do zaključka da je svakoj osobi važno da bude funkcionalno pismena ne samo u profesionalnom, već i u privatnom i društvenom životu. Zamislite samo funkcionalno nepismenu osobu koja treba da razume svoja ljudska prava, da identifikuje kada neko pokušava da je izmanipuliše u društvenom ili političkom životu, ili zamislimo takvu osobu koja treba da razume instrukciju za novu mašinu koju treba da koristi na poslu ili tekst ugovora koji treba da potpiše sa bankom. Ako tako razmišljamo onda lako možemo da dođemo do zaključka da je svima nama važno da ljudi sa kojima živimo budu funkcionalno pismeni pošto smo, kako se to kaže, na istom brodu. Ako se na našem brodu nalazi previše ljudi koji ga iz svog nerazumevanja buše, svi ćemo da potonemo bez obzira na to da li nam se kabina nalazi na gornjim nivoima sa lepim vidikom ili u potpaljublju – zaključuje Baucal.

 

Izvor: Danas

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Maturant košta 2.500 €, očajni roditelji d...
Brige roditelja maturanata svakako su najveće, a kada stave sve troškove na papir i pogledaju u svoj tanak novčanik, mno...
8
Neka ovo leto bude najsrećnije do sada!
Deca zaslužuju da imaju zamršenu kosu, stopala od peska, kolena zelena od trave, prljave ručice od igre. Ove stvari pune...
7
Prelepa GRČKA imena ZA DEČAKE
Grčka je zemlja sa drevnom kulturom, bogovima i mitološkim bićama, koja nam je dala i prelepa ženska i muška grčka imena...
6
Roditeljska ponašanja koja sprečavaju uspe...
Tokom svog istraživanja, autor najprodavanije knjige o psihologiji uspeha, dr Tim Elmor je otkrio i ukazao na nekoliko v...
6





Srpska profesorka: Pilot matura – šamarčin...
Održano je prvo pilotiranje državne mature. Učestvovali su učenici trećeg razreda gimnazija i srednjih stručnih škola. T...
Osnovna škola je obavezna ali proslava mal...
Kao majka dvoje dece osećam se strašno revoltirano i ljutito, ma koliko da se trudim da to ne pokažem. Pitam se da li sa...



image
flamingos
CortinaT krema će baš, da reši svaki problem naš.
Ekcem je prošlost kad se nanese,jer krema sa sobom sve odnese. Vetar kada duva, koža zna da se suši i puca, tad CortinaT krema na vrata pokuca,lepo se namaže, upije baš i rešen je problem naš. Nije fora, a nije ni laž,u CortinaT kremi leži prava draž. Ona svima prija i zato nam je najmilija. Možda mi pisanje stihova i nije jača strana, ali jedno sigurno znam-CortinaT krema je bez mana.  Više >>
image

Anketa

Dilema
Pansophia

Ime za musku bebu

Isak (31%)

Aleksa (69%)


Ukupan broj glasova: 88

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!
Click Here